U Skupštini načinjen prvi korak: Proces promene Ustava tek počeo, oko kojih stvari se vode polemike

Skupština Srbije danas je dvotrećinskom većim usvojila predlog za promenu Ustava Republike Srbije. U pitanju su promene u oblasti pravosuđa, što je i jedna od obaveza koju Srbija mora da ispuni na putu ka članstvu u Evropskoj unuji.

Konkretno, do promena mora doći u načinu izbora sudija i predsednika sudova, izboru javnih tužilaca i zamenika, nadležnosti Narodne skupštine i načinu odlučivanja u Skupštini, kao i
sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

Nakon ove odluke Narodna skupštine, kreće formalni proces izrade rešenje, kao i javne rasprave o tome šta će biti tačan sadržaj tih odrebi.

"Gađani imaju pravo na nezavisno sudstvo"

Nakon zvanične odluke Skupštine, Katarina Golubović predsednca Komiteta pravnika za ljudska prava za Euronews Srbije istakla je da svi građani imaju pravo na nezavisnog sudiju, samostalnog tužioca, pravo na nezavisno suđenje i da bi ove promene trebalo da odgovore da primedbe građana.

"Mi sada razrađujemo sistem gde će građani biti zadovoljni, da nemaju primedbe o selektivnoj pravdi. Građani se često žale da neki vrlo brzo dođu do presude i to povoljne, dok  u nekim slučajevima sporovi teku godinama, a kada je krivica u pitanju često imamo situaciju da dođe do nekažnjenosti ili da ne dođe do istraga. To je ono na šta bi ove promene trebalo da odgovore", navela je Golubović za Euronews.

Kako je navela, nezavistan sudija je neko ko nije izabran od strane Narodne skupštine.

"I kada je u pitanju razrešenje i kada je u pitanju izbor, to je sada u nadležnosti Narodne skupštine, a ovim promenama se ta nadležnost briše i trebalo bi da dođemo do toga da pravosudna tela, koja su pre svega, glas struke, budu ta koja biraju sudije po određenim kriterijumima", objasnila je Golubović.

Ipak, kako bi Visoki savet sudstva trebalo posle promena da ima 10, umesto dosadašnjih 11 članova, Katarina Golubović ističe da se tako ne dobija umanjejne političkog uticaja s obzirom da sada u Visokom savetu sudstva sedi više predstavnika struke nego što bi to bilo po trenutnim predlozima.

Ona je takođe navela da je problematičan trenutak kada se ove promene dešavaju, zbog najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.

"Imamo jako kratak rok ako želimo da se sve to desi do septembra kako je najavio predsednik Skupštine", kaže Katarina Golubović predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.

Nenad Vujić direktor Pravosudne akademije je za Euronews istakao pravo na nezavisno suđenje i dodao da bi svaki sudski postupak trebalo da se završi u razumnom roku i da se objasni zašto je neka presuda doneta.

On je rekao da je ovaj potez korak na jačanju nezavisnosti i odgovornosti sudstva.

"Amandmani su sigurno jedan korak napred i u pravcu jačanja nezavisnosti i efikasnosti i odgovornosti. Kako se podstiče stepen nezavisnosti, to mora da bude praćeno stepenom odgovornosti", istakao je Vujić za Euronews Srbija.

Vujić je rekao da je dobijeno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije koja je ovlašćeno telo da procenjuje da li je nešto u okvru standarda.

Sa druge strane, Katarina Golubović ističe da je problematično to što se ne zna ko će biti istaknuti pravnici između kojih će se birati ko će biti članovi VSS.

"Trebalo bi da ih nominuju organizovane pravničke strukture, da recimo ne može da bude izabran neko iz Ministarstva pravde, već iz ovih struktura", navodi predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.

Ona je dodala da je ipak najbitniji tekst amandmana i da će, kada bude završen, on prvo biti predat Venecijanskoj komisiji.

Nenad Vujić objašnjava da se to kroz zakone može definisati, iako ne potpuno, ko su oni koji će se smatrati istaknutim pravnicima. Kako navodi, to su oni koji imaju barem 15 godina iskustva u pravnoj struci.

"Kada se usvoje amandmani onda ćemo raditi na Ustavnom zakonu. Posle toga se nacrt šalje komsiji na ocenu i usaglašavanje, a potom i svaki sledeći zakon koji se tiče promena mora da prođe mišljenje venecijanske komisije", rekao je Vujić za Euronews.

Obrazloženje Vlade o promenama

Vlada Srbije je u svom obrazloženju za promenu Ustava tražila da poslanici menjaju najviši pravni akt kako bi se smanjio i onemogućio uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na sudsku vlast, a u skladu sa obavezama Srbije u procesu intergracija u EU i u vezi sa Poglavljem 23 - Pravosuđe i osnovna prava, koje je jedno od ključnih na tom putu.

Danas se u Skupštini govorilo samo o predlogu promene Ustava, a poslanici su se zapravo izjašnjavali da li je vreme da se krene u ustavne promene u vezi sa pravosuđem. Nije bilo razgovora o sadržini samih izmena. 

Odluka poslanika o pokretanju ovog procesa je bitna i zbog održavanja eventualnih parlamentarnih izbora. Naime, čitava procedura u vezi sa promenom Ustava mora da se završi u jednom skupštinskom sazivu, pa od toga zavisi kada će moći da se raspišu novi parlamentarni izbori.