Hrvatska traži od Srbije arhivsku građu o periodu NDH koju je dala Izraelu, a pominje se i veto na put ka EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/02/2022

14:07

Hrvatska traži od Srbije arhivsku građu o periodu NDH koju je dala Izraelu, a pominje se i veto na put ka EU

Ministarstvo spoljnih poslova - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Hrvatska je zatražila od Srbije da joj preda arhivsku građu koju je predala i Izraelu, a koja se tiče progona i stradanja Jevreja od strane NDH tokom Drugog svetskog rata. Reč je o građi koju je pre nekoliko dana ministar odbrane Srbije predao ambasadoru Izraela, a za koju iz Zagreba tvrde da je premeštena s područja Republike Hrvatske. Hrvatski mediji pišu da bi problem arhiva Hrvatska mogla, koristeći moć veta, da blokira put Srbije ka Evropskoj uniji.

Sastanak ministra odbrane Srbije sa ambasadorom Izraela u Beogradu Jahelom Vilanom nije izazvao preveliku medijsku pažnju, a događaj je ispraćen saopštenjem iz ministarstva u kojem se navodi da je Izraelu uručen disk sa digitalnim kopijama arhivske građe o progonu i stradanju Jevreja u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Precizirano je da je reč o disku sa više od 162.000 stranica digitalizovanih kopija arhivske građe koju je prikupio Vojni arhiv, a koja, prema rečima Stefanovića, služi dokumentovanju i očuvanju sećanja na žrtve fašizma.

Međutim, saopštenje koje je objavljeno na zvaničnoj stranici Ministarstva odbrane Srbije, izazvalo je pažnju zvaničnog Zagreba. Kako Euronews Srbija saznaje, ambasada Hrvatske u Beogradu uputila je Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dokument u kojem zahteva da se u što skorije vreme izvrši fizički povrat sve arhivske građe koja pripada Republici Hrvatskoj. Hrvatska je zatražila da im se pre svega dostavi građa sa hard diska koji je uručen ambasadi Izraela u Srbiji.

U zahtevu se ukazuje na Ugovor o pitanjima sukcesije, prema kojem bi arhivska građa trebalo da bude vraćena Hrvatskoj. Navodi se i da stručnjacima i naučnicima iz te zemlje nije omogućen slobodan i neometan pristup arhivskoj građi koju označavaju kao “trenutno smeštenu u Republici Srbiji".

Kada je reč konkretno o građi koja je predata ambasadoru Izraela, u dokumentu se navodi da je reć o materijalu koji je premešten iz Republike Hrvatske i koji je obuhvaćen zahtevom za povratom iz 2006. godine, zajedno sa više od 700 fondova i zbirki iz pedesetak ustanova, pre svega Arhiva Jugoslavije, Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, Vojnog arhiva i ustanova JNA i Jugoslovenske kinoteke.

Da li je na vidiku novi problem na putu Srbije ka EU?

Prema pisanju hrvatskog Večernjeg lista, problem arhiva mogao bi da zaustavi put Srbije prema Evropskoj uniji, jer je utvrđena obaveza Beograda prema poštovanju i ispunjavanju međunarodnih ugovora, a posebno je istakut sporazum o pitanjima sukcesije.

Od institucija Hrvatske i Srbije nema zvaničnih najava o mogućnosti stopiranja evropskog puta Srbija, ali nije retkost da zbog bilaterlanih problema države ulažu veto kada je reč o procesu pristupanja.

Hrvatska je 2016. godine stavila veto na otvaranje poglavlja 26 u pregovorima Srbije o pridruživanju EU. To poglavlje je trebalo da bude otvoreno 12. decembra 2016. godine, ali se grupa zemalja članica, među kojima je najglasnija bila Hrvatska, nije saglasila. Tada je problem bio pitanje udžbenika na hrvatskom jeziku.

Takođe, sredinom prošle godine, kada su se članice opredeljivale za otvaranje novih klastera u procesu pregovora Srbije, deset zemalja, među kojima je i Hrvatska stavile su veto na tu mogućnost, mada tada nije bilo reči o konkretnim razlozima članica, niti da li su oni bilateralne prirode.

Potom je, krajem prošle godine, uoči otvaranja četvrtog klastera u pregovorima Srbije i EU, ministar spoljnih poslova Hrvatske Goran Grlić Radman rekao da bi otvaranje tih poglavlja moglo da bude podsticaj Srbiji da otvori sledeće klastere. On je tada, između ostalog, poručio da će za dalji napredak Srbija morati da reši pitanja procesuiranja ratnih zločina, pitanje nestalih i položaj manjina.

"Moguće je da Hrvatska reaguje vetom, ali ona sama nema moć da to i realizuje"

Pisanje Večernjeg lista u kojem se navodi da bi problem arhiva mogao da zaustavi put Srbije prema EU potpredsednik Evropskog pokreta Vladimir Međak za Euronews Srbija ne ocenjuje kao definitvino, ali ga, ako se sagleda skoriji istorijski put Srbije ka EU, vidi kao moguće i pored toga što zvaničnih najava još uvek nema. Kako kaže, svaka država koja je članica ima pravo na to, ali i dodaje da to ne znači da ima moć da to i sama realizuje bez podrške većih sila.

"Konretno pitanje oko vraćanja arhiva iz Srbije Hrvatskoj je specifično, ali ne iznenađuje takva rekakcija. Pitanje blokiranja nije pravno već političko. To znači da jedna zemlja koja je članica EU, u ovom slučaju Hrvatska, može da podigne glas, tj. istakne problem ali teško da može sama da blokra drugu zemlju koja želi da pristupi EU, u ovom slučaju Srbije. Da bi to ostvarila, potrebna joj je podrška drugih država a pre svega većih država, na primer Francuske ili Nemačke, ili bar njihovo prećutno odobrenje", objašnjava Međak koji takođe ocenjuje da ne veruje da bi druge države olako omogućile Hrvatskoj da tako nešto učini ukoliko bi se odlučila na takav korak.

Međak dalje u razgovoru za Euronews Srbija podseća da, ukoliko bi Hrvatska odlučila da iskoristi svoje pravo veta, koju inače uživaju sve članice Unije, kako bi blokrala put Srbije u pregovorima EU, to ne bi bio prvi put.

"Hrvatska je par puta pokušala da uvede veto Srbiji. Jedan takav primer bio je u julu 2016. godine kada su bila otvorena poglavlja 23. i 24. Njima je tada bilo sporno poglavlje 23 koje se tiče pravosudnih pitanja, a fokus je bio na pitanju procesuiranja ratnih zločina. Oni tada takođe nisu imali podršku drugih država, pa se to nije ni ostvarilo", objašnajva Međak i dodaje da to ne znači da je Hrvatska zaboravila na ovo pitanje koje bi u budućnosti ponovo mogla da aktivira.

Podsetimo, još jedan takav pokušaj Hrvatske bio je u otvaranju poglavlja 26 koje je trebalo da bude otvoreno 12. decembra 2016. godine, ali se grupa zemalja članica, među kojima je najglasnija bila Hrvatska, nije saglasila. Tada je problem bio pitanje udžbenika na hrvatskom jeziku. Razlozi su tada bili bilateralne prirode - udžbenici za osnovnu školu, a Zagreb je 23. decembra povukao veto na ovu odluku, nakon što su u Beogradu ministar obrazovanja i predstavnici hrvatske nacionalne manjine potpisali sporazum koji se tiče štampanja udžbenika za osnovnu školu na jeziku nacionalnih manjina.

Međak takođe ukazje da se pitanje veta u ovakim slučajevima više stavlja u politčku, mnogo manje u pravnu konotaciju.

"Dosta je nerešenih pitanja između Hrvatske i Srbije pa i ne čude takva ponašanja. Sa jedne strane oni ukazuju na uticaj dnevne poliltike i retorike koja može da bude usmrena ka sakupljanju političkih poena na domaćem terenu. Sa druge, veto mođe da posluži kao svrha bilateralnih pritisaka na kandidata za članstvo u Uniji sa kojim pojedine države imaju otvorene ili nerešene sporove", rekao je Međak.