Igre 
Vreme probnih balona - ko i zašto vraća ideju razmene teritorija između Beograda i Prištine u fokus
Komentari04/02/2022
-07:03
Pregovori Beograda i Prištine su u zastoju, sa kratkim prekidima, nešto duže od tri godine, a u tom vakuumu regionalna javnost postala je prostor za poigravanje različitim idejama i probnim balonima, koji se često tiču pitanja prekrajanja granica. Non-pejperi za različitih adresa, modeli koji bi trebalo da zamene dogovor o ZSO, a na kraju i stari predlog - razmena teritorija između Beograda i Prištine, koja je pre nekoliko godina bila u fokusu kao potencijalno rešenje za Kosovo, mada odbačeno istom brzinom kojom je i našlo svoj put do javne sfere.
Eufemistički nazvano razgraničenje, ideja o razmeni teritorija dve stranke neformalno je pominjana upravo tokom zastoja u pregovorima dve strane, dok je dijalog kojim posreduje EU vodila Federika Mogerini, a predsednik privremenih prištinskih institucija bio Hašim Tači. Zato i ne čudi da je pitanje razmene teritorija ponovo u javnost izneo upravo član Tačijeve stranke, Demokratske partije Kosova, Ram Buja. Ova partija inače, poslednjih godinu dana je u opoziciji i otvoreno ne podržava politiku aktulenog premijera Aljbina Kurtija.
Buja je, naime, poigravajući se ovom starom i odbačenom idejom naveo da bi "Preševo, Bujanovac i Medveđa trebalo da se priključe takozvanom Kosovu, a sever Kosova Srbiji".
"Ako tri opštine na severu imaju izvršna ovlašćenja, nikada neće ostaviti Kosovo na miru. Mogućnost njihove fizičke veze sa Srbijom je velika nevolja. Tako, Čaglavica, Gračanica i drugi (srpske enklave na jugu Kosova) ne predstavljaju opasnost", rekao je Buja u emisiji "Kontekst" na ATV.
Ova ideja dolazi u trenutku kada su Beograd i Priština potpuno udaljeni u stavovima, a dijalog u zastoju, ali i u trenutku kada se "ideje" i probni baloni, poput modela Istočne Belgije kao opcije da se zaobiđe dogovor o ZSO, u prištinskoj javnosti i tamošnjim medijima pripisuju baš evropskim i američkim izvestiocima u procesu dijaloga, Miroslavu Lajčaku i Gabrijelu Eskobaru.
Istovremeno, zvanično se insistira na primeni postojećih dogovora, prvenstveno onog koji se tiče Zajednice srpskih opština.
Šta zapravo stoji iza poslednjeg probnog balona?
Povezane vesti
"DPK koristi priliku za stare ideje"
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da upravo dijalog ne napreduje, te da se zbog te pasivnosti i nerešavanja pitanja traže novi planovi. Istovremeno ukazuje i na skupljanje poena na domaćoj političkoj sceni.
"Prisutna je ta navala programa, ideja, planova, a to govori da se političari, bilo domaći bilo iz Brisela igraju i fingiraju brigu o procesu dijaloga i rešavanja problema. Ako je dijalog umro, nije zadatak Lajčaka da se smišljaju nova rešenja nego da priznaju da je dijalog umro i da ne mogu da ga ožive", kazao je Janjić.
On je istakao da Demokratska partija Kosova koristi trenutak da se vrati na temu razmene teritorija, kao i da se sva trenutna dešavanja koriste za lokalno pozicioniranje političara na KiM.
"Tačijeva partija misli da je prilika da ponovi tu ideju i da sada priznaju da je Tači sa Ramom i Vučićem učestvovao u tim razgovorima i da je to bilo podržano od evropskih igrača, posebno Francuske, što je ranije objavio Le Mond", objasio je Janjić za Euronews Srbija.
Tanjug AP/Visar Kryeziu
On dodaje da su se tako obnovile ideje iz 2016. i 2018. kojima su "i Berlin i Vašington i većina političara, kao i narod rekli ne". Janjić, međutim, ukazuje i da se ne može očekivati pomak u dijalogu dok ne prođu izbori koji se u Srbiji održavaju u aprilu.
Sa druge strane, Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog rekao je za Euronews Srbija da je ključno da Priština pristane na formiranje ZSO, kako je i predviđeno ranijim dogovorima, a da druga pitanja nisu, niti će biti tema u ovakvom trenutku.
"Razmena teritorija sa Kurtijem u Prištini, budite sigurni, neće biti tema", rekao je Milenković.
Povezane vesti
EU traži novo rešenje?
Čitavoj kofuziji, saglasni su u oceni sagovornici Euronews Srbija koji su i ranije govorili na ovu temu, doprinosi i to što se stiče utisak da međunarodni zvaničnici sa jedne strane pozivaju na poštovanje postojećih sporazuma, a sa druge traže nova rešenja.
"Postoji to insistiranje zapadnih zemalja da se sporazum o ZSO mora sprovesti, a sa druge strane vidi se traženje novog rešenja, koje Srbija verovatno ne bi prihvatila s obrizom na sve što je do sada uradila, dok albanska strana nije", kazao je profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković.
Takođe, da se ne vidi dovoljna posvećenost za sprovođenje aktuelnih sporazuma ističe i potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.
Povezane vesti
"Izgleda je lakše pronaći još jedan model koji bi trebalo prekopirati na Kosovo i Metohiju, nego obezbediti primenu Briselskog sporazuma i formirati ZSO", kazala je Grubješić za Euronews Srbija.
Da li će, međutim, biti nekog približavanja dva strane i ponovonog uspostavlja dijaloga, videće se i nakon posete Eskobara i Lajčaka Beogradu i Prištini koja je juče završena. Očekivanja stručnjaka i poznavaoca prilika, međutim, nisu optimistična, ne samo zbog krajnje udaljenih stavova dve strane i nespremnosti albanske stranke da pregovara o ZSO na čemu Beograd insistira, već i zbog poigravanja novim rešenjima koja sugerišu da se "vera" u ostvarivanju postojećih na izvestan nači bledi.
Uostalom, mnoge stvari su se promenile proteklih godina uključujući i ključne igrače i učesnike u dijalogu.
Dijalog Beograda i Prištine, koji se uz posredstvo EU vodi od 2011. godine sada je u najvećem zastoju posle početka nove faze pregovora u martu 2021. Tome je prethodio takođe prekid koji je trajao od novembra 2018. do juna 2020. zbog krize izazvane uvođenjem taksi od 100 odsto na proizvode iz Srbije, te političke situacije na Kosovu.
Naime, tokom 2020. godine smenjivala se vlast, nakon što je posle pobede na izborima u februaru, već u martu pala prva vlada Aljbina Kurtija. Na mesto premijera došao je Avdulah Hoti, koji je takođe bio saradnik Hašima Tačija.
Predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti ipak je ponovo u martu 2021. postao premijer. To je dovelo i do izvesne promene u politici Pritine i odnosu prema Beogradu i dijalogu, što je otežalo sve dalje radnje.
Evropskoj uniji se, nakon što je dijalog zapeo, kao posredniku u dijalogu pridružila i Amerika, čiji je stav o nezavisnosti Kosova poznat od ranije.
audiovisual.ec.europa.eu, Twitter/@MiroslavLajcak
Zanimljivo je da se pitanje razmene teritorija, upravo i pominjalo u periodu prethodne američka administracija, koju je vodio Donald Tramp.
"Američka politika je da ako dve strane mogu da se o tome međusobno dogovore i postignu sporazum, mi ne isključujemo teritorijalne korekcije", rekao je 2018. godine godine Džon Bolton, savetnik Trampa za nacionalnu bezbednost.
I upravo na kraju svog mandata u septembru 2020. godine, Donald Tramp pozvao je predstavnike Beograda i Prištine u Vašington, kada je potpisan Vašingtonski sporazum. Paraf na sporazum stavili su Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti.
U, međuvremenu, u novembru 2020. Hašim Tači je uhapšen i odveden pred Specijalni sud u Hagu, a došlo je do promena na prištinskoj političkoj sceni.
Efekti Vašingtonskog sporazuma, kao neke vrste zaostavštine Trampa danas nisu vidljivi, a nova administracija, predvođena demokratom Džoom Bajednom, napravila je zaokret od te politike i praktično se vratila na svoj stari stav po pitanju kosovske nezavisnosti.
Preporuka za vas
Komentari (0)