Igre 
"Ako je živ taj što je gađao...": Poruka roditelja brata i sestre iz Gračanice koje su ubile NATO bombe
Komentari24/03/2025
-14:35
Sat je pokazivao 19:45 kada su prve eksplozije odjeknule nad Prištinom 24. marta 1999. godine, a zatim i nad Beogradom, Nišom, Novim Sadom i drugim gradovima širom Srbije i Crne Gore. Tada je započela vojna operacija NATO-a službenog naziva "Operacija Saveznička sila", dok su je u narodu nazivali "Milosrdni Anđeo", koja će u narednih 78 dana promeniti tok istorije i ostaviti duboke ožiljke na čitavom regionu.
"Mi ne želimo da povredimo srpski narod. Mi nemamo skrivenih ciljeva. NATO ne želi da zauzme vašu zemlju i proširi se ka istoku. Mi priznajemo Kosovo kao deo vaše države. Ali naše zemlje ne mogu mirno da posmatraju kako se hiljade nevinih ljudi ubija ili isteruju iz svojih domova. A to je ono što rade srpske snage na Kosovu. Vaši državni mediji vam o tome ne govore, ali svet zna da je to istina. Vaš predsednik može sutra da zaustavi NATO bombardovanje tako što će se opredeliti za mir i poštovanje ljudskih prava. To bi bio pravi izbor za Kosovo i celu Srbiju", rekla je tadašnja državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt.
Ciljevi su bili vojni objekti, ali su pogađani i civili, mostovi, bolnice, škole, pa čak i zgrada Radiotelevizije Srbije. U tom napadu život je izgubilo 16 radnika RTS-a.
Nema zvaničnog spiska i tačnog broja ljudi koji su poginuli u NATO bombardovanju SR Jugoslavije. Dok su predstavnici ranijih i sadašnjih vlasti u Srbiji govorili da je u bombardovanju ubijeno oko 2.000 civila, neke domaće i međunarodne nevladine organizacije navode da je broj nastradalih civila oko 500.
Prva meta bio je aerodrom "Slatina" kod Prištine
Posle navodnog masovnog ubistva albanskih civila u Račku i neuspelih pregovora o Kosovu u Rambujevu, prva bomba bačena je na aerodrom "Slatina", nedaleko od Prištine, 24. marta 1999. A onda počinje rušenje kosovskomitrovackih sela i gradova.
"Bio sam sa sinovima na terasi stana u centru grada, koji je gledao na stadion Prištine i videli smo nešto crveno kao žar, koja je jedan krug obletala oko stadiona i nakon toga se čula strašna eksplozija. Pogođena je policija bilo je povređenih, bilo je i poginulih nažalost", prisetio se Zlatko Stojanović iz Lapljeg Sela u ozjavi za Euronews Srbija.
Civilne žrtve za NATO alijansu bile su kolateralna šteta. Među njima i trogodišnja Dragana Dimić iz Lipljana, sestra i brat, 14-godišnja Marija i 17-godišnji Nikola Petrović iz Gračanice.
Povezane vesti
"Ako je živ, taj koji je gađao, nek se seti, nek se seti šta je uradio, koga je ubio, šta je gađao. Ako imaju porodice, pa njihova porodica neka vidi, kako su imali sina, brata, oca, a sada je on faktički ubica", rekao je Dragiša Petrović, otac ubijenih Marije i Nikole.
Iako je većinski narod na Kosovu početak NATO agresije slavio svoje navodno oslobođenje, bombe su uništavale i njihove porodice, kao i srpske, turske, bošnjačke, goranske, romske.
"To je bio dan kada više ništa nije bilo isto. Svi mi, rođeni 60-ih, 70-ih, 80-ih godina, jednostavno taj dan, 24. mart 1999. doživljavamo kao dan kada delimo svoj život na ono što je bilo pre i na ovo što sada živimo, nažalost, još uvek. To je bio dan koji je ostavio pečat na živote svih nas, dan kada su nama uništene i iluzije i aluzije", kazao je Ivan Miljković iz Gračanice.
Iluzije da živimo u pravednom i svetu vladavine prava, a aluzije da smo možda zapadni svet videli kao kolevku demokratije, jednakosti i pravičnosti.
Stevanović: Analize i naučni radovi pokazuju da je NATO želeo rat
Brojne analize i naučni radovi u poslednjih 20 godina jasno potvrđuju da je NATO želeo rat, da mu je rat tada potreban, a da je SR Jugoslavija učinila sve da ga bude rekao je za Euronews Srbija jedan od potpisnika Kumanovskog sporazuma, potpukovnik policije u penziji Ibrad Stevanović.
"Podsećam vas na intenzivne pokušaje da krizu izazvanu terorizmom albanskih ekstremista rešimo mirnim putem, pregovorima sa Rugovom, pregovorima sa Holbrukom, sa NATO generalima, kasnije pregovorima u Rambujevu i na brojne druge načine smo želeli mir. Ključni dokaz da NATO nije želeo mir i da je želeo rat je dokument u Rambujevu. Brojni zvaničnici zapadnih zemalja su posle toga potvrdili da je u Rambuje poslat dokument koji nijedna normalna država ne bi prihvatila. To je čak rekao i Klinton i brojni drugi zvaničnici. Klinton je jednom prilikom rekao 'da sam ja bio u Miloševićevim cipelama, ja to nikad ne bih prihvatio'.
Govoreći o sadržaju Kumanovskog sporazuma i ponude iz Rambujea Obradović napominje da su iz spremali isti ljudi, ali da postoje bitne razlike. Obradović objašnjava da je pre svega ponuda u Rambujeu bila takva kako bi se odbila, a da je u Kumanovu pisana tako da bi se prihvatila.
Povezane vesti
"Brojnih razlika ima, a reći ću vam samo jednu. U dokumentu iz Rambujeva NATO se pominje u svakom stavu skoro 60 puta sa pravom slobodnog prolaska, sa pravom da njegovi vojnici ne odgovaraju za bilo šta što učine na teritoriji Srbije, a u kumanovskom sporazumu NATO se pominje samo jednom, i to u kontekstu, da će se po potpisivanju sporazuma obustaviti agresija", rekao je naš sagovornik.
Celokupan razgovor sa Obradom Stevanovićem, u kojem je on objasnio zaduženja vojske i policije za vreme NATO agresije, pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)