Igre 
Lajčak i Eskobar u misiji oživljavanja dijaloga: Stari neispunjeni dogovori i novi otvoreni problemi
Komentari02/02/2022
-23:34
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar i specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak su se u Beogradu sastali s sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Prethodno su visoki zvaničnici SAD i EU boravili u Prištini, a cilj ove posete je, kako su naveli, da se ponovo uspostavi dijalog.
Na konferenciji održanoj na kraju posete Prištini, njih dvojica su istakli da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države imaju isti stav kada je u pitanju dijalog između Kosova i Srbije, prvenstveno da obe strane moraju ispuniti sve dogovoreno, kao i da je dijalog jedini način uspostavljanje normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
Ponovili su, takođe, da oni ne nameću rešenja, da je na Beogradu i Prištini da prevaziđu probleme iz prošlosti, da nađu model za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, a da "nikome ne pada na pamet da se na Kosovu formira nova Republika Srpska".
Istu poruku su ponovili i u Beogradu gde su se večeras susreli s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom parlamenta Ivicom Dačićem, ali je tu otvorena još jedna tema.
Dok je predsednik Srbije tokom sastanka izrazio svoje nezadovoljstvo potezima Prištine "da jednostranim provokacijama i nerealnim očekivanjima od posrednika u dijalogu, izbegnu ispunjavanje svojih obaveza", Kosovo, kako je i sam Dačić rekao, nije bila tema tog dijaloga već se s posrednicima razgovarao o bilateralnim odnosima dve zemlje, o promenama Ustava u Srbiji i međustanačkom dijalogu u našoj zemlji.
Ipak, iako je nesumljivo bila jedna od tema, javnost nema odgovor da li će građanima sa severa Kosova biti onemogućeno da glasaju na izborima najvljenim za april, a na stolu su i brojna druga otvorena pitanja među kojima je za Beograd ključna formiranje zajednice srpskih opština.
Izvesno je da je angažovanje dvojice diplomata deo nove ofanzive od koje i EU i SAD očekuju rezultate koji se ne poklapaju uvek sa željama strana koje bi trebalo da normalizuju odnose i da je za sada jasnije šta pregovori nisu, nego šta jesu.
Povezane vesti
Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer ocenio je da je poseta specijalnih predstavnika SAD i EU Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka Kosovu bila produktivna i poručio da suverenitet i teritorijalni integritet Kosova nisu predmet diskusije.
Da je nastavak dijalog tema potvrdio je i glavni prištinski pregovarač Prištine u dijalogu sa Beogradom Besnik Bisljimi koji je izhavio da bi naredni sastanak premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića mogao biti održan u martu.
"Moj dogovor sa Lajčakom je da tokom februara imamo sastanak u Briselu ili negde drugde na nivou glavnih pregovarača da vidimo u kojoj meri možemo da obezbedimo takav sastanak tokom marta", rekao je Bisljimi za KTV, ukazujući tako na moguće pokretanje proccesa s mrtve tačke..
Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije kaže za Euronews Srbija da očekuje da je moguće doći do nekog rešavanja kratkoročnih problema.
"Bliže se izbori u Srbiji i postavlja se pitanje da li će narod na KiM imati pravo kao i do sada da učestvuju. Drugo goruće pitanje je pitanje tablica koje treba da se reši do 26. aprila", kaže Zečević.
Novinar Idro Seferi za Euronews Srbija navodi da bi ova poseta možda trebalo da označi neku novu agendu, te da ostaje da se vidi da li će biti nekog drugačijeg ritma dijaloga. Kako dodaje, po onome što smo videli dosad, makar poslednje dve godine, to ne vodi nekom finalnom sporazumu i dosta toga treba da se menja.
"Samo neko jako prisustvo međunarodne zajednice, u ovom slučaju Vašingtona je jako važno, da nekako stvari krenu dalje. Mislim da je generalno politika EU, način na koji je vođen dijalog bio pogrešan, nije shvaćen ozbiljno. Dijalog je pomogao u nekom smislu normalizacije odnosa, ali istovremeno proizvodio je dosta tenzičnih događaja što mislim da nije atmosfera pod kojom treba da se odvije finalni sporazum koji bi trebalo da označi neku novu eru u tim odnosima i promeni kurs Balkana, a to ne može da se dogodi samo sa Lajčakom", rekao je Seferi.
Povezane vesti
Na pitanje da li su SAD jedine koje mogu da utiču na Prištinu, Seferi kaže da je Amerika veliki faktor i samo neki takav može da bude garant nastavka implemetacije sporazuma.
"EU nema neki veliki kredibilitet na Balkanu trenutno, a tek ne na Kosovu, samim tim što ne možete dobiti odgovor zašto Kosovo nema viznu liberalizaciju. Mislim da može doći do sporazuma između Kosova i Srbije, ali on ne treba da se dogodi u neprijateljskim odnosima i on treba da se predstavi kao rešenje nečega za budućnost", rekao je on.
ZSO - pitanje svih pitanja
Iako dvojica izaslanika tvrde da bi dve strane trebalo da nađu model za formiranje Zajednice srpskih opština, ZSO i dalje ostaje tema broj jedan kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Kako navodi Zečević, suštinski problemi između Albanaca i Srba ostaju, a jedan od problema je i pitanje ZSO.
Povezane vesti
"Kada sam govorio o razočaravajućim porukama mislio sam pre svega na to da se stekao utisak da Briselski sporazum maltene više ne važi, nego da se govori o nekom novom sporazumu, nekim promenama sporazuma. Sam Briselski sporazum je za srpsku zajednicu na Kosovu minimum minimuma. Ako govorimo da sad treba umanjiti minimum minimuma i podeliti ga na pola, onda je to zaista za Srbe prilično razočaravajuće", rekao je Zečević.
Upravo tu Zečević pominje takozvani "belgijski model", o kom je proteklih nekoliko dana bilo reči u više navrata. Naime, u jeku posete Eskobara i Lajčaka u medijima se pojavio dokument koji sugeriše da su oni došli sa novim planom za sever Kosova. Mediji u Prištini su preneli da je reč o modelu Istočne Belgije koji se nudi kao alternativa Zajednici srpskih opština.
"Ako pogledate RS je jedna priča, sporazum iz Brisela je nešto drugo, to su različitite situacije, ali ono što je pominjano u Prištini ovog puta je recimo model u istočnoj Belgiji i kod nas se dosta ovih dana o tome raspravljalo. Koliko sam ja uspeo da vidim, ne radi se tu o Valoniji i Flandriji koje su federalne jedinice u sastavu Begijskog kraljevstva, radi se o jednoj specifičnoj situaciji nemačke zajednice u Belgiji koja ima određenu autonomiju, ali ta autonomija je mnogo manja od one koja je predviđena ZSO, za srpski narod na Kosovu", kaže on. Ipak, napominje, da su te dve situacije neuporedive.
Kako on kaže, dolaskom Eskobara se pokušava pojačati autoritet koji EU očigledno nije imala u dovoljnoj meri - pomaka u dijalogu nije bilo jer "Albanci misle da oni mogu da imaju dovoljno prostora da odbijaju da sprovedu ono što je dogovoreno 2013".
"Kada bi SAD i EU imali jedinstven i čvršći stav, da su rekli da ono što je dogovoreno mora da se sprovede ili kada bi zapretili određenim ekonomskim sankcijama Kosovu, onda bi se Albanci zamislili. Jedino što se Albancima obećava u ovom kontekstu je evropska perspektiva, to je nešto što je vrlo dugoročno", navodi Zečević.
Seferi smatra da nakon što se mesecima čekalo da se pokrenu stvari, imenovanje više predstavnika uliva nadu da mogu stvari da idu na bolje.
"Verujem da će biti kritike i prema Beogradu oko nekih stavova. U svakom slučaju očekujem neko zalaganje za nastavak dijaloga, ali ne neku mnogo jasnu agendu šta će da bude", rekao je on i dodao da bi nastavak dijaloga u ozbiljnim okvirima mogao da se očekuje tek posle izbora u Srbiji.
Problem s izborima na severu Kosova
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj "InTER" iz Zubinog Potoka istakao je za Euronews veče podseća da je kosovski premijer Aljbin Kurti je zauzeo oštar stav po pitanju pregovora.
"Njima nije prioritet nastavak proces pregovora. Za Srbiju je jako bitno održavanje izbora 3. aprila na teritoriji Kosova. Ako se budu organizovali izbori, Kurti će imati političke pritiske na Kosovu, a ako se ne održe imaće probleme u otpočinjanju pregovora sa Srbijom. A svakako se i Kvinta izjasnila po ovom pitanju, oni su tražili od Kosova da organizuje izbore. Eskobar je juče rekao da bi održavanje izbora bilo poželjno i da oni ne ugrožavaju suverenitet Kosova. Pritisak postoji ali mislim da bi bilo dobro da se izbori organizuju", tvrdi Mijačić.
On pominjanje modela istočne Belgije kao modaliteta za formiranje ZSO ocenjuje kao spin i probni balon da se skrene pažnja na neke druge teme i da se testira kako bi izgledala ZSO, ali da "nismo čuli od Eskobara i Lajčaka da se o tome pričalo".
"Dobro je da se razmatra o raznim modalitetima. Osim toga, nemoguće je napraviti drugi entitet u vidu Republike Srpske na Kosovu jer je to veoma mala teritorija. U konačnici razgovora priznanje će biti na dnevnom redu ali sada je bitniji razgovor o ZSO. Podsetio bih da je Blinken poslao pismo Kurtiju je 11. januara i jasno najavio šta se očekuje od Kosova u narednom periodu, a to je implementacija ZSO ali i svega drugog što su preuzele prethodne vlade", rekao je Mijačić.
Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa smatra da je poseta velika ofanziva diplomatskog karaktera da se otpočne ponovo dijalog.
"Koliko sam upoznat, želim da podelim informaciju da je bilo temeljitih tema i da kosovska strana zahteva odlučno da u budućem konceptu bude ravnopravni partner u svemu. Kosovo mora da bude tretirano ravnopravno u oba smera, kao što je i Srbija. Kurti je posle jučerašnjih i današnjih sastanaka rekao važnu stvar, a to je da ZSO ne može da se formirana na način kako to vidi Beograd. To je verovatno bila glavna tema razgovora, posebno sa Lajčakom. Kurti kaže da Srbi i sve ostale zajednice na Kosovu imaju mnogo više prava nego neka vrsta monoetničke zajednice", rekao je Šeholi za emisiju Euronews veče podsećajući da je Kurti došao na vlast sa stavom protiv formiranja ZSO.
Euronews/Printscreen
"On neće biti uopšte lak sagovornik ni Briselu ni Beogradu kada je u pitanju formiranje ZSO. Velika stvar je dolazak Eskobara, on je rekao da je bitno da teritorijalni integritet ne može da se menja, kao ni ustavni poredak Kosova. Eskobar je rekao da Kosovo odlučuje o tome, dok je Kurti ponovio da nije zainteresovan za formiranje ZSO. To znači da ćemo teško doći do rešenja i konkretnih rezultata", kaže Šeholi.
Šeholi je uveren da će s obzirom na stav predsednika Srbije Aleksanda Vučića da je nezadovoljan kosovskom stranom biti veoma teško da ove godine dođe do bilo kakve normalizacije odnosa.
Euronews/Printscreen
Tatjana Lazarević, urednica portala Kossev istakla je u emisiji Euronews veče da nema mnogo novih poruka, ali kao snažnu ističe poruku da nema razlike između politike SAD i EU kada je u pitanju dijalog.
Urednica portala Kossev kaže da smo za vrlo kratko vreme došli u potpuno novu situaciju da sad odgovaramo na pitanje da li će biti moguće organizovati srpske izbore na Kosovu.
"Za kratko vreme posle referenduma smo došli u situaciju da sada postavljamo pitanje da li će se organizovati izbori i u aprilu. Kao odgovor je moja pretpostavka da će ovoga puta međunarodni predstavnici insistirati diplomatski i tražiti od kosovske strane da se izbori organizuju. Mislim da će i vlasti iz Srbije insistirati da se izbori održe. A da je na referendumu napravljen presedan, napravljen je", navela je.
Preporuka za vas
Komentari (0)