Igre 
Novi model za stari neispunjeni dogovor: Šta stoji iza priče o Istočnoj Belgiji kao rešenju za Zajednicu srpskih opština
Komentari02/02/2022
-13:26
U jeku posete Gabrijela Eskobara i Miroslava Lajčaka Beogradu i Prištini u medijima se pojavio dokument koji sugeriše da su oni došli sa novim planom za sever Kosova. Mediji u Prištini su preneli da je reč o modelu Istočne belgije koji se nudi kao alternativa Zajednici srpskih opština. Iako autentičnost dokumenta nije potvrđena, sagovornici Euronews Srbija tumače da samo poigravanje takvim temama, koje su često i probni baloni, govori o pokušajima otvaranja pitanja suštine ZSO.
Lajčak i Eskobar zvanično nisu govorili o ovim navodima, koje je prvo objavila prištinski portal Demokracia, ali je specijalni izaslanik EU jasno izjavio da sporazum o Zajednici srpski opština mora da bude sproveden, ali i da "niko razuman ne želi Republiku Srpsku na Kosovu".
Ključno pitanje koje se nameće tiče se razlika u ovlašćenjima i nadležnostima belgijskog modela u odnosu na ono što bi Zajednica srpskih opština trebalo da predstavlja u skladu sa postignutim dogovorima. Tu su svi saglasni da je belgijski model korak unazad u odnosu na ono što se očekivalo od ZSO.
Ali, šta je zapravo model Istočne Belgije?
Uzor na koji se oslanja "belgijski model" jeste Zajednica nemačkog govornog područja, najmlađa zajednica u Belgiji.
Ona je sastavni deo jedne od tri regije koje čine Kraljevinu Belgiju, Valonije. Nalazi se na istoku zemlje, na granici sa Nemačkom, njen severni deo je na granici sa Holandijom, a južni na granici sa Luksemburgom.
Obuhvata površinu od 854 kilometara kvadratnih, a u njoj živi oko 77.000 ljudi. Nemački se koristi kao primarni jezik među stranovništvom, kao i zvanično u institucijama, školama i na sudu.
Povezane vesti
Zajednica nemačkog govornog područja ima sopstvenu skupštinu i vladu, a obuhvata devet opština. Nadležnosti o kojima ova zajednica odlučuje tiču se zdravstvene i socijalne zaštite, zaštite mladih i migranata, obrazovanja, kulture i kulturnog nasleđa, medija, turizma, sporta. Bavi se i lokalnim politikama opštinama i odlučuje o finansijama.
Naspram ovoga stoje nadležnosti koje su predviđene za ZSO Briselskim sporazumom, ali i posebnim sporazumom o ZSO potpisanim dve godine kasnije koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju
ZSO je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Prema toj ranijoj zamisli i predlogu, ZSO bi imala svoju skupštinu, predsednika i potpredsednika koje bira skupština. Predsednik, prema Briselskom sporazumu, predstavlja zajednicu pred centralnim vlastima van Kosova.
Prema planu dogovorenom u Briselu, Zajednica bi imala pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih ciljeva. Pored ostalog, navodi se da Zajednica promoviše interese srpske zajednice u odnosu sa centralnim vlastima. Takođe, za ZSO se predviđa da ima sopstveni budžet. Zajednica bi imala punu nadležnost nad oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, jačanjem demokratije i razvoju lokalnih zajednica.
Manje nadležnosti
Prema rečima stručnjaka koji su govorili za Euronews Srbija, model koji primenjuje Belgija je specifičan i nije osmišljen tako da se preslika na druge političke sisteme, a značio bi manje nadležnosti od onih predviđenih formiranjem ZSO prema Briselskom sporazumu.
Takođe, oni skreću pažnju da je Zajednica nemačkog govornog područja u Belgiji formirana kao zajednica manjinskog naroda u okviru jedne nezavisne države. Najveća razlika vidi se u učešću u vlasti u Prištini, na šta ZSO prema Briselskom sporazumu ima pravo i može zastupati interese Srba u svim oblastima, dok to sa Zajednicom nemačkog govoronog područja nije slučaj.
"Ne radi se tu o Valoniji i Flandriji koje su federalne jedinice u sastavu Begijskog kraljevstva, radi se o jednoj specifičnoj situaciji nemačke zajednice u Belgiji koja ima određenu autonomiju, ali ta autonomija je mnogo manja od one koja je predviđena ZSO, za srpski narod na Kosovu", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
Povezane vesti
Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Nemačkoj Ivo Visković, navodi da je ustavni sistem te zemlje specifičan, te da je nezahvalno takva rešenja primenjivati na druge teritorije.
"Belgijski ustavni sistem je vrlo komplikovan, to je jedan sistem koji ne napravljen kako bi zadovoljio kolektivna prava, odnosno prava nacionalnih grupa, Valonaca, Flamanaca i Nemaca. Tako nešto teško je primenjivo na naše područje, posebno kada je u pitanju odnos između Srbije i Kosova", naveo je Visković.
Unsplash
Bivši diplomata Zoran Milivojević ukazuje da je reč o maloj nemačkoj enklavi na istoku Belgije, koja ima punu kulturnu automoniju.
Povezane vesti
"Međutim to je rešenje u okviru belgijske države, što je neprihvatlivo za Srbiju. To uopšte nije tema razgovora. Bilo šta izvan ZSO, koja je definisana sporazumom, jeste neprihvatljivo", izjavio je Milivojević za RTS.
On smatra da je pozicija Amerike potpuno na liniji stava kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ali da je razočaravajuća pozicija EU.
"Sama činjenica da se uopšte razmišlja o toj temi, da se o ZSO razgovara mimo onoga što je dogovoreno, dovodi u pitanje poziciju EU", izjavio je Milivojević, napominjući da je EU formalno-pravno obavezujući član sporazuma, a ne samo posmatrač.
Podseća da su međunarodni sporazumi, kakav je Briselski sporazum na koji je EU stavila potpis, stariji od bilo kog unutrašnjeg prava i da Ustavni sud u Prištini nema nikakve nadležnosti o ZSO.
"Obaveza Prištine je da ispoštuje tačke od 1. do 15. Nikakve odluke ustavnog suda ne mogu da dovedu u pitanje osnovanost Briselskog sporazuma i potrebu njegove pune realizacije. Sve drugo je politika, pritisak, nepoštovnje prava", ukazuje Milivojević u izjavi za RTS.
Uloga EU i SAD
U narednom periodu, kako kaže, može se očekivati pojačan pritisak na Srbiju.
"Ono što je za nas novina je na određeni način izlaženje u susret ekstremnim stavovima Prištine i Kurtija, ovo je pokušaj otvaranja pitanja suštine ZSO", naveo je Milivojević.
I profesor Visković smatra da je pre svega problematično to što međunarodni zvaničnici pozivaju na poštovanje postojećih sporazuma, a istovremeno traže nova rešenja.
"Postoji to insistiranje zapadnih zemalja da se sporazum o ZSO mora sprovesti, a sa druge strane vidi se traženje novog rešenja, koje Srbija verovatno ne bi prihvatila obrizom na sve što je do sada uradila, dok albanska strana nije", kazao je Visković za Euronews Srbija.
profimedia
Osvrćući se na izjavu Miroslava Lajčaka da bi ZSO trebalo da bude formirana, ali da "niko ne želi novu Republiku Srpsku", profesor Ivo Visković kaže da je Lajčak najverovatnije bio samo ponesen trenutnom situacijom u BiH, bez drugih paralela.
Takođe, potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ističe u izjavi za Euronews Srbija da "belgijski model" nudi manja ovlašćenja, te da je "izgleda lakše pronaći još jedan model koji bi trebalo prekopirati na Kosovo i Metohiju, nego obezbediti primenu Briselskog sporazuma i formirati ZSO".
Ona je navela da "model istočne Belgije" na primer u BiH zagovara Hrvatski narpdni sabor, blizak partiji HDZ.
Komentari (0)