Drecun: Za Srbiju svaki model ZSO osim onag iz Brisela neprihvatljiv
Komentari28/01/2022
-16:21
Za Srbiju je bilo koji drugi model Zajednice srpskih opština (ZSO) osim onaj koji je definisan Briselskim dogovorom neprihvatljiv, pa tako i onaj bez izvršnih ovlašćenja o čemu je juče govorio izaslanik predsednika SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, rekao je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
U izjavi za Tanjug, Drecun navodi da je po Briselskom sporazumu ZSO definisana sa izvršnim nadležnostima, navodeći da se Zajednicom ne formira nikakav drugi nivo vlasti, kao i da to nije bila namera Beograda ni srpskog naroda.
"Eskobar je govorio o tome da možda treba razmisliti da se ZSO definiše bez izvršnih nadležnosti, da ne mora da postoji drugi nivo vlasti i da može da dođe do nekog drugačijeg odnosa povezivanja saradnje među lokalnim samoupravama. To je neko njegovo okvirno viđanje kako bi možda mogao da se razreši problem, odnosno to što Priština ne želi da formira ZSO", rekao je Drecun.
On napominje da je to za Srbiju neprihvatljivo i ponavlja da je Zajednica definisana sa izvršnim nadležnostima koji ne podrazumevaju nikakav drugi nivo vlasti, navodeći da u postojećem pravnom mehanizmu na KiM ne postoji mehanizam koji bi mogao da garantuje Srbima bezbrižan opstanak, ekonomski razvoj i budućnost na KiM.
"Priština izbegava da formira ZSO"
Drecun ističe da se Priština i dalje ponaša na način da sve što je dobro za Srbe ne valja za nju i dodaje da "Priština ne želi Srbe na KiM, već želi da dovrši etničko čišćenje i zato izbegava da formira ZSO".
Objašnjava da ZSO treba da se formira kako bi Srbi na KiM imali jedan čvrst institucionalni mehanizam koji bi im garantovao kvalitetniji života, ravnopravan status sa Albancima i opstanak na KiM.
Nakon, kako navodi, "brutalne prevare" od SAD i drugih država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, te zemlje, dodaje, ponovo žele Srbiju da "uvedu u zamku" da počne da razmišlja i razgovara o tome kako treba da se promeni Briselski sporazum u delu koji se odnosi na ZSO.
"Eskobar umesto da izvrši pritisak na Prištinu da formira ZSO, on Prištini sada pravi neku odstupnicu i stavlja se na stranu Kurtijevih neprihvatljivih zahteva koji se odnose na to da se ne formira ZSO, odnosno da se ne poštuje Briselski sporazum ili da se formira ZSO koja bi bila neka vrsta nevladine organizacije", rekao je Drecun.
Podseća da je Srbija jasno stavila do znanja da napretka u dijalogu neće biti dok se ne formira ZSO na način koji je definisan Briselskim sporazumom.
Na pitanje da li će dolazak Eskobara i predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka u Beograd i Prištinu, koji je planiran od 31. januara do 4. februara, "otkočiti" dijalog, Drecun kaže da se dijalog ne može pokrenuti ako se podržavaju samo neprihvatljivi potezi Prištine.
O poseti Eskobara i Lajčaka
"Može da se nastavi dijalog, ali koja je svrha da se oni sastaju sa našim i njihovim predstavnicima i da se ni o čemu ne dogovore. Mora da se postigne neki napredak, mora da se poštuje Briselski sporazum, kako da verujemo da će bilo koji budući eventualni dogovor biti poštovan od Prištine ako se sada ovako postupa sa Briselskim sporazumom", upitao je Drecun.
Ukazuje da ukoliko Eskobar i Lajčak žele da "odblokoraju" dijalog moraju da nateraju Prištinu da poštuje ono što je dogovorila.
Drecun podseća da su i u sklapanje tog sporazuma i te kako bile aktivne SAD, EU koja je formalno vodila taj dogovor, a da je na kraju Priština sve to prihvatila.
"Kakve se onda sada promene traže", upitao je Drecun.
Predsednik Odbora za KiM pozdravio je izjavu Eskobara da Priština treba da omogući srpskom narodu na KiM da se izjasne na izborima 3. aprila i da to doživljava kao demokratsko pravo i napominje da bi tako odlučan trebalo da bude i sa formiranjem ZSO.
Komentari (0)