Burni pregovori Beograda i Prištine: ZSO alfa i omega dijaloga - hoće li se sve svesti na samo jedno pitanje

Zajednica srpskih opština tokom protekle godine bila je tema broj jedan kada su u pitanju odnosi Beograda i Prištine, kao i pregovori u okviru dijaloga pod vođstvom Brisela.

Na ZSO se i uoči svih održanih sastanaka u Briselu gledalo kao na "pitanje svih pitanja", i to je bilo potpuno jasno sa strane Beograda, ali i kada je reč o insistiranju međunarodnog faktora, EU, pa i Amerike, koji su u godini za nama, po prvi put, krenule otvoreno da pozivaju prištinu da ispuni ovaj svoj prihvaćeni zadatak. 

Kada se govori o poštovanju Briselskog sporazuma, na kojem insistira Srbija, a na šta poziva i međunarodna zajednica, prvih šest tačaka tiču se upravo ZSO, međutim, problem sa nepoštovanjem odredaba sporazuma nije rešen ni nakon više jasnih poziva stranih zvaničnika. Umesto toga, stizale su izjave iz Prištine koje osporavaju ovaj deo dogovora.

Do zahuktavanja sa sprovođenjem ove tačke došlo je nakon susreta Aleksandara Vučića i Aljbina Kurtija na sastanku u Briselu u julu. Tada je kosovski premijer umesto ZSO ponudio formiranje nacionalnog saveta, a i to tek nakon priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Međutim, uporedo sa predlogom Kurtija o formiranju nacionalnih saveta, ali i sa odbijanjem prištinske strane da se, kako je to rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u Briselu uopšte i razgovara o formiranju ZSO, po prvi put posle dužeg vremena međunarodni faktor, predvođen SAD, počeo je da pominje ovu Zajednicu kao obavezu Prištine.

Takođe, nakon runde dijaloga održane u julu, šef Kancelarije EU u Prištini Tomaš Suniog je izjavio da Ustavni sud u Prištini nije rekao da ZSO ne treba da se formira i da je sporazum o Zajednici srpskih opština "zakon za Kosovo".

Najvažnija tema

Zajednica srpskih opština postala je glavna okosnica svih pregovora koji se vode u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, ne samo između predstavnika dve strane, već i u odvojenim razgovorima sa međunarodnim zvaničnicima, te je pitanje da li bi implementacija ovog sporazuma bilo i jedino o čemu bi Beograd i Priština, u ovoj fazi, mogli da razgovoraju i da se dogovore.

Kako za Euronews Srbija ističe Dragiša Mijačić koordinator nacionalnog konventa EU za poglavlje 35 koje se tiče pitanja Kosova, insistiranje samo na tom pitanju može se posmatrati i kao taktika Pritšine.

"Postavlja se pitanje da li postoji neka još tema o kojoj će se razgovarati ili će se sve svesti na ZSO. To se negde vidi i kao dobra strategija vlade Kosova, da svu pažnju usmere na to jedno pitanje i da se oko toga vode glavni pregovori, a nekako je i Srbija upala u tu priču", naveo je Mijačić za Euronews Srbija.

Tako u prilog činjenici da bi ZSO, ukoliko do formiranja i dođe, za Prištinu mogla da bude jedina tačka dogovora govori izjava izvršne direktorke CIVIKOS platforme Donike Emini koja je upozorila da je ZSO za Kosovo "nešto gde dijalog prestaje, a da je za Srbiju ZSO početna tačka daljeg dijaloga".

Ona je rekla da je premijer Kosova Aljbin Kurti, koji se protivi Briselskom sporazumu i nije podržao formiranje ZSO, ipak znao da sporazum postoji i da se očekivalo da će nešto uraditi po tom pitanju.

Emini je onlajn debati o Zajednici srpskih opština rekla da kosovske vlasti svode ZSO na nivo nevladine organizacije, iako je paradoksalno to što država ne može da osniva nevladinu organizuju, dok Srbija ZSO tretira kao nešto mnogo više od NVO i da je pitanje kako će se dizajnirati nešto što treba da unapredi život srpske zajednice na Kosovu.

Tanjug/Strahinja Aćimović, profimedia, Unsplash

Takođe, Nikola Burazer iz Centra savremene politike rekao je ranije za Euonews Srbija da je sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština predstavljalo problem još od potpisivanja Briselskog sporazuma iz 2013. i Sporazuma o ZSO iz 2015. godine.

"Imajući u vidu Kurtijev oštar stav prema samom konceptu Zajednice srpskih opština, teško je očekivati da do njenog stvaranja može doći u narednom periodu", istakao je Burazer nakon prethodne runde dijaloga u Briselu.

Ipak, Dragiša Mijačić je u razgovoru za Euronews Srbija istakao da se mnogo pažnje posvećuje ZSO, što je važno, ali da svakako postoje druge teme o kojima mora da se raspravlja i koje su veoma važne za obe strane.

"Ima mnogo drugih tema, kulturno, istorijsko i versko nasleđe, pitanje privatne imovine - što je bila i prva tema o kojoj se govorilo u obnovljenim pregovorima. Tu je i energetika, distribucija električne energije, kao i pitanja nestalih, privatizacija društvenih preduzeća", kazao je Mijačić.

Međunarodni faktor

Poseban faktor može biti međunarodni uticaj, pre svega SAD i EU jer je značaj njihovog "uplitanja" u prethodne krize bio od presudnog značaja za smirivanje tenzija i balansiranje između dve strane. Tokom protekle godine primetno je bilo veće angažovanje Evropske unije, organizovane su posete, sastnaci, ali to nije dalo konkretnije rezultate, a insistiralo se upravo na sprovođenju odluka o ZSO.

Takođe, u oktobru su se SAD i EU zvanično saglasile da dodatno ojačaju zajednički angažman na Zapadnom Balkanu i podršku u napretku regiona na njegovom evropskom putu. Obe strane istakle su važnost dijaloga uz posredovanje EU i naveli da je to "ključni mehanizam za rešavanje sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova".

"Da će EU insistirati na osnivanju ZSO je prilično jasno. Naglasio bih da to ne važi samo za EU već i SAD, i mnoge druge zemlje, što znači da postoji jedan međunarodni pritisak da se tako nešto desi i do toga će doći u jednom trenutku. Da li će doći tokom pregovora ili na samom kraju pregovora, to je isto veliko pitanje", rekao je Mijačić za Euronews Srbija.

On je istakao da je svim međunarodnim partnerima jasno da je Kurti taj koji odugovlači i marginalizuje proces.

"Zato dolazi ta poruka Borelja, da ono što se dogovorilo mora da se implementira. Pitanje je koliko on shvata te poruke, jer do sada nije pokazivao to. Bilo je poruka o deeskalaciji i traženju načina za postianje sporazuma, ali to nije dopiralo do njega, prosto on još uvek to ne shvata na pravi način", objašjava Mijačić.

Pixabay

I Nikola Burazer je rekao ranije da će i Beograd i međunarodni akteri sigurno nastaviti da insistiraju na konačnom ispunjavanju ovih sporazuma.

"Ovo pitanje će ostati aktuelno dokle god se to ne dogodi, a vrlo verovatno i do sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa koji se očekuje na kraju dijaloga", rekao je Burazer.

Pritisak Srpske liste

Iako je postalo jasno da je tema ZSO postala glavna tokom pregovora Beograda i Prištine, Srpska lista dodatno je povećala pritisak ultimatumom o napuštanju prištinskih institucija ukoliko ne bude formirana Zajednica opština sa srpskom većinom.

Naime, Srpska lista je samo dan uoči oktobarskih lokalnih izbora na Kosovu odlučila da na njih izađe, a potom najavila bojkot institucija, ukoliko ZSO ne bude formirana.

Međutim, upitno je koliko bi ovaj pritisak mogao da ima efekta na Prištinu, imajući u vidu i ranije ultimatume o napuštanju institucija kada je u pitanju Srpska lista, kako je naveo Dragiša Mijačić, situaciju za Srbe na Kosovu značajno bi pogoršao izlazak Srpske liste iz institucija.

"Loše je što je takav ultimatum dat, bilo bi katastrofalno da se Srpska lista povuče iz institucija Kosova jer bi time predstavnici Srba ostali bez legitimnih predstavnika. To jeste element prisile, ali ne verujem da će dati neke rezultate, dok su posledice nesagledive", kazao je Mijačić za Euronews Srbija.

Tanjug/Aleksandar Nićiforović

Ipak, on ističe trenutno aktuelnu klimu koja se javlja u južnoj pokrajini, a koje do sada nije bilo, kada je albanska strana u pitanju.

"Na Kosovu se dešava nešto što se nije dešavalo do sad, a to je da jedna značajna grupa analitičara i opozicionih političara shvataju potrebu za implementacijom sporazuma, pre svega o ZSO i shvataju da je neophodno naći kompromis. Do sada nije postojalo razumevanje da mora da se postigne sporazum sa Srbijom, ali sada čujemo neke odgovore koji su afirmativni", zaključio je Mijačić.

Šta je ZSO?

Briselski sporazum sastoji se od 15 tačaka, od čega je dosad sprovedeno sedam. Poslednje dve sprovedene su delimično i odnose se na primenu svih prethodnih tačaka, a prvih šest, kao što je i pomenuto, odnose se na Zajednicu srpskih opština.

Tadašnji glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su zajednički dokument postignut posredstvom Evropske unije 19. aprila 2013.

ZSO je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Iako u sporazumu nije taksativno navedeno, predviđeno je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.

Zajednica srpskih opština simbolički znači jedinstvo srpskih opština na Kosovu i Metohiji. To bi omogućilo da zajednica ima svoju skupštinu i organe vlasti, simbole i da se kao takva predstavlja u prištinskim insituticijama. To imalo veliku značaj za saradnju i autonomiju Srba u sektorima urbanog i ruralnog razvoja, infrastrukture, pitanja zdravstva i obrazovanja.

Međutim, za kosovski Ustavni sud sporan je sporazum o principima Zajednice za koji navode da nije u skladu sa kosovskim Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika, odnosno to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.