Igre 
Brnabić na forumu u Moskvi o razvojnim prioritetima Srbije: Veštačka inteligencija, bionauke i energetska stabilnost
Komentari10/12/2021
-11:20
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Moskvi da želja Srbije da postane članica Evropske unije nije prepreka za jačanje saradnje Beograda sa Rusijom.
Saradnja sa Rusijom je jaka komponenta razvoja Srbije, rekla je Ana Brnabić, učestvujući na međunarodnom izvoznom forumu "Proizvedeno u Rusiji". Ona je ocenila da je "poverenje među partnerima najbolja osnova saradnje".
Brnabić je, kao jedan od prioriteta Srbije, navela jačanje energetske stabilnosti i održivog razvoja, uz zaštitu životne sredine.
"Rusija je ključni partner Beograda u ostvarenju energetske stabilnosti", izjavila je Ana Brnabić i pozvala ruske kompanije da sarađuju sa Srbijom i razmenjuju inovativna rešenja.
Ona je navela da je Srbija, posle izgubljenih decenija, uspela da ostvari političku i ekonomsku stabilnost.
"Transformisali smo ekonomiju, počeli digitalizaciju u vladi i privredi. Sektor informacionih tehnologija je veći izvoznik od poljoprivrede", kazala je premijerka Srbije uz konstataciju da će sledeće godine u Srbiji biti završena digitalizacija osnovnih i srednjih škola. Ona istakla i da je budžet Srbije za inovacije uvećan 10 puta, kao i da je javna uprava postala transparentnija i dostupnija građanima. Ona i izrazila očekivanje da će Srbija ove godine ostvariti privredni rast od sedam odsto.
Tri razvojna prioriteta Vlade
Ona je navela da je Vlada Srbije odredila tri ključna razvojna prioriteta do 2030. godine, izdvojivši pre svega razvoj i upotrebu veštačke inteligencije.
Povezane vesti
Kao drugi prioritet istakla je podizanje kapaciteta u oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta, a na trećem mestu energetsku sigurnost i stabilnost, uz obezbeđivanje uslova za dugoročno održiv rast i zaštitu životne sredine, odnosno, zelenu agendu.
"Kao predsednica Vlade, stalno se preispitujem šta je to što možemo da učinimo bi ljudi i privreda u Srbiji spremnije dočekali budućnost i postajali sve konkurentniji, kako bi kvalitet života i životni standard kontinuirano rasli. Srbija je uspela da se pokrene i počne da pobeđuje", rekla je Brnabić, koja je obraćanje počela i završila sa nekoliko rečenica na ruskom jeziku.
Istakla je da je Vlada Srbije trasirala jasan put i prioritete do 2030. godine i da će nastaviti da ulaže u to da bude infrastrukturno jaka i povezana zemlja, kako unutar Srbije, tako i sa čitavom centralnom i jugoistočnom Evropom.
Takođe, ukazala je premijerka, Srbija će nastaviti da ulaže u znanje, inovacije i napredne tehnologije.
Naglasila je da je razvoj veštačkke inteligencije definisan kao strateški važan stub daljeg privrednog razvoja Srbije, sa jasnim planom da se Srbija do kraja 2030. godine profiliše kao regionalni lider u toj oblasti.
Kao drugi strateški važan stub privrednog razvoja Srbije do, i posle 2030. godine, označila je bioekonomiju navodeći da će novi savremeni BIO4 Kampus za biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet biti mesto saradnje fakulteta, naučnih instituta, startapova i velikih kompanija u toj oblasti.
"Želimo da do 2030. godine imamo personalizovan pristup medicini i ishrani, kao i mogućnost napredovanja u oblasti upotrebe genetičkih dostignuća u energetici i unapređenju životne sredine", rekla je Brnabić.
Povezane vesti
Istakla je da Srbija napravila veliki i važan korak sa proizvodnjom Sputnik V vakcine protiv kovida-19 i zahvalila na podršci koju je Rusija pružila da se ta vakcina proizvodi u Srbiji.
Kao treći strateški prioroitet Srbije do 2030.godine Brnabić je ozančila pitanje energetske budućnosti i navela da je Srbija pokrenula najveći investicioni ciklus u energetici u poslednjih 30 godina.
Brnabić je nakon plenarne sednice sa premijerom Mišutinom obišla izložbu "Proizvedeno u Rusiji", u okviru Foruma, na kojoj je, između ostalog, predstavljen i srpsko-ruski projekat Beogradski dijametar koji se odnosi na modernizaciju i razvoj BG voza.
Međunarodni izvozni forum u Moski održava se od 2012.godine i predstavlja međunarodnu platformu na kojoj izvoznici, eksperti, zvaničnici i razvojne institucije razgovaraju o aktuelnim pitanjima izvoznih aktivnosti i razvijaju praktična rešenja za povećanje izvoza ruske robe i usluga u svetu.
Potpisan sporazum o realizaciji projekta "Beogradski dijametar"
Tanjug/Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj/Anastasia Barej
Sporazum o realizaciji srpsko-ruskog projekta "Beogradski dijametar", koji se odnosi na razvoj i modernitaciju BG voza, trebalo bi da bude potpisan do kraja godine, a očekuje se da radovi krenu početkom sledeće godine.
To je u Moskvi, na Međunarodnom izvoznom sajmu na kojem učestvuje premijerka Srbije Ana Brnabić, najavio zamenik generalnog direktora ruske kompanije Sinara i rukovodilac projekta Beogradski dijametar Anton Zubin.
''U okviru projekta planiramo da potpuno rekonstruišsemo beogradski saobraćajni čvor i da modernizujemo više od 200 km železničkih pruga, kao i da Beogradu isporučimo više od 30 elektrovozova Lastačka'', rekao je Zubin novinarima z Srbije.
Kompanija Sinara je predstavila taj projekat na izložbi ''Proizvedeno u Rusiji" u oviru ovogodišnjeg Foruma, na kojem Srbija učestvuje kao zemlja partner.
Zubin je rekao da ta kompanija tokom čitave godine aktivno radi sa srpskim partnerima na realizacijitog projekta i izazio zahvalnist Međuvladinoj mešovitoj komisiji za saradnju Srbije i Rusije i kopredsednicima Juriju Borisovu i Nenadu Popoviću za podršku tom projektu.
''Želimo da povezujemo železnički Pančevo, Lazarevac i Obrenovac i da time poboljšamo kvalitet saobraćanih veza i životgrađana Beograda i cele Srbije", rekao je on.
Podsetio je da su predsednici Srbije i Rusije, Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, podržali taj projekat, i izrazio očekivanje da će do kraja godine biti potpisan sporazum, a da će početkom sledeće godine početi realizacija.
U Beogradu je u maju održan prvi sastanak srpsko-ruskog naučnog i tehnološkog saveta za implementaciju projekta ''Beogradski dijametar'', koji će omogućti razvoj železničke infrastrukture u prestonici.
Komentari (0)