Joksimović: Očekujemo da će naredne sedmice biti otvoren bar jedan klaster

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izrazila je danas, nakon konferencije u Budimpešti na kojoj se razgovaralo o budućnosti Evrope, očekivanje da će sledeće nedelje na Međuvladinoj konferenciji, za vreme slovenačkog predsedavanja EU, Srbiji biti otvoren bar jedan klaster, od dva za koliko je Evropska komisija dala preporuku.

Na panelu sa Joksimović učestvovali su komesar za proširenje EU Oliver Varheiji, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije Gašper Dovžan i organizatorka konferencije ministar pravosuđa Mađarske Judit Varga koji su takođe izrazili očekivanje da će Srbiji biti otvoren barem jedan klaster.

Kako je Joksimović navela, najviše izgleda ima Klaster 4 za sada i dodala da se u njemu nalaze četiri poglavlja - transevropske mreže, zaštita životne sredine, transport i energetika.

"To su sve važne politike u okviru Klastera koji se tiče zelene agende i održive povezanosti", kazala je Joksimović i dodala da je EU u tom smislu Srbiji već postala važan partner budući da brojne i značajne projekte održive povezanosti upravo finansiramo iz grantova EU i povoljnih kredita iz Evropske banke za obnovu i razvoj.

U tom smislu, navela je deo pruge na Koridoru 10 koji se odnosi na deonicu Beograd - Niš, gde je i pre nešto više od dva meseca početak radova posetila predsednica EK Ursula von de Lajen zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

"Prilika da razgovaramo o budućnosti"

Takođe, ističe i auto-put "Mira" kojim će biti povezan Beograd sa Prištinom, odnosno tačnije deonicu Niš - Merdare za koju je već opredeljen novac.

Joksimović je istakla da je bilo veliko zadovoljstvo da učestvuje na konferenciji na visokom nivou koji je organizovala mađarska ministarka za evropska pitanja i ustavna pitanja Judit Varga i navela da je to bila i prilika da se razgovora o budućnosti Evrope i to u zdanju Mađarske akademije nauka što pokazuje, kako kaže, da Mađarska na aktivan način i kroz dijalog sa akademskom i privrednom zajednicom i uopšte na više nivo razgovara o budućnosti Unije.

"To je bila odlična prilika da porazgovaramo o različitim aspektima procesa evropskih integracija i politike proširenja jer zapravo tema konferencija je bila da li je politika proširenja nešto što ojačava EU i da li ona vodi ka jačoj EU u budućnosti. Čuli su se pozitivni tonovi, bar od predstavnika Mađarske, Slovenije i komesara Varheija iako smo svi svesni problema sa kojom se politika proširenja suočava, a to je nepoverenje dela članica EU prema tome da li proširenje donosi neku konkretnu korist ili ekonomsku ili političku, da li unapređuje demokratiju i uopšte konkurentnost EU u celini", navela je Joksimović.

Kako je kazala, zaključak je da svi zajedno - i EU, zemlje članice i mi sa Zapadnog Balkana, moramo da radimo zajedno na tome da se svim društvima pojasni zašto je politika proširenja važan stub osnaživanja EU i njenog jačanja u smislu globalne konkurentosti.

"Sama ideja zaokruživanja EU u svojim prirodnim granicama onako kako je predvidela Pariska povelja za novu Evropu iz 1990. - da bi Evropa bila ujedinjena, mirna i prosperitetna treba da bude udružena i ujedinjena od istoka do zapada i severa do juga, zaista bi trebalo da ostane fokus te ojačane i energičnije EU u budućnosti", navodi.

Joksimović ukazuje na to da je Srbija pokazala tokom dve najteže godine za, kako ocenjuje, moderno čovečanstvo, da se nijednog trenutka nije žalila na novu metodologiju, već da je radila posvećenije i više na reformskim procesima.

"Srbija ubrzala reformski proces"

"Nijednog trenutka se nismo žalili na promenu pravila, niti na to što se uvodi nova metodologija koju smo aktivno prihvatili odmah, sve unapredili i strukture za vođenje pregovora i reformski proces što je prepoznato u poslednjem Izveštaju EK, gde je pomenuto da je Srbija na promptan način odgovrila svim zahtevima nove metodologije, a paralelno smo radili na reformama u oblasti vladavine prava sa fokusom na ustavne amandmane, a u cilju unapređenja nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa koje se inače u EU sada posmatra kao najznačajnija aktivnost u reformskom procesu", dodala je.

Naglašava da Srbija ne samo da se nije žalila, nego je iz sve snage, u dve najteže godine, boreći se sa pandemijom, boreći se da zaštiti i obezbedi najbolje za svoje građane i u zdravstvenom i u smislu socio-ekonomskog oporavka, ubrzala reformski proces, unapredila ga.

Kako kaže, sve su to razlozi zbog kojih je konstatovano da je Srbija već sada, kao zemlja koja je u pristupnom procesu, pokazala puno kapaciteta da i sada bude ona koja će da donese konkurentnosti i otpornosti EU.

Dodaje da je Srbija istovremeno politike premrežila sa politikama EU u različitim oblastima i da je to već pokazalo rezultate.