Ambasada SAD: Srbiji upućen poziv za učešće na Bajdenovom Samitu za demokratiju

Srbiji je ipak upućen poziv za učešće na Samitu za demokratiju koji organizuje predsednik SAD Džozef Bajden, potvrđeno je za Euronews Srbija u ambasadi SAD u Beogradu.

"Zadovoljstvo nam je što je Srbija pozvana da se pridruži Samitu za demokratiju predsednika Bajdena. Sjedinjene Američke Države cene svoje partnerstvo sa Srbijom i radujemo se učešću Srbije na Samitu, koji će dati priliku Srbiji da reafirmiše svoju posvećenost reformama za pristupanje EU, a SAD i njenim partnerima da izraze svoje posvećenost jačanju demokratije, kako unutrašnje tako i one na međunarodnom planu", navodi se u saopštenju američke amabasade u Beogradu.

Poziv Srbiji od strane SAD usledio je posle velike bure koju je u javnosti izazvao spisak pozvanih na samit, na kojem provobitno, osim Srbije, sa Zapadnog Balkana, nije bilo Bosne i Hercegovine i Kosova koje SAD smatraju nezavisnom državom. Mnogi su to tumačili kao određenu poruku koju američka administracija želi da pošalje, a to se poklopilo i sa pismom američkih kongresmena upućenom predsednik Bajdenu koji su tražili da se kazni državni vrh Srbije.

Vučić putuje u Vašington

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da će Srbiju na Samitu demokratije u Vašingtonu predstavljati predsednik Aleksandar Vučić. Brnabić je za RTS kazala da je to dobra vest, ali je istakla da nije bilo tragično ni kada su svi pričali da nismo pozvani.

"Zbog toga nema razloga za euforiju ni sada kada smo pozvani. Dobili smo pozivnicu i mislim da je to primer koji govori o besmislenosti i licemerju kritika u zemlji i iz regiona. Kada se dese takve stvari ne obraćamo preteranu pažnju na to, ali evo ova kritika je obesmišljena sada kada je poziv stigao", rekla je premijerka.

Da li nova lica znače promenu politike prema Srbiji?

Dolaskom predsednika Džozefa Bajdena u Belu kuću počele su i kadrovske promene unutar američke administracije. Ono što je sigurno, to je da američku diplomatiju vode uglavnom ljudi koji imaju veliko predznanje o regionu u koji se šalju, i u tom kontekstu bi trebalo tumačiti i postavljenje Gabrijela Eskobara, ali i Kristofera Hila, koji je krajem devedesetih bio jedan od arhitekata sporazuma u Rambujeu. Da li nova lica znače i promenu politike? Poznavaoci prilika smatraju da se američka politika ne menja tako brzo, ali da će Vašington ubuduće mnogo više sarađivati sa Briselom.

"Koji će konkretno potezi da budu to je u domenu nagađanja, ali mislim da će biti efikasniji nego ranije. Ali biće više saradnje na Zapadu između ostalog i zbog toga što je Zapad uvideo da je ovaj prostor sve podožniji naletima uticaja Rusije i Kine i mislim da to prevashodno motiviše Zapad na povećani angažman na Balkanu”, kaže Momčilo Pantelić, nekadašnji dopisnik "Politike" iz SAD.

Spoljnopoliitčki komentator "Politike" Boško Jakšić ističe da se može reći da Amerika ima politiku prema ovom regionu, ali da nema jasnu i konkretnu politiku šta misli da radi.

"Čitav region je u jednom nestabilnom stanju. Pritom, unutrašnje stanje u Srbiji je takvo kakvo jeste, da je očigledno da će se naći na meti nove američke politike. Mislim da je to ključna reč koja opisuje sadašnje stanje Vašingtona prema regionu", rekao je Jakšić.

Poslanik SNS-a i osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković kaže da ne vidi da Srbija gubi neku podršku ili da je na bilo koji način izolovana. Podsetio je na reči Gabrijela Eskobara koji je u više navrata rekao da će SAD i dalje nastaviti da podržavaju Srbiju. Međutim, najavio je da će biti mnogo izazova po pitanju BiH i Kosova, ali naglašava da je to već utvrđena američka politika.   

"Mi smo tu da se borimo za svoje interese i da govorimo da je potreban kompromis. Mislim da su Amerikanci svesni da politika autopilota na Zapadnom Balkanu ne može da donese nikakve rezultate. Zato i podržavaju Otvoreni Balkan", rekao je.

Kada je reč o novim diplomatama zaduženim za Balkan, novinarka Ljiljana Smajlović kaže da se kod Bajdena menja ton vođenja politike, ali ne i sadržaj.

"Ovo nije stvarni otklon, vodi se slična politika. Dovodi ljude kojma je verovao u vreme kada se usko bavio našem problemom. To će u javnosti da deluje bolje i delotvornije, ali ja svatrnu razliku zaista ne vidim", rekla je ona.  

Kakav uticaj ima pismo kongresmena 

Nagoveštaj nove politike prema Srbiji neki su videli u pismu grupe američkih kongresmena koja je od predsednika SAD zatražila da razmotri uvođenje sankcija onima koji destabilizuju Zapadni Balkan, navodeći da su zabrinuti zbog uticaja političke situacije u Srbiji na region i Evropu. Upućeni kažu da je reč o legitimnom načinu obraćanja kongresmena Beloj kući, ali ne veruju da će to proizvesti posledice.

Marko Dašić iz Centra za studije SAD navodi da mu se čini da je težište bavljenja regionom vraćeno na Stejt Department, iako je za vreme Trampove administracije bilo malo pomereno ka Beloj kući.

"Ovo pismo vidim u njegovoj funkciji obaveštavanja, informisanja, pokušaja skretanja pažnje Beloj kući na goruće probleme u našem regionu, ali ne vidim, makar ne kratkoročne efektivne politčke implikacije u vidu usvajanja nekih odluka koje su preporučene tim pismom”, naveo je Dašić.

Govoreći o tom pismu, Vladimir Marinković je ocenio da je reč o "jednopartijskoj rezoluciji". Kako je dodao u 99 odsto slučajeva se to uradi tako što rezoluciju koja ima neki značaj potpišu predstavnici obe partije, a sada je izostala podrška republikanaca.

"Tu su stvari vrlo jasne. Kada pogledate ko je predvodnik, Riči Tores koji je pulen Eliota Engela koji ne krije da radi za albanske interese. Jedino što se promenilo je što je srpski kokus osnažio i danas Srbija ima mnogo više prijatelja u Senatu i Kongresu i u Beloj kući", naveo je Marinković. 

Smajlović je navela da će uvek postojati grupa kongresmena i senatora koje će neko moći da organizuje da guraju nešto što lobisti zagovaraju. 

"Tako se politika ne može kreirati, to nema stvarni uticaj, ono što američku politiku karakteriše je što nema novih ideja. Oni bi uvodili sankcije, vršli prtisak, ali nemaju šta da ponude”, rekla je ona.