Bez poziva Srbiji na Bajdenov Samit za demokratiju: Kakvu poruku šalju SAD zemljama koje su izostavile sa spiska

Samit za demokratiju, koji organizuje predsednik Sjedinjenih Američkih Država biće održan u decembru i okupiće predstavnike stotinu država širom sveta. Pre samita pažnju javnosti najviše privlači spisak pozvanih država, sa kojeg je izostala Srbija. Iako se od organizatora Samita moglo čuti da oni nisu ocenjivali stanje demokratije u određenim državama kada su ih pozivale, stručnjaci smatraju da to ipak predstavlja neku vrstu poruke i upozorenja. 

Samit će se održati 9. i 10. decembra u virtuelnom formatu, a organizacija se smatra jedinom od ključnih predizbornih obećanja Džozefa Bajdena. Nakon objavljene liste pozvanih, Rojters navodi da će se na ovom Samitu okupiti predstavnici zrelih demokratija, poput Švedske i Francuske, ali i zemalja kao što su Filipini i Poljska u kojima je, demokratija ugrožena.

Kako dalje ova agencija navodi, iz Azije dolaze saveznici SAD - Japan i Južna Koreja, a nisu pozvani Tajland i Vijetnam, dok su se na listi sa Bliskog istoka našli Izrael i Irak. Takođe, na spisku je 17 zemalja Afrike, ali je zanimljivo što među njima nema Egipta, koji se smatra saveznikom SAD. 

Kada je reč o Evropi, na listi nije Turska, a verovatno mnogi nisu iznenađeni što je Mađarska jedina članica EU koja nije pozvana.

Ipak, pažnju ovdašnje javnosti najviše okupira spisak zvanica sa Zapadnog Balkana. Među državama koje su se našle na "spisku odabranih" su Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora, kao i Hrvatska koja je članica Evropske unije. Poziv je izostao za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, ali i za Kosovo koje SAD smatraju nezavisnom državom.

Kako je najavljeno, Samit pre svega ima za cilj da doprinese zaustavljanju nazadovanja demokratije i narušavanja prava i sloboda širom sveta. Ipak, svetski mediji su preneli da je pitanje da li će razgovori u okviru Samita doprineti poboljšanju stepena demokratije u zemljama koje su pozvane, a čiji su lideri optuženi za autoritarnu vlast. 

Zašto Srbija nije pozvana?

Povodom interesantnog spiska pozvanih zemalja, neimenovani američki zvaničnik je rekao za agenciju Rojters da su pozivnice poslate državama sa različitim demokratskim iskustvima, iz svih regiona sveta i da se nije radilo o oceni "vi ste demokratija, vi niste". Međutim, analitičari koji su govorili za Euronews Srbija smatraju da ipak postoji neka vrsta signala u tome ko je je pozvan, a ko nije. 

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, rekao je za Euronews Srbija da upravo zemlja organizator određuje kriterijume za pozivanje kada su ovakvi skupovi u pitanju, te da je zabrinjavajuće to što se Srbija nije našla među pozvanima.

"U ovom slučaju radi se o jednoj velikoj sili čiji stav o tome da li je neka zemlja demokratska ili nije dolazi do izražaja pozivanjem ili nepozivanjem na konferenciju o toj temi. Nije dobro što se nismo našli među onima koji nisu pozvani, to je jedna vrsta upozorenja, sportskim rečnikom, žuti karton, da stanje demokratije u Srbiji nije na najboljem nivou", istakao je Visković.

profimedia

Kako navodi, u obzir pri ocenjivanju ulazi verovatno ono što se smatra klasičnim demokratskim pravima, kao što su smenjvost vlasti odnosno sloboda izbora, funkcionisanje insititucija, nezavisno sudstvo, ljudska prava, nezavisni mediji.

"Krajnji je trenutak da se o tome promisli, da se vidi zašto mi ne spadamo u zemlje koje zadovoljavaju kriterijume, posebno zbog značaja SAD u međunarodnim odnosima, i na teritoriji na kojoj se Srbija nalazi. Sa tačke SAD, poziv za Albaniju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru znači da su zadovoljnije ovim kriterijumima", navodi profesor Visković.

Sa druge strane, Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekao je za Euronews Srbija da je glavni razlog što Srbija nije pozvana taj što nije članica NATO alijanse. Kako je rekao, to se posebno vidi kada se u obzir uzme činjenica da nije pozvana ni Bosna i Hecegovina.

"Sve navedene države su članice NATO, a Srbija i BiH nisu. Kriterijum za pozivanje očigledno nije bio samo da li je država koja se poziva demokratska, jer mnoge pozvane nisu, već da li je zemlja saveznik ili značajan partner SAD", rekao je Trapara za Euronews Srbija.

Vučić: Srbija se neće dodvoravati da bi bila na nekom spisku

Nepozivanje Srbije na Samit za demokratiju izazvalo je i pažnju medija i javnosti u Srbiji. Spisak pozvanih komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovarajući na novinarska pitanja. 

On je izjavio da se Srbija neće "dodvoravati" niti kvariti odnose sa drugim zemljama, da bi bila "stavljena na neki spisak".

"Svako ima pravo koga će da zove i pravo da ocenuje tuđu demokratiju na način na koji hoće. Ali, što se tiče korupcije, trudio sam se da nabavim respiratore i veštačka pluća, kao i lekove za svoj narod, kada su veliki presretali avione sa medicinskom opremom, hteli da lepo žive, a mi da umiremo. Ja sam kriv za to, ali to nije dokaz nikakve korupcije već moje borbe za svoj narod, pa makar bio i Robih Hud iz malog naroda koji se borio za svoje ljude – to bih ponovio i u budućnosti", naveo je Vučić.

Američki profesor Danijel Server je za prištinski "Reporteri" naveo da "svako ima svoje izazove".

"Za Kosovo je najveći korupcija, za Bosnu i Hercegovinu je ključno pitanje Ustav koji osigurava dominaciju etničkih nacionalističkih političkih partija, dok u Srbiji, pored problema sa sudovima i medijima, postoji nepriznavanje njene prošlosti i pokušaji uticaja u susednim zemljama", smatra Server.

Prema njegovim rečima, nedobijanje poziva da prisustvuju Samitu demokratije Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija treba da shvate kao poruku.

"Poruka je da ako želite da budete u demokratskom klubu, morate da obezbedite ne samo slobodne i poštene izbore, već i otvorenije i pluralističko društvo", kazao je Server.