Igre 
"Ni dobar, ni loš - komplikovan": Četiri ključna pitanja u odnosima Srbije i Amerike
Komentari02/11/2021
-07:00
"Naš odnos sa Srbijom nije ni dobar ni loš, komplikovan je", rekao je nedavno Gabrijel Eskobar, specijalni američki izaslanik za Balkan. Šta taj odnos čini komplikovanim možda najbolje sugerišu ključna otvorena pitanja u odnosima zvaničnog Vašintona i Beograda koja su, zajedno sa jačim angažmanom SAD na Bakanu pokrenutim pod administracijom novog predsednika Džoa Bajdena, ponovo isplivala na površinu.
Sagovornici Euronews Srbija, koji su govorili na temu odnosa Beograda i Prištine, u prvi plan ističu četiri otvorena pitanja, koja su mahom međusobno isprepletana - pitanje povezivanja SAD i EU u delovanju u regionu koje je jasno istakao i sam Eskobar rekaviši da Srbija ima podršku SAD dok god je na evropskom putu, pitanja Kosova i Metohije i odnosa sa Rusijom i Kinom koje iz toga proizilazi, i konačno, rešavanje slučaja ubijene braće Bitići, kao bilaterlna tačka na kojoj SAD insistira već duže vreme.
Dve stvari su bile presudne u tumačenju da je uloga Amerike na Balkanu postala aktivnija. Jedna se odnosi na to što je smena administracije u Vašingtonu dovela i do svojevrsnog diplomatskog prestrojavanja, koje u konačnici znači i imenovanje Kristofera Hila za novog ambasadora u Beogradu, a druga na eskalaciju jedanaestodnevne krize na severu Kosova, kada su zbog spora oko registarskih tablica bili blokirani administrativni prelazi.
Upravo na toj krizi u fokus je i došla saradnja SAD i EU. Glavni posrednik dogovora Beograda i Prištine kojim je kriza okončana, kao i do sada, bila je Evropska unija, ali je pregovorima u Briselu, baš u finalnoj fazi, prisustvoao i sam Eskobar.
Savezništvo EU i Amerike potom je "pečatirano" zvaničnim saopštenjem posle sastanka državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Entoni Blinkena i visokog predstavnika Evropske unije Žozepa Borelja, u kome je istaknuto da su se SAD i EU saglasile da dodatno ojačaju zajednički angažman na Zapadnom Balkanu u podršci napretku regiona na njegovom evropskom putu.
Finalna poruka stigla je baš od Eskobara, koji je u intervjuu za Aldžazira Balkan odgovrajući da pitanje imali li predsednik Srbije Aleksandar Vučić podršku Vašingtona odgovorio: "Ima podršku Vašingtona dok god Srbija nastavlja sa evropskim putem, to je navedeni cilj Srbije, na tome je zasnovano i naše partnerstvo i sa Srbijom i sa svim zemljama region. To je naš cilj".
Evropsko pitanje
Evropska integracija regiona bila je, istovremeno, i jedna od važnih poruka u zajedničkom saopštenju Vašingtona i Brisela, u kome se navodi da SAD daju punu podršku proširenju EU, "koje je prioritet celom Zapadnom Balkanu".
Povezane vesti
Kako se navodi u saopštenju, "bliža integracija će poboljšati stabilnost i doprineti prosperitetu ljudi u regionu".
"Pristupanje EU, koje je prioritet celom Zapadnom Balkanu, pomaže u konsolidaciji demokratskih institucija, zaštiti osnovnih prava i unapređenju vladavine prava. Ovaj region pripada Evropskoj uniji. Bliža integracija će poboljšati stabilnost i doprineti prosperitetu ljudi u regionu. U tom kontekstu, naglašavamo da bi pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom trebali da počnu bez odlaganja", navodi se u saopštenju SAD.
Istom linijom išle su i zvanične izjave Eskobara.
"Želja Sjedinjenih Država je da svih šest zemalja regiona postanu članice Evropske unije. To su evropske zemlje, među kojima su neke ostvarile ogroman napredak i njihovo priključenje EU ne bi predstavljalo opasnost za postojeće članice Unije, već veliku priliku", poručio je on na Bezbednosnom forumu u Beogradu.
Sagovornici Euronews Srbija tumače da je pitanje evropske integracije regiona, ali i odluka da se i Vašington aktivno uključi u to pitanje, u stvari jedan od načina na koji se teži kontroli situacije na Zapadnom Balkanu.
Predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Vujačić smatra da region odiše potencijalnom nestabilnošću, što je, kako kaže, loše sa aspekta evropskih integracija, ali i pogleda koji EU i Sjedinjene Države imaju na ovaj prostor.
Vujačić je stoga uveren da će nova lica američke diplomatije koja se bave Zapadnim Balkanom, imati velikog uticaja na kreiranje politike prema ovim prostorima.
Povezane vesti
"Kristofer Hil, kojeg je Džozef Bajden nominovao za ambasadora u Beogradu, biće jedan od važnih faktora u kreiranju politike prema ovim prostorima", rekao je Vujačić za Fonet i dodao da je novoimenovani američki koordinator za sankcije Džim O’Brajen čovek koji ima "jake veze sa Madlen Olbrajt i još jedan od diplomata "teške kategorije" vraćenih na značajne funkcije.
Prema Vujačićevom mišljenju, kada je reč o evrointegracijama stagnacija postoji, ali odnosi Beograda i Prištine predstavljaju "trajni problem".
Pitanje Kosova
I upravo je pitanje Kosova jedno od ključnih pitanja u odnosima Srbije kako sa Amerikom, tako i sa EU. Vašington je najznačajniji međunarodni partner Prištine kada je nezavisnsnot u pitanju, te upravo administracija SAD ima najveći uticaj na odluke Prištine, posebno u trenucima krize.
Povezane vesti
Zato nije ni čudno što je intenzivnije angažovanje SAD bilo je vidljivo u rešavanju krize na severu Kosova, ali i potezi američke administracije koji ukazuju na njihov direktniji angažman u samim pregovorima dve strane koji se vode u Briselu. U tom svetlu posmatra se i mogućnost da SAD imenuje svog specijalnog izaslanika za dijalog.
Naime, SAD i EU objavile su 20. oktobra da su se saglasile da dodatno ojačaju zajednički angažman na Zapadnom Balkanu u podršci napretku regiona na njegovom evropskom putu.
Poseban akcenat Vašington i Brisel stavili su na dijalog Beograda i Prištine i napetosti na severu Kosova koji su se dogodili tokom septembra i oktobra. Obe strane istakle su važnost dijaloga uz posredovanje EU i naveli da je to "ključni mehanizam za rešavanje sveobuhvatne normalizacije odnosa između Srbije i Kosova".
I sam Eskobar rekao je ranije da će SAD koristiti svaku priliku da "pomognu i podrže napore EU u postizanju dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine", uključujući i saradnju njega i Lajčka u razgovorima sa liderima i stranama u dijalogu.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Amerikanci jedini imaju tu moć ubeđivanja, kudikamo veću od EU, kada je reč o Prištini. Veliku ulogu igra Kvinta koja, kao na sastanke sa predsednikom Srbije, dolazi i na sastanke sa predstavnicima Kosova", rekao je ranije za Euronews Srbija Marko Savković iz Beogradskog foruma za političku izuzetnost.
Slično misli i Dušan Milenkovič iz Centra za Društveni dijalog, koji je istakao da "svojim autoritetom moći koju imaju, SAD prelamaju političke odluke na lokalu".
Kada je reč i mogućnosti imenovanja posebnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Milenković smatra da bi to dodatno ojačalo fokus SAD na dijalog.
"Ukoliko bi Sjedinjene Američke Države oformile poziciju izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, to bi značilo jačanje fokusa SAD na sam dijalog. Ono što bi bilo najzanimljivije na početku je videti sa kakvim mandatom bi takva pozicija bila otvorena, imajući u vidu poziciju SAD prema nezavisnosti Kosova", rekao je ranije za Euronews Srbija Dušan Milenković.
Odnosi sa Kinom i Rusijom
Jedno od važnih pitanja u odnosima Srbije sa Amerikom tiče se i veza Beograda sa Pekingom i Moskvom. Evropska unija u svakom izveštaju Evropske komisije o napretku skreće pažnju na neusklađenost spoljne politike sa politikom EU. I sam Eskobar govorio je o negativnom uticaju dve sile u regionu. S druge strane, Srbija je tokom pandemije korona virusa imala koristi upravo od ovih partnerstava jer je prve vakcine dobila upravo iz Kine i Rusije.
"Moskva i Peking se aktivno protive zapadnoj integraciji regiona, koriste se dezinformacijama i eksploatišu ranjivosti da bi skrenuli zemlje Zapandog Balkana sa njihovog demokratski izabranog puta, dok istovremeno, stiču ekonomsko i političko uporište u region”, upozorio je Eskobar u svom izlaganju o angažmanu američke administracije na Zapadnom Balkanu, preneo je Glas Amerike.
O ovome je bilo reči i u Izveštaju Vilson centra, koji je vezan za Federalnu Vladu SAD i kao takav predstavlja politike i stavove američke administracije.
Osim podsticanja nezavisnosti Kosova, izveštaj govori i o postupcima Srbije i njenoj spoljnoj politici, gde joj se konkretno zameraju odnosi sa Kinom i Rusijom. Između ostalog, ocenjeno je da Srbija omogućava jačanje uticaja "neslobodnih država na Zapadnom Balkanu", kao i da je Rusija i Kina koriste kao sredstvo za povećanje sopstvene moći i uticaja i podrivanja koristi koje području Zapadnog Balkana donosi Zapad.
Upravo kada je reč o saradnji Srbije sa Kinom i Rusijom, koje ne priznaju Kosovo, profesor Slobodan Zečević za Euronews Srbija rekao je povodom izveštaja Vilson centra da to jeste antizapadna politika, ali da nije jasno da li je ona isključivo uslovljena stavom Zapada o Kosovu.
"Kako je Zapad pružao podršku delovima regiona koji su u sukobu sa Srbijom, jasno je da je odnos sa Kinom i Rusijom jačao, pa bi to moglo da se nastavi", rekao je Zečević.
Takođe, kada je reč o odnosima sa Moskovom i Pekingom, ali i sa drugim partnerima, Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ranije je za Euronews Srbija naveo da bi strani partneri Srbije umeli da poštuju interese naše zemlje, ukoliko jasno kažemo kakvi su.
"Činjenica da smo mi zakopani u problem oko Kosova, da smo u čitavom nizu situacija tražili prostora za disanje u saradnji sa drugim partnerima, moguće je da se dese određeni gubici. Ipak, ako bismo uspeli da restruktuiramo svoje spoljnopolitičke priorite, načine na koji sagledavamo stvari i pomognemo da se zatvore pitanja u regionu, ti gubici bi bili mnogo manji", naveo je Novaković.
Na pitanje da li će Srbija u nekom trenutku morati da bira, Novaković je istakao da se Srbija već obavezala da će birati između dve strane samom činjenicom da se opredelila za ulazak u EU.
"To znači da smo se mi opredelili da u budućnosti, ulaskom u EU, sa EU delimo i dobro i zlo. Bolje pitanje tu je šta mi u stvari hoćemo i gde mi hoćemo da budemo. Srbija je mala zemlja, jako je teško voditi neku snažniju politiku balansiranja", naveo je on i dodao da Srbija okružena državama članicama NATO i EU, ali i da ekonomski zavisi od članica EU koje su najveći ekonomski partner.
Slučaj braće Bitići
Još jedna važna tačka u odnosima Srbije i SAD je i slučaj braće Bitići, koji ni posle 22 godine od zločina nije dobio epilog. Američka Ambasada je tako na godišnjicu ovog zločina još jednom istakla da je je pravda za braću Bitići i njihove porodice jedan od prioriteta u bilateralnim odnosima SAD i Srbije.
Ubistva koja su se dogodila u julu 1999. godine više od dve decenije predstavljaju kamen spoticanja u odnosima Beograda i Vašingtona, a SAD su više puta pozivale srpske vlasti da sprovedu punu istragu.
Na to da je "neprihvatljivo da niko nije proglašen krivim" u avgustu je iznova podsetio republikanski kongresmen Li Zeldin koji je ponovo Odboru za spoljne poslove američkog Kongresa uputio predlog rezolucije o ovom slučaju.
U dokumentu koji je predložen navodi se da Predstavnički dom uz saglasnost američkog Senata zahteva da osobe odgovorne za ubistvo budu privedeni pravdi. U rezoluciji se dalje navodi da je neprihvatljivo da još nijedna osoba nije proglašena krivom za ova ubistva.
AP/SHAWN BALDWIN
Početkom jula navršilo se 22 godine od kada su trojica Amerikanaca albanskog porekla - Ili, Agron i Mehmet Bitići - nestala za vreme pritvora. Njihova tela su kasnije pronađena u Petrovom Selu na istoku Srbije, u bazi jedinice pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija.
Osim ove teme, još jedna tema koja opterećuje odnose dve zemlje je, prema rečima Dragana Đukanovića, predsednika Centra za spoljnu politiku i profesora na Fakultetu političkih nauka, paljenje Ambasade SAD u Beogradu 2008. godine.
"Svakako jedna od tema koja uz paljenje ambasade opterećuje bilateralne odnose između Vašingtona i Beograda i očigledno je da će Vašington i dalje uporno da insistira da dođe do sudskog epiloga i utvrđivanje krivice za ubistvo braće Bitići nakon okončanja bombardovanja", naveo je Đukanović za Euronews Srbija povodom podnošenja predloga rezoucije o ovom slučaju.
Preporuka za vas
Komentari (0)