Igre 
"Nesvrstani" posle 60 godina ponovo u Beogradu: "Pokret se vratio u rodno mesto"
Komentari11/10/2021
-06:57
Pre šest decenija Beograd je bio domaćin Osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih koji danas broji 120 zemalja članica. Povodom obeležavanja 60. godišnjice prestonica Srbije još jednom će ugostiti veliki broj državnika, a prisustvo na komemorativnom samitu danas i sutra potvrdilo je više od 100 delegacija iz celog sveta.
Temelje osnivanja Pokreta postavili su premijer Indije Džavaharlal Nehru, egipatski predsednik Gamal Abdel Naser i predsednik SFRJ Josip Broz Tito sastankom na Brijunima 1956. godine. Trojicu lidera okupila je ideja osnivanja saveza koji je bio suprotnost tada podeljenom svetu, nakon Drugog svetskog rata, pa je 1961. godine održana Osnivačka konferencija.
Iako Jugoslavija više ne postoji, "nesvrstani" i dalje održavaju svoj pokret koji danas broji 120 zemalja članica. Srbija od 2001. godine ima status posmatrača, kao i još 16 zemalja.
U Beogradu više od 100 delegacija
Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, na samitu upriličenom povodom 60. godišnjice pokreta prisustvovaće više od 100 delegacija država iz svih delova sveta, predvođeni predsednicima, premijerima i ministrima spoljnih poslova država članica, kao i više od 500 učesnika.
Domaćini Samita, koji će se danas i sutra, su Srbija i Azerbejdžan, a Beograd svoje goste dočekuje, kao i pre šest decenija, sa zastavama svih zemalja učesnica koje se mogu videti duž auto-puta, ali i u centru grada.
Na otvaranju komemorativnog samita, danas u 9:30 obratiće se ispred zemalja domaćina predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Azerbejdžana i predsedavajući Pokreta nesvrstanih zemalja Ilham Alijev (putem video linka).
Tanjug/Sava Radovanović
Delegacije učesnika, među kojima je i sin nekadašnjeg predsednika Egipta i jednog od osnivača Pokreta Gamala Nasera, stigle su u nedelju u Beograd. Među njima su ministri spoljnih poslova Sudana i Palestine, Marjam Almahadi i Riald Malki, asistent ministra spoljnih poslova Egipta Ehab Badavej, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Libije Mohamed Isa, pomoćnik ministra spoljnih poslova Arapske lige Ahmed Khatabi, ambasador pri UN Kube Pedro Kvesta.
Povezane vesti
Takođe, u Beograd su stigli i zamenik ministra spoljnih poslova Tadžikistana Husejin Mahmurad, prvi zamenik ministra spoljnih polsova Uzbekistana Farhad Arziev, kao i generalni sekretar ministarstva spoljnih poslova Singapura Li Long.
Ovo je, inače, najveći multilateralni skup u Evropi ove godine, a očekuje se i učešće nekoliko predsednika i premijera. Povodom ovog samita u prestonicu Srbije stigao je i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov.
Nesvrstani naspram "podeljenog sveta"
Kako je ranije za Euronews Srbija objasnio istoričar Momčilo Pavlović, usled Hladnog rata, blokovske podele sveta, dekolonizacije i stvaranja novih država, krajem 40-ih godina prošlog veka došlo je do stvaranja doktrine nesvrstavanja.
"Komplikovana pozicija Jugoslavije između Istoka i Zapada opredelila je njeno rukovodstvo za politiku nesvrstavanja", naveo je Pavlović.
On je istakao da je tako SFRJ bila "vodeća snaga Trećeg sveta".
Kako je naveo, posete Josipa Broza Tita brojnim zemljama Azije i Afrike pre i posle Osnivačke konferencije Pokreta nesvrstanih, promovisale su i prestiž Jugoslavije, poziciju u Ujedinjenim nacijama, jugoslovenski put u socijalizam, kao i njega samog.
"U Beograd je tog 1. septembra 1961. godine došlo 25 državnika, nekoliko predstavnika zemalja posmatrača, 40-ak oslobodilačkih pokreta i 850 novinara. Beograđani su tada upoznali različit svet Afrike i Azije, a svet je upoznao Beograd i Jugoslaviju", navodi Pavlović.
profimedia
Povezane vesti
"Ono što je najvažnije, na Konferenciji su usvojena tri dokumenta – Deklaracija šefova država i vlada, Izjava o opasnosti od rata i Apel za očuvanje svetskog mira, kao i dva pisma istog sadržaja, upućena predsedniku vlade SSSR-a Hruščovu i predsedniku SAD Kenediju", objašnjava Pavlović.
To je, kako je rekao, Jugoslaviji, Beogradu, kao i Titu donelo još veći prestiž u zemljama Trećeg sveta.
Pavlović ističe da je Pokret nesvrstanih ostvario značajan uticaj na određene tokove svetske politike kada je postao masovan i kada su nesvrstane zemlje pokazale želju za koordinacijom i sprovođenjem zajedničkih akcija. Smatra da su osnovni principi Pokreta nesvrstanih i danas veoma aktuelni u svetu, ali i da je on od devedesetih godina u "permanentnoj krizi".
Selaković: Pokret nesvrstanih se vratio u rodno mesto
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je da se skupom u Beogradu taj pokret "vratio u svoje rodno mesto".
On je istakao da se već sada može reći da će taj skup biti veoma uspešan, s obzirom da će se u Beogradu, uprkos pandemiji koronavirusa, okupiti predstavnici više od 100 zemalja, sa više od 40 ministara inostranih poslova.
"To su predstavnici onih istih država koje u dobroj meri nekadašnju Jugoslaviju poistovećuju sa Titom i Beogradom. Tito više nije živ, ali je Beograd i dalje simbol borbe za slobodu tog dela sveta", rekao je Selaković za "Politiku".
Inače, u okviru obeležavanja godišnjice biće održan i biznis forum.
Komentari (0)