Igre 
Evrointegracije između "hladnog tuša" i geopolitičke nužnosti: Šta Srbija može da očekuje od Samita u Sloveniji
Komentari01/10/2021
-07:05
"Hladan tuš" za građane Srbije koji su po najnovijim istraživanjima Ministarstva za evopske integracije pokazali više evroentuzijazma nego u prethodnih pet godina poslednjih dana predstavljala su dva dokumenta koja su, po navodima medijima koji su ih preneli, "iscurela" od evropskih diplomata.
U jednom koji je objavila agencija Rojters se dovodi u pitanje perspektiva članstva regiona, dok se u onom koji je obelodanio EUObserver navodi mogućnost ukidanja bezviznog režima za zemlje šengenskog prostora koji trenutno važi za građane Srbije.
Iako bez zvaničnih potvrda, ovi navodi uzburkali su javnost, a sve se odigralo nekoliko dana uoči dolaska predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u posetu regionu, odnosno nedelju dana pre Samita EU o Zapadnom Balkanu u Sloveniji.
I dok se još iščitavaju poruke Ursule fon der Lajen, otvoreno je pitanje šta se može očekivati od samita u Sloveniji.
Da li je bezvizni režim ugrožen?
Gosti emisiji Euronews veče Slobodan Zečević, saradnik Instituta za evropske studije i Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj "InTER" ocenjuju da je vreme da Evropa pokaže inicijativu i da će na status država Zapadnog Balkana u mnogome uticati i geostrateški i geopolitički razlozi budući da Evropska unija ne sme da dozvoli da neko drugi, zbog njene tromosti, preuzme uticaj u regionu.
Povezane vesti
Kada je pitanju eventulano ponovno uvođenje viza za građane Srbije Mijačić ocenjuje da je malo verovatno da će bezvizni režim biti ukinut.
"Ne verujem da zemlje Šengena mogu da nađu zajednički konsenzus da ukinu bezvizni režim kao jednu od najvećih tekovina EU integracija na ovom prostoru", kaže Mijačić.
Ipak, veruje da će ovakve najave upaliti "crvenu lampicu" kako bi zemlje regiona pokrenule neki mehanizam odvraćanja svojih građana od traženja azila na Zapadu.
Za Zečevića bi bilo "katastrofalno da se građanima zemlje koja je ušla u pregovore i otvorila 18 poglavlja ukine pravo na slobodu kretanja".
"Bitno je da se broj ljudi koji traže azil u Evropskoj uniji, a koji dolaze iz Srbije stalo smanjuje. Osim toga minimalan je broj ljudi koji dobije azil. Očigledno da članice EU smatraju da Srbija nije problematična zemlja i da ti koji traže azil to čine pre svega iz ekonomskih razloga", navodi Zečević.
Ipak, ne isključuje da je i o ovome bilo reči u EU jer se među 27 država članica razgovara o brojnim temama.
Evropska komisija vodi politiku, ali ne odlučuje
Sagovornici Euronews Srbija navode da je Ursula fon der Lajen konzistento sledila liniju Evropske komisije kada je govorila o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Povezane vesti
"Ona je došla da da značaj zemljama Zapadnog Balkana, da pokaže da EU još uvek računa na njihovo članstvo i da na neki način u zapadnim medijima promoviše značaj evropskih integracija ovih ekonomija. To je simbolična poseta, daleko smo EU i to je rekla, ali je bitan simboličan čin", navodi Mijačić.
On smatra da je evropska perspektiva sigurna, ali dalekosežna i ne veruje da će do članstva doći u ovoj dekadi, a kao jedan od problema vidi i neophodnost reforme unutar same EU da bi dobili kapacitet za proširenje.
Evropska unija je, po oceni Zečevića, kompleksan mehanizam, zahteva reformu, nedovoljno je efikasan i to je jedan od problema na evropskom putu Srbije.
Povezane vesti
"Što se tiče poruka Ursule fon der Lajen ona je bila iskrena i konzistentna i sledi liniju Evropske komisije koja je nadnacionalna institucija koja vodi računa o interesu EU kao celine, a ne o državama članicama. Oni imaju konstantnu politiku da podržavaju proširenje Evropske unije", navodi Zečević.
Ipak, podseća da EK daje impusle EU i ima određen autoritet, ali da krajnju odluku donosi Savet ministara, Evropski savet odnosno međudržavni organi članica.
"Opšte je pravilo da se odluke donose kvalifikovanom većinom od 55 odsto ministara država koje čine 65 posto stanovništva EU. Ali u posebnim slučajevima - spoljna politika, proširenje - potreban je konsenzus i to je problem s proširenjem", navodi Zečević.
Kakvi su interesi EU?
Kao momenat koji bi mogao ići na ruku Srbiji sagovornici Euronews Srbija vide geopolitičku situaciju i interes EU da integriše region.
"Geopolitika i geostrategija će igrati važu ulogu kada je u pitanju integracija regiona. Ne može EU da drži region van svojih tokova. Ukoliko se to desi doći će do učešća nekih drugih stanih faktora i geostrateških centara koja ona ne može da dozvoli u svom trbuhu", navodi Mijačić.
On veruje da će brzo doći do promena u EU u načinu na koji posmatra Zapadni Balkan.
"Danas je otvorena pruga koja vodi iz EU u EU. Prema tome Srbija je integrisana u EU i ekonomski i po broju ljudi koji odlazi da radi u EU i po broju investicija EU i po razmeni. Da sada neko kaže nećemo Srbiju, ali hoćemo Grčku, Hrvatsku to je sa geostrateškog aspekta katastrofa i bemislica", podseća Zečević.
Članstvo ili perspektiva
Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku je za Euronoews Srbija rekla da bi Srbija trebalo da smanji očekivanja od predstojećeg samita u Sloveniji.
"I dva prethodna nisu donela ništa novo, nikakav iskorak nije napravljen, osim što se malo frazeologija menja, videćemo da li će biti evropska perspektiva ili kredibilna evropska perspektiva ili evropska budućnost", rekla je Grubješić.
Mijačić podseća da je 2003. na samitu u Solunu Zapadnom Balkanu obećano članstvo, a danas evropska perspektiva.
"To nije igra reči već i značenja. Nama je potrebno članstvo, a ne evropska perspektiva", navodi Mijačić.
On ponavlja uverenje da proširenja neće biti u narednih 10 godna, ali dodaje da je pitanje šta će biti s regionom u to vreme jer život ne može da se zamrzne.
"Od Junkerove izjave da neće biti proširenja u mandatu njegove EK vidimo veće učešće Kine i Rusije, a po izvešajima Ek vidimo da im je to napravilo pometnju i problem. Ukoliko ne žele tako nešto i u narednih deset godina moraće doći do neke transformacije - drugačije metodologije, različitih nivoa članstva... ali mora doći do nekog rešenja kako će se tačno prihvatiti zemlje Zapadnog Balkana u EU", kaže.
Grubješić podseća da je Zapadni Balkan jedini region na koji se EU može proširiti.
"Nije nikakva tajna da je politika proširenja odavno sklonjena sa stola kod nekih država članica, a da EK igra pozitivnu važnu ulogu, ali da ne može ponekad da nadjača neke moćnije države članice koje se boje kako će na to reagovati njihovi birači uvek uz isti izgovor, poučeni iskustvom prethodnih proširenja prethodnih prijema Bugarske ili Rumunije. Sada je situacija drugačija, drugačije su i okolnosti, ali mislim da je u najboljem interesu EU da skine tu blokadu na politiku proširenja. Mi sada ne govorimo o prijemu kao da će Crna Gora, Srbija sutra da uđu, ali bismo svi voleli da znamo kada bismo to mogli da očekujemo", navodi Grubješić.
Komentari (0)