Evropska komisija za Euronews Srbija: Srbija nastavlja da ispunjava uslove za bezvizni režim

Srbija je nastavila sa ispunjavanjem uslova za bezvizni režim putovanja u zemlje članice Evropske unije i sa uvažavanjem prošlogodišnjih preporuka, rekli su iz Evropske komisije za Euronews Srbija, dan nakon što je objavljen interni dokument EU koji pokazuje da su pojedine zemlje članice zbog problema nezakonitog boravka i neosnovanog traženja azila otvorile pitanje ukidanja bezviznog režima za određene zemlje, među kojima je i Srbija.

"Stav Evropske komisije je jasno iskazan u izveštaju koji smo objavili 4. avgusta. Izveštaj ukazuje na to da sve zemlje nastavljaju da ispunjavaju preduslove za bezvizni režim i da su napredovale u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka. Istovremeno, ukazuje i na to koje je još napore neophodno uložiti u svakoj od zemalja. Izveštaj takođe ukazuje na to da bezvizni režim nastavlja da ima pozitivne ekonomske, socijalne i kulturne efekte na zemlje članice EU i njihove partnere. Osim toga, ne možemo da komentarišemo nikakve navodne 'procurele' dokumente ili stavove koje su iskazale zemlje članice EU tokom tehničkih sastanaka Saveta Evropske unije", navodi se u odgovoru Evropske komisije za Euronews Srbija. 

Kada je reč o nezakonitom boravku u zemljama EU, iz Komisije su naveli da ne rapolažu tim preciznim podacima. 

"Broj ljudi koji su tajno prisutni u Evropskoj uniji, po samoj prirodi stvari, nemoguće je proceniti", naveli su iz Komisije.

Dokument, datiran na 27. septembar, koji je objavio EUObserver pokazao je da pojedine članice Unije, među kojima je predvodnik Nemačka, nezavoljne stepenom poštovanja pravila boravka i traženja azila u EU, te da se Srbija nalazi među top deset zemlja čiji su državljani kršili zakon o strancima.

Prema pisanju EUObservera, ta diskusija pokazala je da su, među najviše frustriranim zemljama Nemačka, Francuska i Italija, a na "crvenoj listi" koja je bila fokus te rasprave, uz Srbiju, našle su se Moldavija, Gruzija, Ukrajina i Albanija.

Pominjanje ukidanja bezviznog režima, prema dokumentu, došlo je upravo od Nemačke, a kako se navodi, Francuska je, kada je reč o Srbiji istakla da je "oprezna".

"U slučaju malog ili nikakvog poboljšanja trećih zemalja, Evropska komisija bi, po našem mišljenju, trebalo da naglasi kako je mehanizam suspenzije viza realna opcija", napisala je delegacija Nemačke u dokumentu, navodi EU Observer.

U dokumentu se još navodi i kako Nemačka kao najveći problem vidi Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu, dok ističe i da su Srbija i Albanija u top 10 zemalja. 

"Kada su u pitanju migracije i nezakoniti ulasci, naglašavamo i ovu informaciju: Sudeći pema zvaničnim kriminalnim statistikama, u 2020. godini Istočno partnerstvo (Gruzija, Moldavija i Ukrajina) i neke od zemalja Zapadnog Balkana (Srbija i Albanija) našle su se među prvih 10 zemalja čiji su državljani kršili zakon o strancima", navela je, Nemačka u internom dokumentu koji je objavio EUobserver.

"Dokument nije senzacija"

Za Nemanju Todorovića Štipliju, glavnog i odgovornog urednika portala European Western Balkans, dokument koji je objavio EU Observer "nije senzacija".

"Radi se o izveštaju koji je standardna procedura provere zemalja koje su u takozvanom 'Belom šengenu'. U ovom slučaju problem je u tri zemlje koje su relativno skoro dobile bezvizni režim, a to su Moldavija, Gruzija i Ukrajina i ako se sećate vrlo slično je bilo i kod nas kad su nama ukinute vize, naši građani u prve dve godine nisu baš razumeli šta je to Beli šengen i na koji način oni sve mogu da se useljavaju u EU, odnosno na koji način da traže azil", naglasio je on za Euronews Srbija.

profimedia

Inače, stanovnici Crne Gore, Srbije i Severne Makedonije mogu da borave u EU bez vize u periodu od 90 dana, što je odluka doneta u decembru 2009. godine. Sledeće godine je ovakva odluka doneta za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, za Moldaviju 2014. godine, a za Gruziju i Ukrajinu 2017.

"Da bi vize ponovo bile uvedene, neophodno je da se broj nelegalnih ostanaka ili nepravilnih traženja azila uveća za 50 odsto. Zemljama koje ne žele da prime nazad svoje državljane, takođe bi vize mogle ponovo da budu uvedene", piše EUobserver.

Sve manje tražilaca azila koji imaju srpsko državljanstvo

I dok Nemačka u internom dokumentu ističe i nezakoniti boravak kao problem, kada je reč o drugom aspektu - tražiocima azila, statistike ukazuju da njihov broj, kada je reč o Srbiji, iz godine u godinu opada. 

Prema podacima Eurostata, broj tražilaca azila koji imaju srpsko državljanstvo, u državama članicama Evropske unije je svake godine sve manji.

Tako je, na primer, 2015. godine bilo 22.250 tražilaca azila od čega je 21.630 zahteva odbijeno, 2018. godine je od 6.305 zahteva odbijeno 5.720, a 2020. godine je podneto samo 2.920 zahteva, od čega je 2.705 odbijeno.

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, istakao je da se u tom centru ne susreću često sa srpskim državljanima kojima je neka od država članica EU odbila azil.

"To je bio problem 2015. godine, i ranije. I sada građani iz Srbije traže azil u Evropskoj uniji, ali ne toliko kao ranije, i ne srećemo se toliko sa onima koji su legalno vraćeni", kaže Đurović za Euronews Srbija.

Dodaje i da se srpski državljani kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama Evropske unije, vraćaju u Srbiju na dva načina - ili putem aerodroma, gde ih registruje Komesarijat za izbeglice, ili im bude naloženo da napuste zemlju, pa se sami vrate u Srbiju, i u tom slučaju nemoguće je da postoje podaci koliko ih je vraćeno.