Gosti emisije "Nedelja sa Subotićem" o 15. martu: Šta posle i da li su zahtevi ispunjeni?

U nedelji u kojoj fakultetski profesori nisu dobili plate, a prosvetni radnici ponovo umanjene zarade u kojoj je ministarka prosvete pominjala i policiju na univerzitetu, gosti emisije "Nedelja sa Subotićem", profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Goran Dajović, i docentkinja Andrijana Maksimović, sa Univerziteta u Novom Pazaru govorili su o protestu 15. marta, ali i svemu ostalom što se dešavalo nakon te subote. U emisiji je bilo reči i o tome da li je vreme za povratak na nastavu kao i da li su studentski zahtevi ispunjeni.

I dok Maksimović smatra da su svi zahtevi ispunjeni, profesor Dajović smatra suprotno, te se poziva na nedavni izveštaj ekspertske grupe.

"Ekspertske grupe oformio je rektorat Univerziteta u Beogradu, iz relevantnih oblasti - arhitekture, prava, ekonomije. Recimo, meni je pogotovo bio prvi deo izveštaja, prvi zahtev i izveštaj o tom delu interesantan. Izveštaj ima 80 strana i verujem da ga nije lako čitati ih u ovim burnim vremenima. Treba odvojiti vreme za to... Ali evo, reći ću nešto o prvom zahtevu i to je nekako promaklo u javnosti. Dakle, u jednom delu izveštaja o ispunjavanju prvog zahteva se tiče, podsetiću, dostavljanja kompletne dokumentacije i pokretanja postupka odgovornosti za taj događaj. Vi vidite neverovatne stvari. Vidite, recimo, da je ta stanica bila gradilište u tom momentu, da je 15. oktobra to gradilište tek otvoreno, za 15 dana kasnije se desila ovo nesreće. Kako je moguće da neki ljudi budu na gradilištu? Ta stanica nije imala upotrebnu dozvolu", rekao je Dajović.

Euronews Srbija

Govoreći o izveštaju ekspertske grupe, profesor je rekao da su ekonomski eksperti naveli da se vidi "toliko indicija da postoji ozbiljna korupcija, da je apsolutno neverovatno kako se za pet meseci time još nije pozabavio".

"Ili jeste, objavili su da su krenuli to da istražuju, ali nam još ništa nisu rekli o tome šta su našli, šta su problemi", naveo je te dodao da je u izveštaju jasno objašnjenja šema korupcije.

Na pitanje da li je ova godina izgubljena docentkinja je rekla da je svaki dan važan te da "što se više udaljavamo od suštinskog, više smo na gubitku".

"Zato mislim da što pre treba da se vratimo na univerzitete. Dosta toga je izgubljeno, dajte da ne gubimo još više", rekla je Maksimović.

Euronews Srbija

Profesor Dajović se saglasio sa njom u delu da je svaki dan važan, ali je dodao da se ne slaže "sa ovim drugim delom zato što bi to značilo da se vratimo kao da se ništa nije desilo i da nastavimo režimu u Srbiji u kojoj će se ovakve tragedije neminovno događati ako se ništa ne promeni".

Maksimović je podsetila da su univerziteti u različito počeli blokadu, ali da ni na jednom nije potpuna blokada kao na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru je u blokadi od 26. januara. Ona je navela da kod njih na univerzitetu ni administrativno ni tehničko osoblje ne mogu da uđu na univerzitet kao ni profesori, a što je moguće, kako je navela, na drugim univerzitetima.

"Državni univerzitet u Novom Pazaru potpuno je zatvoren za ulazak i administrativnog i tehničkog osoblja, ne samo nastavnog osoblja... Ono što razdvaja državni univerzitet u Novom Pazaru od ostalih univerziteta je zapravo da je blokada počela 26. januara koja uveliko se dešavala na nekim drugim univerzitetima. Sad imamo tu jednu situaciju, dakle rukovodstvo univerziteta i profesori su podržali zahteve studenata i smatraju ih opravdanim, ali dan nakon podrške zahteva desila se blokada", navela je ona.

Euronews Srbija

Ni na fakultetima - nema plata 

Na pitanje da li je primio platu, profesor Dajović je odgovorio odrično, te naveo da se profesori na Univerzitetu u Beogradu nisu uplašili.

"Vratiću se na širi kontekst. Četvrti zahtev studenata je bio da se za 20% povećaju izdvajanja za visoko školstvo u Srbiji i da se školarina studentima umanji za 50%. Univerzitet u Beogradu već godinama pregovara s raznim ministarstvima, uključujući ministarstvo prosvete, o promenama Zakona o visokom obrazovanju i svi predlozi koji su dolazili s univerziteta su glatko odbijani. I kada je reč o tom finalnom delu ili o nekim institucionalnim aranžmanima. I onda se pre nešto mesec dana u razgovorima univerziteta i ministarstva pojavio zajednički predlog koji je na kraju u Skupštini usvojen. Kada je taj predlog Zakona usvojen kojim su ispunjavali studentske zahtevi, ali ali i mnogo više od toga, kada su nas, naši studenti, pitali šefove katedri i tako dalje, pošto su odlučivali na plenumu da li je četvrti zahtev ispunjen usvajanjem takvog zakona - pitanje koje su oni postavili bilo je sledeće - mi ćemo završiti blokadu, zamislimo to, ali da li će sutra vlast, koja nam je garancija, te zakone primeniti?", naveo je on.

Kako je dodao, rekao im je da tu garancije nema, "jer ovi protesti su i krenuli iz razloga što u ovoj zemlji za jedne ljude zakoni ne važe, a pogotovo za vlast"

"I to zvuči zaista zloslutno pomalo, ali čini se da ova vlast zaista neće da ispuni zahteve. Čak i kada ih ispuni, evo šta se dešava - Marjan Ristićević, izvesni poslanik, podnosi predlog da se taj zakon ukine, plate nam se nezakonito uskraćuju...", kaže profesor.

Dodaje da je odluka ministarstva nezakonita, isto kao kada je bilo reči i o platama nastavnicima u osnovnim i srednjim školama.

Ona je nezakonita, baš kao što je ista takva odluka bila nezakonita prema prosvetarima. Apsolutno nezakonita. I zapravo, meni je palo na pamet, malo sam proučavao, slučaj, način na koji naša vlast tretira prosvetu, generalno. Prvo, osnovno školstvo i srednje, sada i univerzitetsko školstvo. Razlika je samo u načinu, ovo zaista zvuči grubo, ali je bukvalno tako, samo načinom na koji se prosveta tretirala u Srbiji tokom okupacije. Dakle, vlada Milana Nedića je radila to, proganjala je učitelje. Čak ni oni nisu isplaćivali noćne sredstva, ali to je bilo tada, bila je oskudica", dodao je on.

Govoreći o platama, Maksimović je rekla da je primarna radna obaveza za nastavnika na univerzitetima, nastavnika uopšte da organizuju, odnosno sprovode nastavu i ispite.

"Vrlo često ovih dana slušamo kako je posao nastavnog osoblja ne samo držanje nastave i sprovođenje ispita, nego i projekti, zapravo priprema dokumentacije za akreditaciju i veliki deo administrativnog posla. Ipak bih se ja vratila na ovaj deo da je primarna radna obaveza za nastavnika na univerzitetima, nastavnika uopšte da organizuju, odnosno sprovode nastavu i ispite. Mi zapravo na Državnom univerzitetu, a tako i na ostalim, generalno kod nas, većina profesora je zapravo onemogućena da izvrši, odnosno da radi ono što predstavlja njegovu primarnu, njihovu primarnu radnu obavezu, a to je držanje časova nastave i sprovođenje ispita", rekla je ona.

Kaže i da većina nastavnika na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru želi da drži nastavu ali da tu mogućnost nema.

Dajović dodao je da je primarna radna obaveza, "specijalno nas sa Pravnog fakulteta da studente učimo šta je podela vlasti, šta je vladavina prava, šta je demokratija".

"I kada ih učimo tim lekcijama, meni je ovih zadnjih godina, ja sam to već negde rekao, bilo pomalo i neprijatno da govorim jednu stvar kako je to u teoriji, a da onda oni izađu na ulicu ili kada izađu s fakulteta kao pravnici se suoče sa sasvim suprotnom praksom. Sada po prvi put zapravo studenti hoće da promene tu praksu", rekao je te nastavio:

"I to je kao na primer na Medicini da učite buduće doktore kako da leče pacijente, a onda dođu u neku bolnicu i onda im direktor, koji možda čak i nije lekar, naređuje kako će lečiti pacijenta. Tako je sa studentima koji odu u tužilaštva, u sudove, u policiju itd. Govorim specijalno sa stanovišta prava - ako jedan fakultet ima razloga da bude u blokadi, da protestuje protiv ovog bezakonja u kojem se nalazimo, protiv ovakve neodgovornosti, to je Pravni fakultet. I specijalno baš mi, profesori Pravnog fakulteta, ne da nemamo dužnost da učimo studente to što je u teoriji, nego baš da im kažemo da, to je u teoriji, dajte da menjamo i menjajte to društvo, da to više ne bude samo teorija". 

Celu emisijiu pogledajte u videu iznad teksta.