Zajednička deklaracija predsednika svetskih parlamenata: Solidarnost i saradnja u obnovi nakon pandemije

Zajedničkom deklaracijom za inkluzivni, demokratski i zeleni proces oporavka u cilju savladavanja posledica globalne pandemije završena je svetska konferencija predsednika skupština u Beču, kojoj je prisustvovao i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić.

Više od 100 predsednika parlamenata iz celog sveta, koliko se odazvalo na poziv za učešće skupa Interparlamentarne unije, potpisalo je dokument u kojem se naglašava i značaj međunarodne solidarnosti i saradnje skupština u naporima za obnovu posle pandemije.

Ti napori, kako se naglašava, moraju očuvati vladavinu prava, demokratske osnove i osnovna ljudska prava.

Kurc: Globalni izazovi traže globalnu reakciju

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji je priredio prijem za sve učesnike, naglasio je da globalni izazovi zahtevaju globalnu reakciju.

Predsednik Interparlamentarne unije Duarte Pačeko ocenio je da je usvojena deklaracija poziv svim poslanicima na delovanje i da se pobrinu da se zemlje što brže oporave.

U deklaraciji se ističe da je održavanje skupa u Beču pokazalo da je u borbi protiv pandemije postignut značajan napredak.

Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber, Pool

U fazi oporavka neophodno je posebno paziti na posledice kovida19 krize po žene i devojčice, kao i marginalizovane grupe.

Dalje je ukazano na ogroman doprinos žena u upravljanju pandemijom. Žene, navodi se u deklaraciji, moraju dobiti značajan udeo u liderstvu u procesu obnove.

Posebna odgovornost na predsednicima parlamenata

Pandemija, navodi se, izazvala je višestruke krize, kako po životnu sredinu, tako i po stabilnost država i globalnu saradnju, pa je to vodilo ka rastu siromaštva, neravnopravnosti i nasilja.

Da bi se delovalo protiv tih posledica predsednici parlameneta smatraju da skupštine imaju posebnu odgovornost i šansu da koriste interparlamentarni dijalog.

Naglašena je i potreba međunarodne saradnje u oblasti zdravstva i nauke, a predsednici skupština izrazili su zabrinutost zbog posledica po demokratske principe i institucije.

Pre svega, ograničanje ličnih sloboda u borbi protiv pandemije je, ocenjuju, smanjilo poverenje građana, što je dovelo do kombinacije lažnih informacija i ekstremističkih ideologija, koje vode ka masivnoj bezbednosnoj pretnji po institucije.