Stevandić za Euronews Srbija o presudi Dodiku: Politički i pravosudni teror koji nas delegitimiše kao narod

Posle presude predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je sinoć u Banjaluci. Vučić je poručio da je presuda Dodiku napad na Republiku Srpsku, a da će Srbija uvek biti uz Srpsku. Milorad Dodik kaže da je spreman da razgovara sa predstavnicima bošnjačkog i hrvatskog naroda i da otvore sve teme kako napraviti Bosnu i Hercegovinu ustavnom i održivom za sve, ali da se srpski narod neće povinovati pravilima prema kojima gubi sva prava koja je stekao. Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić govorio je za Euronews Srbija o presudi Dodiku i daljim koracima institucija Republike Srpske.

Nakon posete predsednika Srbije, retorika zvaničnika u Banjaluci je značajno drugačija i usledio je poziv na dijalog predsednika Republike Srpske. Ima li odgovora na taj poziv od zvaničnika iz Sarajeva?

- Mi ćemo nastaviti da radimo svoj posao. Naravno da nam je bilo ugodno da dočekamo predsednika Srbije i da sa njim razgovaramo. Dao je vrlo jasnu poruku da podržava ne samo Republiku Srpsku nego i Milorada Dodika u smislu da je on žrtva pravosudnog terora. I naravno, rekao je da će podržati sve naše odluke. Mi nastavljamo da radimo, ali smo, na neki način i zbog konsultacija sa njim, odlučili da paralelno sa tim niko ne pomisli da ne želimo da pričamo. Mi nudimo vrlo široki dijalog, i ambasadorima Kvinte, Rusije, Kine, evropskih država i naravno nudimo dijalog kolegama u Federaciji.

Svih ovih desetak godina traju ustavne destrukcije na račun Republike Srpske, a mi nismo učinili ništa nažao nikome ni u Brčko distriktu ni u Federaciji BiH, ni Bosni i Hercegovini. Ali je naša opredeljenost ka Republici Srpskoj kao nečemu što nam garantuje ne samo identitet, nego i opstanak, i sva ona dejtonska prava koja imamo, od specijalnih veza sa Srbijom, vlastitog ustava, vlasiste skupštine koja donosi zakon. Sve smo mi to držali na visokom nivou i čuvali. Sada se pre nekoliko meseci desilo da je jedan neimenovani diplomata iz Nemačke, gospodin Šmit koji nije imao verifikaciju Saveta bezbednosti, odlučio da on sam donosi zakone i da za jedan deo tih zakona kažu da će se kažnjavati za nepoštovanje njegove volje i njegovih odluka. To je srednjovekovna praksa i mi smo dobro razumeli da moramo na to da reagujemo jako.

Gospodin Dodik se odazvao, iako je znao da su to nelegalni procesi, da ne bi poslao poruku da ne želimo da komuniciramo. Onda se razotkrilo da tužilac sam kaže da postupa po instrukcijama OHR-a. To je onda već bilo potpuno jasno da je to jedan montirani politički proces koji ima za cilj ne samo da odstrani Dodika iz politike, ali rezultat je još strašnji - da predsednik Republike, ko god bi došao sutra, ne može da potpisuje akte Narodne skupštine, ne može da vrši svoju ustavnu dužnost. Tako da bi mi formalno imali rpedsednika Republike, ali on suštinski ne bi mogao da vrši svoje ustavne funkcije.  

Kada je reč o Narodnoj Skupštini, danas se nastavlja rasprava o suspenziji suda i tužilaštva BiH sa teritorije Republike Srpske. Šta će to u praksi značiti? 

- U praksi je reč o tačkama dnevnog reda koje govore o institucijama koje su neustavne. Iako su one nametnute i prihvatane pod prisilom, one nikad nisu postale deo Ustava. Ustav nije promenjen, i dalje je onakav kakav je potpisan u Dejtonu. Jedina ustavna institucija u ovom postupku protiv Dodika je predsednik Republike. Tužilaštvo BiH se ne nalazi u ustavu, Sud BiH se ne nalazi u ustavu, ovlašćenja da visoki predstavnik donosi zakone se ne nalaze u ustavu, nalaze se u aneksu 10 i piše da za njegovo imenovanje treba da se saglase Srbija, Hrvatska, Republika Srpska, Federacija Bosne i Hercegovine i zajednićki nivo, i onda da traže potvrđivanje u Savetu bezbednosti.

Sve to je izbegnuto i stvorena je jedna vrsta političkog, a kasnije i pravosudnog terora koji nas potpuno delegitimiše kao narod koji bira svoje predstavnike, jer u ovom slučaju će nam predstavnike i njihova ovlašćenja birati neki Šmit. Znači, mi zaista nismo mogli da toliko padnemo i sa nacionalne, moralne i ljudske lestvice. Suprotstavili smo se tome. To je kao kad neko hoće da vam zapali kuću, i njemu neće da sude, a vi uzmete kofu da gasite požar, i vama sude što uzmete kofu vode.

Da li Dodik planira da uloži žalbu na jučerašnju presudu? 

- Dve su stvari veoma važne. Čak i da je oslobođen, bio bi to ružan presedan jer je nametnut Šmit kao zakonodavac. Jedan čovek ne može da bude zakonodavac. Zakonodavac su organi Skupštine. Čak i da je bio oslobođen, bilo bi tu posledica. Ovo sada da kažemo, on je u poziciji da se opredeljuje da li hoće ili neće da podnosi žalbu, da li to remeti, kako bih rekao, koncept vraćanja ustavnog karaktera Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini.

Zaista ne mogu da pričam u njegovo ime i u ime njegovih advokata. Postupak je bio strašan, bio sam na mnogo tih sudskih ročišta. Meni kao predsedniku Skupštine nisu dozvolili da svedočim. Zamislite, sud je zabranio da ja budem svedok odbrane. Onda vam je sve jasno.

Ukoliko ova presuda postane pravosnažna, kako vidite budućnost Bosne i Hercegovine i dokle su spremne da idu institucije Republike Srpske? 

- Spremne su da idu dotle da štite dignitet, ustavnu poziciju i funkcionalnost institucije predsednika. Ovde se ne radi o imenu. Nas uporno pokušavaju da navedu na priču kako je to neki privatan Dodikov problem, kao da mu se sudi za proizvodnju rakije. Ovde nije bitno ime. Ovde je bitna funkcija predsednika, ustavna funkcija, potpisivanje zakona, biranje mandatara. Mi ćemo sad to izgubiti i sutra će neko drugi birati mandatara i to u 21. veku.

Naravno da su se promenile geopolitičke okolnosti. Kristijanu Šmitu se prekjuče niko iz američke ambasade nije odazvao. Nije niko došao na sastanak. Iz drugih ambasada kad su videli da neće Amerikanci, oni su poslali zamenike. On se tad nije ni predstavio kao visoki predstavnik, nego kao predsedavajući UO Saveta za implementaciju mira, što je institucija koja ne postoji, ni u UN, ni u Evropskom parlamentu. To je neko ad hok telo koje su velike zemlje savetodavno formirale. Tako da, mi smo uspeli da izdejstvujemo jednu vrstu političke pobede. Ali sada moramo da angažujemo međunarodnu javnost, od Strazbura, EP, SAD, Kine, Rusije, svih velikih faktora, da se i na međunarodnom planu izborimo za suverenitet Republike Srpske.

Šta znači na kraju ako bude i drugostpeenom presudom potvrđena ova kazna? Da li to znači da bi Dodik stvarno morao da prestane da se bavi politikom?

- Da, to bi značilo to. Ali prosto je neverovatno da neko prestane da se bavi politikom zato što je vršio svoje ustavne nadležnosti, potpisivao je ukaz o zakonu koji sam mu ja kao predsednik Skupštine dostavio. Čak i u toj ludoj optužnici piše da je on vršio svoju ustavnu funkciju. Još nisam čuo nigde u svetu da se neko osuđuje zato što je vršio ustavnu funkciju. Jer sa druge strane, on da to nije izvršio, Narodna skupština Republike Srpske bi morala da ga tuži. Pa bi on rizikovao kaznu od 10 godina, jer on mora po ustavu da potpiuše zakon.

I onaj ko je smislio tu pakost, potpuno je bilo jasno – ako ne potpiše tužimo ga mi, a ako potpiše, tuži ga Tužilaštvo BiH. Što će reći, to je bila win-win kombinacija za one koji mrze Srbe i koji žele da ih delegitimišu. Ne samo ime i prezime Milorada Dodika, već svaki budući ne bi mogao da bude pravi predsednik. Imao bi funkciju, formu, ali ne bi imao suštinu i ovlašćenja.