Zašto Radna grupa za unapređenje izbornog procesa nije dala očekivane rezultate?

Nevladine organizacije CRTA i Transparentnost su, nakon predstavnika opozicije, napustile Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa. CRTA u svom saopštenju tvrdi da vlast odstupa od demokratskih standarda i principa vladavine prava, dok Transparentnost kao glavni razlog navodi manjak inkluzivnosti. Radna grupa je formirana pre svega 10 meseci kako bi radila na preporukama iz izveštaja ODIHR-a, a Euronews Srbija je proveravao zašto nije dala očekivani rezultat?

Očekivanja od Radne grupe koja za cilj ima poboljšanje izbornog procesa bila su velika, s obzirom da je veliki bio i broj preporuka koje je dostavio ODHIR. Na insistiranje opozicije rad je bio usmeren na Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, pa su Odboru za ustavna pitanja stigla dva predloga.

Taj odbor je, navodi organizacija Transparentnost, povredio proceduru ne uputivši prethodno poziv zainteresovanoj javnosti.

"Transparentnost Srbija je odlučila da ne nastavi dalji rad jer takva situacija gde se šira javnost isključuje iz procesa odlučivanja je suprotna svemu za šta se zalažemo već skoro 25 godina", rekao je predsedavajući Radne grupe Nemanja Nenadić. 

Dodaje da nije bitan samo sadržaj i kvalitet normi, već i proces koji je prethodio njihovom donošenju. Ipak, navodi da rad u okviru grupe nije bio potpuno uzaludan, ističući konstruktivan pristup u vezi sa Zakonom o sprečavanju korupcije.

Šta kažu predstavnici vlasti i opozicije?

Da deset meseci nije "bačeno u vodu" smatra i Uglješa Marković iz SPS-a.

"Mislim da je Radna grupa pokazala da u ukupnom radu ima kapacitet, da smo čuli dobre predloge i zajedno došli do određenih zajedničkih imenitelja i mislim da u tom smeru treba nastaviti razgovor", rekao je Marković. 

Prema njegovim rečima, oni sve vreme šalju impulse da su otvoreni za dijalog i svaki vid razgovora. Opozicija tvrdi da te impulse nije primila. 

"Cela ideja nije bila da se tu bilo šta uradi, cela ideja je bila da SNS pokaže Evropi i ODIHR-u da se oni bog zna kako bave izbornim zakonima. Ja se uvek vraćam na jedno: ako želite poštene izbore potrebno je da na tim izborima ne kradete", naveo je Filip Tatalović iz Demokratske stranke. 

Kakvi su zakonski predlozi bili na stolu?

Dve verzije nacrta Zakona o jedinstvenom biračkom spisku potpisuju CRTA i SNS, a postizanje dogovora među njima sprečilo je pitanje o sastavu Komisije koja bi nadzirala birački spisak.

CRTA, koju podržavaju opozicione stranke, predlaže da Komisija  broji devet članova - troje iz vladajuće koalicije, tri iz redova opozicije i isto toliko iz udruženja koje je ovlastio RIK. SNS s druge strane smatra da je potreban član više - petoro predstavnika stranka koje čine većinu, troje opozicionih i dva člana civilnog sektora.

"Birački spiskovi su u odnosu na period od pre 10, 20 godina danas izuzetno ažurni i vode na način kako je to zakonom propisano", rekao je Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista. 

Napominje da je bilo pritisaka da se navrat-nanos donesu neki predlozi, pogotovo iz nevladinog sektora i opozicije, ali je istakao da se to ne radi tako i da bi sve trebalo da bude pripremljeno vrlo jasno i temeljno. 

Opozicione stranke vide problem i u tome što predlog SNS-a Komisiju zamišlja kao ad hok telo, a vlast se ne slaže da Crtinim predlogom po kome bi mandat članova tog tela trajao godinu dana duže od poslaničkog.