Šta bi Trampova poseta značila za Srbiju: Istorijska prilika za obnovu odnosa koju naša zemlja ne bi trebalo da propusti

Beograd su posetila tri predsednika Sjedinjenih Američkih Država - Ričard Nikson, Džerald Ford i Džimi Karter. Da li će Donald Tramp ispuniti obećanje koje je dao za vreme svog prvog mandata i posetiti Srbiju kao 47. predsednik SAD? 

Dan nakon inauguracije, šef srpske diplomatija Marko Đurić pozvao je predsednika SAD Donalda Trampa i državnog sekretara SAD Marka Rubija da posete Srbiju. 

S tim u vezi, Marko Đurić se tokom gostovanja na K1 televiziji ranije ove godine prisetio sastanka na kom je Tramp izrazio želju da poseti Srbiju.

"Srbija snažno želi da ugosti predsednika SAD-a Donalda Trampa i uveren sam da bi ta poseta imala istorijski značaj. Predsednik Tramp bi u Beogradu bio dočekan kao nigde drugde. Naš predsednik ima lične odnose sa predsednikom Trampom. Imao sam čast da 2020. godine prisustvujem sastanku predsednika Vučića i Trampa. Na tom sastanku, predsednik Tramp je izrazio želju da, nakon pobede na izborima, poseti Beograd", rekao je Đurić za K1.

Branković: Srbija se pokazala kao ozbiljna država u regionu

Za Euronews Srbija o mogućoj poseti predsednika SAD Donalda Trampa našoj zemlji govorio je diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković.

"Prvo, ako su neki od prethodnih predsednika SAD posetili Beograd, nema razloga da predsednik Tramp ne poseti Srbiju. Drugo, činjenica je da se Srbija pokazala kao ozbiljna država u regionu i da je jedna od najorganizovanijih. I kada se sve sabere, ne vidim razlog zašto predsednik Tramp ne bi došao", smatra Branković.

Smatra kako bi poseta Srbiji omogućila Trampu uvid u problematiku sa kojom se suočava Srbija.

"Ukoliko bi Tramp posetio našu zemlju, on bi na licu mesta mogao da se upozna sa mnogim stvarima, ne samo sa onim što se događa u Srbiji, nego i sa onim što je 'rak rana' međunarodnih odnosa i Evrope, a to su posledice bombardovanja SR Jugoslavije i tzv. država Kosovo.  Uzimajući u obzir kako mi već znamo šta i kako, predsedniku Trampu se na licu mesta može pokazati kako to nije država i da je stvorena bombardovanjem što je protivno međunarodnom pravu, a za koje se predsednik Tramp zalaže u svom inauguralnom govoru. Kako je sam rekao, on se zalaže za 'zlatno doba Amerike', a ja smatram kako bi zlatno doba Amerike za nas bilo kada bi SAD povukle priznanje Kosova, ali otom-potom", navodi Branković.

Printskrin/Tanjug video

Diplomata Branković smatra kako figura izrazito velikih ovlašćenja može da utiče na primenu međunarodnog prava.

"Bilo bi vrlo važno da dođe i da se na licu mesta upozna sa Srbijom. Takođe, da se u detalje upozna sa dešavanjima na Kosovu i Metohiji, kakva je tamo situacija i kako se do toga došlo i koliko je Evropska unija, ne samo nesposobna nego, nego i kojoj meri ne želi da se angažuje jer su skoro sve  zemlje EU priznale Kosovo", navodi Branković i dodaje:

"Naime, on kao predsednik jedne velike države može u velikoj meri da utiče na razvoj situacije u pozitivnom smislu po pitanju Kosova i Metohije, a posebno može da pomogne da se primeni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koju su SAD usvojile. Dakle, oni su glasali za tu Rezoluciju, odnosno nisu je vetirali. Prema tome, kad se to sabere, ima  mnogo pozitivnog što bi moglo da izađe iz posete predsednika Trampa Srbiji", smatra Branković.

Graovac: Potrebno je "restartovati" odnose između Srbije i SAD

Istoričar i analitičar iz Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac za Euronews Srbija ukazuje na istoriju savezničkih odnosa Srbije i SAD.

"Period Prvog svetskog rata je vreme kada su Srbija i SAD imale najbolje izgrađene odnose koji su bili gotovo saveznički. Naime, SAD su u potpunosti stale iza Kraljevine Srbije i njenih interesa, što se videlo na osnovu 14 tačaka Vudroa Vilsona koje su poslužile kao temelj na osnovu koga je, ne samo ušao rat, nego dokument na osnovu kog će se SAD boriti u tom ratu i gde se navodi da Srbija mora biti slobodna, nezavisna i da joj se mora dati pristup moru", ističe Graovac.

 Sagovornik prepoznaje sličnosti današnjeg vremena sa situacijom od pre sto godina.

"Ono što je karakteristično i prepoznatljivo za navedeni period naših najboljih odnosa i što možemo povezati sa današnjim vremenom je da je to bilo vreme velikih previranja. Prvi svetski rat je u stvari momenat otpočinjanja urušavanja jednog multipolarnog sveta koji je do tada funkcionisao", navodi Graovac i pravi paralelu sa današnjim vremenom:

"Možemo povući paralelu sa današnjim vremenom, jer i danas živimo u vreme kada se  urušava jedan unipolarni sistem, gde su SAD bile dominantne u prethodnih nekoliko decenija. Od pada Berlinskog zida, od urušavanja tog bipolarnog sistema, imali smo taj unipolarni sistem i sada se pred našim očima gradi jedan novi sistem i mislim da je ovo dobra prilika da u tim velikim globalnim previranjima pokušamo da restartujemo svoje odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama".

Graovac smatra da se globalna previranja mogu iskoristiti za ponovno uspostavljanje kontinuiteta savezničkih odnosa.

Youtube/B92 TV/Screenshot

"Mi smo do 1914. godine imali tek simbolične odnose sa SAD, a tada smo iskoristili okolnosti kada se menjao čitav svet, da sa Amerikom uspostavimo što bolje odnose", kaže Graovac.

Smatra kako Srbija ne sme da ponovi grešku kakvu je načinila pred kraj socijalističkog upravaljanja i bipolarnog sveta.

"Vreme velikih previranja je nešto što doprinosi preispitivanju u međunarodnim odnosima, tada svaka velika sila preispituje svoje odnose prema različitim delovima sveta. Stoga je to uvek prilika da se pokuša da se nešto iznova gradi", kaže on i dodaje:

"Mislim da trenutne okolnosti potvrđuju da su velika previranja na globalnom nivou i da mi ne treba da napravimo grešku kao što smo napravili osamdesetih i devedesetih godina".

Graovac smatra kako bi poseta Donalda Trampa Srbiji išla u prilog obnovi savezničkih odnosa. 

"Kad vidite kolike promene su u Sjedinjenim Američkim Državama, kolike promene su na globalnom nivou, shvatite kako je ovo dobra prilika da restartujemo te odnose. Zbog toga bi i jedna poseta Donalda Trampa našoj zemlji bila veoma važna. Zašto to kažem? Zato što nikako ne treba zaboraviti da je Donald Tramp neko ko voli podršku javnosti, zbog toga je on neko ko bi cenio podršku koju bi dobio u Srbiji - ne zaboravite da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj je javnost otvoreno ogromnom većinom podržavala Donalda Trampa", smatra Graovac.

Sagovornik navodi kako bi Donald Tramp mogao da uspostavi jedan ličniji odnos sa našom zemljom.

"Kod njega je taj lični moment veoma važan, on voli da se lično dogovara sa stranim državnicima i taj njegov lični odnos bi mnogo značio za Srbiju i mogao bi biti nešto što će premostiti niže instance gde različiti logistički centri nimalo ne favorizuju Srbiju, već favorizuju protivnike Srbije", kaže Graovac.

Ističe kako Srbije treba da iskoristi priliku i da pokuša da izgradi odnos sa SAD na jedan bolji način.

"Suštinski, ovo je istorijski moment za Ameriku koja se menja, istorijski moment za svet koji se menja i kad to sve uzmemo u obzir, ovo je dobra je prilika da gradimo odnose na jedan bolji način", zakjučuje Graovac. 

Tri američka predsednika koja su posetila Beograd: Nikson, Ford, Karter 

Beograd je nekoliko puta bio destinacija koju su posećivali američki predsednici, što svedoči o značaju koji je prestonica imala na karti Evrope za vreme blokovske podele sveta. Tokom jedne decenije, Beograd su posetili Ričard Nikson, Džerald Ford i Džimi Karter.

Nikson na Grobu neznanog junaka

Krajem septembra 1970 godine, predsednik SAD Ričard Nikson bio je prvi američki lider koji je posetio Beograd. Niksonova poseta Beogradu je bila za vreme detanta - perioda  relaksacije odnosa između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza. On je sa domaćinima razgovarao o situaciji na Bliskom istoku, odnosima u Evropi i situaciji u Vijetnamu. 

O važnosti ove poseta govori članak u "Politici" iz 01. oktobra 1970. godine u kome se navodi kako "Američki izveštači iz Rima i Beograda pišu da bi poseta predsednika SAD Jugoslaviji mogla biti najznačajnija u celom programu Niksonove turneje".

Associated Press

Ipak, rečenica u tekstu sa naslovne strane "Politike" baca svetlo na manje poznati detalj Niksonove posete, kako je predsednik SAD iskoristio boravak u Beogradu da oda počast srpsko-američkom savezništvu iz Prvog svetskog rata.

"Predsednik Nikson je sinoć položio venac na Grob neznanog junaka na Avali...", navodi se u tekstu "Nikson u Beogradu" (01.10.1970).

Dvojac Ford - Kisindžer u Beogradu

Džerald Ford je bio drugi predsednik SAD koji je posetio Beograd. On je 1975. godine posetio Beograd zajedno sa diplomatom Henrijem Kisindžerom. Do posete je došlo u periodu postepenog zaoštravanja odnosa između istočnog i zapadnog bloka. U tom kontekstu i u skladu sa aktivnim pristupom u spoljnoj politici, administracija predsednika Forda je htela da preispita ulogu Pokreta nesvrstanih.

Sudeći po naslovnoj strani "Politike" objavljenoj po završetku posete američkog predsednika Beogradu, Henri Ford je bio zadovoljan bilateralnim susretom. 

profimedia

"Potvrđena korisnost povremenih jugoslovensko-američkih kontakata na raznim nivoima", navodi "Politika" (05.8.1975).

Podsećamo, Kisinžer je svojim javnim istupima često odstupao od zvanične politike Vašingtona. Posebno je naglašavao da Bosna nije nacija (ili makar to nije bila u trenutku međunarodnog priznanja) te da je pitanje kakve su prespekitive tog projekta, i nesumnjivo je bio protivnik vojne intrevencije 1999, protiv Srbije (odnosno SRJ). 

Karter u Beogradu, gospođa Karter u Leskovcu

Džimi Karter je posetio Beograd nekoliko meseci nakon smrti Josipa Broza. Naime, on je posetio Beograd 1980. godine, dve godine nakon što je ugostio Broza u Vašingotnu i smatra se da je poseta Beogradu pomerena na nekoliko nedelja da se ne bi susreo sa generalnim sekretarom Komunističke partije Sovjetskog Saveza Leonidom Brežnjevim koji je bio na sahrani maršala Tita. Podsećamo, prelaz između dve dekada bio je u znaku ponovnog zaoštravanja odnosa između dve supersile.

AP/Charles Kelly

O izazovnosti vremena svedoči detalj posete koji se navodi u "Politici", a koji se odnosi na antijugoslovenske sentimente u SAD.

"Predsednik Karter je izrazio zabrinutost SAD zbog porasta terorizma u svetu i još postojeće antijugoslovenske terorističke aktivnosti u SAD. Pri tome je Karter naglasio da on kao predsednik, američka vlada i njeni organi žele da takvu aktivnost spreče i privedu pravdi", navodi se u "Politici", (25.06.1980).

Ističe se i detalj, da je prva dama gospođa Rozalin Karter tokom posete obišla još jedno mesto u Srbiji - posetila je selo Leskovac kraj Stepojevac, a domaćin joj je bio vajar Bogosav Živković.