Kako je kreiran slučaj "Račak": Razorne posledice jedne lažne vesti
Komentari15/01/2025
-21:00
Danas se navršava 26 godina od sukoba snaga bezbednosti Savezne Republike Jugoslavije sa pripadnicima OVK u selu Račak koji je iskorišćen kao povod za NATO bombardovanje, a na osnovu izveštaja verifikacione komisije OEBS-a na čijem je čelu bio Vilijem Voker. On je već 16. januara saopštio da da su u Račku ubijeni civili, uprkos brojnim dokazima koji su ukazivali na antiterorističku operaciju.
Više od četvrt veka nakon što je operacija u Račku iskorišćena kao povod za NATO agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, i pored toga što je dokazano da su optužbe na račun Srbije bile lažne, osećaju se posledice intervencionističke zapadne politike. A glavnu ulogu u slučaju "Račak" odigrao je Vilijem Voker.
"Dan nakon same operacije, Vilijem Voker je došao na vrata medija centra i histerično pozvao sve novinare da krenu za njim jer se tamo nešto strašno dogodilo. Kada su novinari stigli u Račak, Voker je počeo da koristi termin zločin protiv čovečnosti", rekao je za Euronews Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku.
Aleksandar Mitić, koji je za AFP sa Kosova izveštavao svih 78 dana NATO bombardovanja, kaže da se zapadna priča o Račku na kraju raspala, ali da je taj narativ i dalje korišćen kako bi se dao legitimitet jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine.
"Taj slučaj, dakle 1999. i 2008. zajedno su dva najeklatantnija primera urušavanja međunarodnog prava i takozvanog poretka zasnovanog na pravilima", dodao je Mitić.
Uloga zapadnih mejsntrim medija
A posebna uloga u ovom slučaju, ali i uopšte tokom 90-ih pripala je zapadnim mejnstrim medijima.
"Zapadni mediji su odigrali veoma važnu ulogu u davanju legitimiteta bombardovanju... Ali nije samo stvar u tome, kad se dogodio sukob na Kosovu, mediji su već imali izgrađen stav o bivšoj Jugoslaviji i posebno o Srbiji, i čak su pomogli u pisanju scenarija tokom prethodnih sukoba.. Ovo je sada drugačiji svet. Prvo, zbog rasta multipolarizma, što nije bio slučaj od kraja Hladnog rata do nedavno. A druga stvar je rast populizma na Zapadu. U oba slučaja postoji odbacivanje globalističkog unipolarnog svetskog poretka", rekao je Fil Hamond, profesor emeritus na Univerzitetu Saut Bank.
Za laži koje su, u međuvremenu, više puta demantovane, zapadni mediji i političari nisu se izvinili. Uprkos tome, primer Srbije sve se više koristi na Zapadu za ukazivanje na greške američkog intervencionizma krajem 20. i početkom 21. veka, a zapadni intelektualci poput Džefrija Saksa i Olivera Stouna upravo Račak koriste kao primer razornih posledica jedne lažne vesti.
Komentari (0)