Hil pakuje diplomatski kofer: Gde su odnosi Srbije i SAD na prelazu između stare i nove američke administracije

Američki diplomata Kristofer Hil završava još jednu od svojih misija na Balkanu – ovog puta prestaje mu mandat ambasadora u Beogradu. Dok se sležu utisci sa oproštajnih sastanaka sa visokim zvaničnicima Srbije i poslednjeg mandata iskusnog diplomate, već se diskutuje o tome ko će zauzeti njegovo mesto, ali i ono što je važnije - u kojoj tački su srpsko-američki odnosi na prelazu između dve administracije i kako će se oni dalje kretati nakon izbora Donalda Trampa za predsednika? 

Kristofer Hil predao je akreditivna pisma predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću krajem marta 2022. godine i time stupio na dužnost ambasadora. To je bio period kada je svet još bio u šoku zbog ruske invatije na Ukrajinu, odnosno kada su na geopolitičkomplanu počele da se dešavaju ogromne promene. 

U svetlu velikih svetskih dešavanja, pojačavao se pritisak na države da se svrstaju na jednu ili na drugu stranu, ali takođe ključna pitanja na Balkanu su ostala nerešena, dijalog Beograda i Prištine je bio zaglavljen, stavovi Beograd i ključnih zapadnih sila po pitanju Kosova su ostali suštinski udaljeni. To su okolnosti u kojima američki predsednik Džozef Bajden "izvlači" Kristofera Hila iz penzije. 

Vest o njegovom imenovanju odjeknula je u regionu, s obzirom na to da je reč o čoveku koji je ovde dobro poznat jer je i sam učestvovao u različitim aktivnostima SAD na Balkanu. Nije bilo potrebno mnogo pretresati njegovu biografiju kao što se to obično radi sa novim ambasadorima, jer se često njihova uloga preuveličava.  

Kristofer Hil je bio ambasador u Iraku, Koreji, Poljskoj i Skoplju, ali je posebno poznat kao član pregovaračkog tima SAD u Dejtonu. Domaća jvnost pamti ga i kao izaslanika SAD za Kosovo u diplomatskim pokušajima koji su okončani pregovorima u Rambujeu. Njegova izjava iz 2013. godine, dok nije zauzimao nikakvu funkciju, da je "jedina stvar koja se nikada neće promeniti odnos SAD prema Kosovu" i danas odjekuje među poznavaocima prilika.  

Ipak, to što je posle mnogo vremena prekinuta njegova penzija, analitičari su ocenili kao veoma značajno u novom međunarodnom kontekstu, a pre svega su to videli kao želju da se Srbija čvršće privoli Zapadu i Americi.  

"Mnogo toga se promenilo otkako sam poslednji put bio u Beogradu i regionu. Naučio sam tokom godina da poštujem istoriju i da pokušavam da naučim njene složene lekcije, ali moj kofer neće biti opterećen prošlošću – stižem sa svežom perspektivom u Srbiju 2022. godine, u zemlju koju SAD gledaju kao važnog partnera i prijatelja", naveo je Hil polažući zakletvu pre nego što je ponovo došao u Srbiju.  

"Nismo uvek oko svega bili saglasni, ali..."

Sad se Hil oprašta redom sa srpskim zvaničnicima. Jedni drugima se kurtoazno zahvaljuju na saradnji, ali se čini da je trenutak u kome odlazi takođe specifičan - ovog puta za samu Srbiju.

Naime, jedna od glavnih vesti jesu američke sankcije NIS-u koje pogađaju Srbiju, ali i istovremeno otpočinjanje strateškog dijaloga Srbije i SAD. To obuhvata nekoliko ključnih oblasti uključujući ekonomiju, trgovinu i investicije, energetiku, životnu sredinu, tehnologiju, medije, kao i regionalna i evropska politička pitanja. Takođe, u okviru tog dijaloga biće razmatrana saradnja u oblastima odbrane i bezbednosti, ljudskih prava i vladavine prava. 

Prvog dana ove godine Hil je ocenio da će ona biti dobra za odnose SAD i Srbije i naglasio da želi da vidi više američkih investicija, veću trgovinsku razmenu a i više međusobnih poseta.   

Tanjug/Rade Prelić

"Smatram da će to biti dobra godina za odnose između SAD i Srbije, ali mislim da zaista treba da ostanemo bliski, da imamo dobru komunikaciju jer mislim da će ovo biti veoma važna vremena", rekao je Hil. 

Predsednik Aleksandar Vučić je naveo, posle oproštajnog sastanka sa Hilom, da se u poslednje četiri godine sa njim često sastajao i da su razgovarali o svim pitanjima.

"Nismo oko svega uvek bili saglasni, ali smo imali otvoren i iskren pristup", napisao je Vučić na svom Instagram nalogu.

Predsednik se zahvalio ambasadoru na svemu što je uradio za poboljšanje bilateralnih odnosa, što je imao sluha i razumevanja za našu zemlju, kao i na ličnom doprinosu u jačanju veza Srbije i SAD.

 

Gde su sada odnosi Srbije i SAD?

Zaista deluje da su odnosi SAD i Srbije krajem mandata aktuelne administracije i uoči početka mandata Donalda Trampa dobili jednu novu dinamiku. Izvrši direktor Pupin inicijative Vuk Velebit rekao je nedavno za Euronews Srbija da je otpočinjanje strateškog dijaloga velika vest za Srbiju i srpsko-američke odnose. 

Objašnjavajući šta to znači, Velebit kaže da je to diplomatsko sredstvo koje Amerika ima u svojoj spoljnoj politici gde prepoznajući države, partnere i saveznike, uspostavlja taj strateški dijalog. 

O značaju strateškog dijaloga govorio je iministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, ali je on ukazao da je neophodno da Srbi, kao što su to već učinili Albanci, izgrade svoj lobi u Americi. 

profimedia

Rekao je da se u narednim nedeljama očekuje imenovanje novog ambasadora Srbije u Vašingtonu i da će kao ministar spoljnih poslova staviti prioritet na saradnju sa timom Donalda Trampa, čiju posetu Srbiji priželjkuje.  

S druge strane, još se ne zna ko će biti novi ambasador SAD u Srbiji, ali Velebit je, govoreći o tome kako će se na odnose Srbije i SAD odraziti dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika, rekao da su odnosi dve zemlje išli uzlaznom putanjom i tokom administracije Džoa Bajdena i da je to jedan kontinuitet sa prethodnom Trampovom administracijom. Kako dodaje, ne vidi nijedan razlog da odnosi Srbije i Amerike ne idu uzlaznom putanjom i od 20. januara. 

"Potpuno drugi način - od pregovaranja do rezultata"

Oblast u kojoj je dfinitivno primetno pojačanje saradnje jeste energetika. Bivša ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je rekla da smo od pre desetak godina sa SAD imali sporazum o infrastrukturi, a sada imamo i o energetici.  

"I mi počinjemo strateški dijalog sa SAD. Dakle, to je najmoćnija država na svetu, šta god ko komentarisao i šta god mi negde emotivno mislili, za nas je jako važno da imao te odnose dobre. Sa druge strane, dobro je da imamo više upliva američkih kompanija. To je potpuno jedan drugi način i vid - od pregovaranja, pa do rezultata. To mogu da vam kažem po Moravskom koridoru, za koji smo sa njima pregovarali, tako da mislim da bi bilo dobro da vidimo više američkih kompanija na teritoriji Srbije", rekla je Mihajlović za Euronews Srbija. 

"Od svih zapadnih partnera Beogradu će najznačajnije biti SAD" 

Kada je reč o onome što sledi u odnosima za SAD za vreme drugog Trampovog mandata, u srpskoj javnosti, ali i među političarima vlada optimizam. Analitičari smatraju da to jeste delimično utemeljeno.  

"Vlast u Beogradu napravila je tri investicije u partnerstvo s budućom Trampovom administracijom, a to su: odnos s Ričardom Grenelom, zgrada Generalštaba i isporuka municije Izraelu kako bi se stekao ponovo pristup izraelskom lobiju i dobio pristup Beloj kući“, rekao je za DW za DW istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović. 

Inače, Ričard Grenel bio je specijalni izaslanik za pregovore između Srbije i Kosova i čest gost Beograda. Sada je imenovan za predsedničkog izaslanika za specijalne misije i politiku. Zanimljivo je ro što je bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton ocenio da bi u novoj američkoj administraciji Ričard Grenel sa dodeljenom funkcijom specijalnog izaslanika mogao da se vrati pitanjima Zapadnog Balkana.

U prilog toj tvrdnji mogla bi da ide i Grenelova nedavna izjava u kojoj je kritikovao aktuelnog kosovskog premijera navodeći da su odnosi između Kosova i SAD u poslednjih 35 godina bili u krizi jedino za vreme mandata aktuelnog premiejra Aljbina Kurtija.

Predsednik Vučić je Grenelu 2023. godine uručio Orden srpske zastave prvog reda za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i SAD. 

Tanjug/AP/Alex Brandon

Osim toga, Beograd je u septembru posetio i Donald Tramp Mlađi koji je s grupom biznismena iz Srbije razgovarao o potencijalnim investicijama, a poslovne poduhvate u Beogradu ima i Trampov zet Džared Kušner.  

A na pitanje da li sve to zanči da bi Srbija mogla da promeni svoj kurs savim prema Zapadu, Vuksanović je rekao: "Zapad je uvek imao većinski paket, imao više deonica i u Srbiji i na Balkanu od Rusije i Kine. Ali verujem da će od svih zapadnih partnera Beogradu najvažnije biti Sjedinjene Države, dokle god je Tramp tu. I glavna napetost u odnosu s Trampom i administracijom neće doći ni zbog Kosova, ni zbog Rusije, nego zbog odnosa sa Kinom", zaključio je Vuksanović. 

Tramp i Putin u Beogradu: Ideja će se proučavati u Vašingtonu

Jedno od pitanja koje bi moglo značajno da se odrazi i na srpsko-američke odnose jeste i Vučićeva ponuda da se u Srbiji sastanu Vladimir Putin i Donald Tramp, o čemu je Euronews Srbija već pisao.  

To pitanje je komentarisao i Kristofer Hil ističući da će ta ideja sigurno biti razmotreba u Americi.  

Video sam da je predsednik izneo svoje mišljenje. Očigledno, ideja će se proučavati u Vašingtonu", rekao je Hil novinarima.  

Hil je dodao da još nije čuo ništa iz Vašingtona u vezi sa predlogom. 

"Ali reći ću da kad god predsednik Vučić ima razmišljanja o nekoj temi, ljudi vrlo pažljivo razmatraju ta razmišljanja. To je sve što zaista mogu da kažem, jer je to bila novost za mene", rekao je Hil.