Studenti, vlast, opozicija i varljiva zima 2024. godine: "Studente je lako oblikovati"

Od 1. novembra, kada je došlo do tragedije u Novom Sadu, do danas, tema pada nadstrešnice se prelila iz crne hronike u politiku i celo društvo. U nizu događaja koji su usledili važan datum je 21. novembar: tog dana Više javno tužilašto u Novom Sadu obavestilo je javnost da je zadržalo jedanaest osoba, među kojima je bio i bivši ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić.

Ali tog dana su studenti Filozofskog i Fakulteta političkih nauka u Beogradu prekinuli nastavu. U tom trenutku, ovaj vid 15-minutnog protesta još se nije zvao blokadom.

Prvi fakultet koji je blokiran je bio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 25. novembra, da bi četiri dana kasnije bila blokirana zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu, a potom i drugi. Studenti su sada rešili da pred kamere "Oko magazina" na RTS objasne svoje razloge za protest i otkriju ko stoji iza njih. 

Profesorka Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka kaže da čak i kada je sa njima razgovarala oni su u početku mislili da njihovi zahtevi nisu politički, iako su oni očigledno politički usporeni ka vrhu države, objašnjava:

"To mi govori da su oni želeli da nešto urade, da su tražili promene, ali da su se uglavnom priključili nečemu što je neko drugi smislio i osmislio. Čak nisu ni mogli da prozru da su to par ekselans politički zahtevi".

"Studente je lako oblikovati"

Sa druge strane, profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov rekao je da su studenti mladi ljudi koje je lako oblikovati, na ovaj ili onaj način. Dodaje da je protestovanje na ulicama ili javnim mestima ustavom garantovano pravo, ali da postoji bolji način za tako nešto. 

"Oni su puni emocija, velikih očekivanja, puni strasti. To treba usmeravati na pravi način. Bojim se da tu ima ozbiljnih naznaka da to nije tako. Međutim, ukoliko se to protestovanje svede na blokiranje glavnih institucija, a nesumnjivo je da su visokoobrazovne institucije, fakulteti, univerzitet jesu glavne i čvorišne institucije ove države. Ako su one blokirane tako da ne rade, ja ne mogu da verujem da je to način na koji se treba boriti za bolju budućnost", rekao je Petrov i dodao:

"Ali mislim da i javnost Srbije treba da zna da iza tih protesta logistički stoje profesori iz organizacije Proglas, zatim ima tu profesora iz nevladine organizacije Cepris i to je to neko tvrdo jezgro". 

Sa ovim se složila i studentkinja FPN-a Ela Zeković. 

"Rekla bih da studentski protesti i blokade jesu politički, njihovi zahtevi jesu politički, ali oni nisu stranački. To znači da su naši zahtevi autonomni, donosimo ih na plenumima i niko ne može na nas da utiče. Mi jesmo politički orijentisani jer želimo da budu ispunjeni, usmerili smo zahteve na državne strukture, ali iza nas ne stoje nikakve političke strukture", rekla je ona. 

Profesor Petrov kaže da ne vidi razloge da se na stepeništu Pravnog fakulteta, na njegovim zidovima, u hodnicima, isped čuvenog velikog amfiteatra 5 Radomira Lukića farbaju ili kače oznake, simboli krvavih ruku kojima tu apsolutno nije mesto.

"Na Pravnom fakultetu, na fakultetima, na Univerzitetu mesto je samo onim simbolima koji su zvanični simboli Univerziteta. Nema mesta bilo kakvim simbolima koji imaju evidentne su i opštepoznate oznake određenog političkog angažovanja, bilo kakve političke zainteresovanosti, bilo kakvog političkog aktivizma, ili stranačkog", kaže profesor Petrov.

Protesti tema i van države

"Zapadne zemlje planiraju destabilizaciju unutrašnje situacije u Srbiji, koristeći mehanizme obojene revolucije", rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Sa ovim se složila i profesorka Dragana Mitrović, koja smatra da su sigurno nemiri jednim delom podržani sa Zapada. 

"Naravno da je reč o destabilizaciji Srbije, da se koristi svaka slabost, društveni konflikt, da se Srbija destabilizuje, učini podložnom za strane zahteve, očekivanja i slično. Tako da čini mi se da ima značajne elemente obojne revolucije, a opet ima i značajni procenat iskrenog poziva građana da se partije na vlasti urazume i da oslušnu šta građani Srbije žele", kaže Dragana Mitrović i dodaje da država neće predugo moći da toleriše uzurpaciju fakulteta, zaustavljanje rada. 

"Krenuće tužbe onih koji plaćaju studiranje. Imamo i strane studente, imamo studente na Erazmus programu. Da li se njih tiču blokade, čini mi se ne. Krenuće tužbe onih koji su možda izgubili radno mesto, nisu mogli da polože i da završe fakultet, da dobiju mesto u domu ili slično. Mislim da država neće pre dugo moći da toleriše ovakvo stanje a ne bi ni trebalo. Niko nema pravo da uskraćuje studentima koji žele da studiraju mogućnost, da slušaju predavanja, da polažu ispite, da regularno nastavljaju studiranje", dodala je. 

Profesor Petrov je za kraj poslao snažnu poruku studentima. 

"Moja glavna poruka mojim studentima je da iz protesta izađu individualno jači, da se vrate svojim osnovnim obavezama i da gledaju kako će sutradan da učine Srbiju kroz institucije još boljom", kaže Petrov. 

Kako je sekunda 1. novembra postala najtragičniji momenat ove godine? Šta je u hronologiji događaja od tog dana, studente izvelo na ulicu i uvelo u blokade? Do kada će blokada trajati i šta je razrešenje ove situacije?

Jedan sekund i to onaj kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu najtragičniji je trenutak odlazeće 2024. godine. Od 1. novembra do danas tema pada nadstrešnice se sa crne hronike prelila u politiku i čitavo društvo. U nizu događaja koji su usledili važan datum je 21. novembar: tog dana Više javno tužilaštvo u Novom Sadu obavestilo je javnost da je zadržalo jedanaest osoba, među kojima je bio i bivši ministar građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić. Ali tog dana su studenti Filozofskog i Fakulteta političkih nauka u Beogradu prekinuli nastavu. U tom trenutku, ovaj vid 15-minutnog protesta još se nije zvao blokadom.

Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu, za Oko magazin govori zašto su studenti tog dana prekinuli nastavu.

"Prepoznali smo akciju '15 minuta ćutanja' i jednostavno shvatili da ne možemo mirno da sedimo na svojim predavanjima dok ostatak građana izlazi na ulice i održava tih 15 minuta ćutanja u pomen žrtvama. I onda smo i sami odlučili da pozovemo i profesore i svoje kolege da se oni pridruže i da zapravo zajedno obeležimo tu akciju.“

Nisu im se, međutim, pridružili svi profesori FPN-a. Profesorka Dragana Mitrović svojim potpisom nije podržala studente u blokadi. Kako kaže, tog dana je otišla da drži predavanja i naišla na zaključana vrata fakulteta. Na pitanje zašto nije podržala studente, odgovara:

„Retko potpisujem tuđe proglase. Ako hoću da demonstriram neki stav, sposobna sam da ga individualno iznesem. Ne snosim odgovornost za nešto što je drugi napisao. Protiv sam toga iskustveno, protiv sam da se prekida nastava, da se onemogućava studentima da slušaju nastavu, jer te izgubljene časove nikada nećemo nadoknaditi. To pokazuje iskustvo sa demonstracija devedesetih i dvehiljaditih godina“, kaže profesorka Mitrović.

Fonet/Marko Dragoslavić

Profesorka Vanja Bajović sa Pravnog fakulteta među prvima je podržala studente: 12. je na spisku podrške. U četvrtak je ekipu RTS-a sačekala ispred Pravnog fakulteta, koji je i danas blokiran. S njom smo prošli kroz studentske blokade.

"Podržala sam studente, iskreno vam govorim, iz nagomilanog besa. Besa koji se dešava godinama usled nerazjašnjenih slučajeva. Imali smo Ribnikar, Dubonu, slučaj nestanka Danke Ilić, koji i dalje nije rešen. Imali smo ubistvo lica u pritvoru pod nerazjašnjenim okolnostima, brata Dejana Dragijevića. Imali smo zatim proteste protiv Rio Tinta. Imali smo obećanja da se na Rio Tinto stavlja tačka, da bi nakon izbora Rio Tinto ponovo počeo da radi, kao da se ništa nije desilo. I na kraju, sve to kulminira rušenjem nadstrešnice“, nabrajala je profesorka Vanja Bajović za Oko magazin.

Fakultete blokiraju samoorganizovani studenti u blokadi. Prvi je 25. novembra blokiran Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, četiri dana kasnije blokirana je zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu, a zatim jedan po jedan fakultet. Odluke o blokadama donete su plenumom – svi studenti nekog fakulteta mogu da učestvuju u plenumu, uslov je samo da imaju indeks fakulteta. Odluke se donose većinom glasova. Zakon o studentskom organizovanju ne poznaje plenum kao oblik organizovanja, ali za studente u blokadi plenum je primer neposredne demokratije.

"Plenum je demokratski način odlučivanja zato što svima daje jednako pravo da iskažu svoje mišljenje. Znači, svako ko je student Fakulteta političkih nauka i drugih fakulteta, generalno na njihovim plenumima, može da dođe i da iskaže mišljenje, predloži tačku dnevnog reda i slično. Mi smo donosili u različitim procesima različite odluke, ali ako vidimo da su one pogrešne ili ako imamo neke ispravke na te odluke, mi možemo da ih menjamo. Ovo je zapravo najbolji pokazatelj da mi utičemo na ono što želimo da radimo, da zajedno donosimo odluke i da se nekako solidarišemo. Čak i ako naše mišljenje bude u manjini, mi prihvatamo odluku većine, jer smo čuli stavove svih grupa i različita stanovišta, tako da na kraju prihvatamo te zahteve i odluke“, kaže Ela Zeković, studentkinja FPN-a.

Pre nekoliko dana profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov za dnevni list Politika u tekstu "Autonomija univerziteta i blokade“ napisao je da plenumi na kojima je jednoglasno odlučeno da se prekine nastava nisu garancija ispravnosti i kvaliteta jedne odluke. Jenoglasnost čak i kad je stvarna nije dobra, napisao je Petrov. Kaže da oni studenti koji žele da idu na ispite nemaju organizaciju koja može da zastupa njihove interese.

"Moram činjenično da kažem da sam iz službene evidencije Pravnog fakulteta dobio podatak da je pred januarski ispitni rok stiglo više od 8.000 prijava. Da se razumemo, to ne znači da je 8.000 studenata prijavilo ispite za januarski ispitni rok. Ali ako računamo da je svaki student mogao u proseku da prijavi jedan, dva ili tri ispita, to je sigurno oko 4.000 do 5.000 studenata koji su u ovom januarskom roku, koji se neće održati, želeli da polažu ispite. Sada se može postaviti pitanje gde su ti studenti, zašto se oni ne bune protiv odluka plenuma, tog neformalnog tela, koje, prema mojim saznanjima, broji među najviše 100 do 200 studenata. Zašto se ti studenti ne oglase, zašto nisu žešći u svojim pokušajima da se uspostavi normalni proces rada“, pita Petrov.

Profesorka Vanja Bajović odgovara da svako ko ima indeks na plenumu ima pravo glasa.

„Znači, nije to grupica studenata koja se zaključala u amfiteatar, nego svi studenti sa indeksom, svi studenti pravnih fakulteta i osnovnih fakulteta mogu da uzmu učešće u donošenju takvih odluka“, objašnjava Vanja Bajović.

Svaki fakultet u blokadi ima svoj plenum i njihove odluke ne moraju biti iste. Usaglašavaju se na plenumu Rektorata. RTS je u četvrtak tri puta bio tema na studentskim plenumima, ali kamera RTS-a te plenume nije mogla da snimi. Na prvom plenumu na Pravnom fakultetu izglasano je da naša kamera može samo da snimi parole u holu fakulteta. Na drugom, pod tačkom razno, nalazio se zahtev Oko magazina da studenti ovog fakulteta odrede predstavnika koji će u njihovo ime govoriti za javni servis. Većinom glasova studenti su izabrali predstavnika da govori u njihovo ime. Ali, odluku studetskog plenuma Pravnog fakulteta u četvrtak uveče morao je da potvrdi i plenum na Rektoratu. I potvrdio ju je. Ipak, u petak ujutru snimanje je otkazano. Sa obrazloženjem „da je bilo nekih problema u proceduri“. Na Fakultetu političkih nauka, druga je procedura. Iz ugla medija – mnogo jednostavnija. Plenum je osnovao Radnu grupa za saradnju s medijima, koja za svoj rad odgovara plenumu.

Euronews/Printscreen

Ela Zeković kaže da su na plenumu uspostavljena neka okvirna pravila oko toga kako studenti treba da se smenjuju u medijima da se ne bi uspostavila liderska pozicija.

„Kod nas Radna grupa ima određenu autonomiju, uspostavili smo na plenumu određena pravila koja se poštuju u okviru te radne grupe. Naravno da radna grupa ako bude imala neke svoje manjkavosti ona odgovara plenumu nazad. Tako da plenum može da na neki način ponovo uspostavi, naknadno uspostavi neka pravila i kasnije mi u okviru radne grupe ta pravila nastavljamo da primenjujemo“, objašnjava Ela Zeković.

Profesorka Dragana Mitrović kaže da je plenum čudan način organizovanja.

„Znamo za plenume raznih političkih organizacija. Studenti imaju svoje legalne organe organizovanosti. Ako hoćete, vi možete da radite sistemski, a možete i vansistemski. Ali je to uvek mnogo rizičnije. Jer, delujući vansistemski, rizikuju mnogo, da njihovi zahtevi budu ignorisani i mogu biti tretirani kao pobuna, kao uzurpacija, kao remećenje poretka“, upozorava profesorka Mitrović.

Profesorka Vanja Bajović, sa druge strane, kaže da je ključ u tome da se na plenumima odluke donose većinom.

„Ja ne znam koji je drugi metod odlučivanja u ovakvim okolnostima. Svi studenti imaju pravo da učestvuju u plenumima i svi imaju pravo da učestvuju u donošenju odluka“, napominje.

Ipak, profesor Vladan Petrov, koji je i sudija Ustavnog suda, kaže da bi kao profesor bio vrlo nesrećan kada bi video da svi u amfiteatru pet na Pravnom fakultetu u kome može da stane oko 500 studenata na isti način razmišljaju, da dolaze do istih zaključaka.

„A najnesrećniji bih bio ukoliko bih rukovodio isključivo sopstvenim stanovištem. Štaviše, bio bih vrlo nesrećan ukoliko bih ih uveo u nešto što je neizvestan ishod“, kaže Petrov.

Na formulisanje studentskih zahteva državi uticali su i događaji na ulici, ispred samih fakulteta. Tako je bilo u slučaju prvog fakulteta koji je blokiran – Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu: 22. novembra studenti su blokirali saobraćaj na Bulevaru umetnosti. Nekoliko ljudi probalo je automobilima da probije blokadu. Došlo je do tuče između njih i demonstranata. Zatim je na vratima FDU okačeno saopštenje studenata. Od MUP-a se tražilo da podnese krivične prijave nadležnom tužilaštvu protiv osoba koje su napale studente. Petoro njih studenti su spomenuli po imenu.

„Kasnije je bilo utvrđeno putem društvenih mreža da su zapravo prepoznati ti ljudi i da je među njima bilo i članova SNS-a i da se samim tim nekako traži odgovornost za ljude koji su napadali studente“, kaže Ela Zeković, studentkinja FPN-a.

„Ja sam za to da svi koji su počinili krivično delo odgovaraju“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, gostujući u emisiji „Četvrtkom u 9“ na RTS-u.

„Prvo, oni koji su uletali u studente, a da nije bilo nikakvog razloga, ali i da odgovaraju oni koji su skakali po automobilima ljudi zato što su hteli da ih tuku, maltretiraju i batinaju. Dakle, da odgovaraju svi", rekao je predsednik Vučić.

Više javno tužilaštvo u Beogradu najavilo je bi danas i sutra (30. i 31. decembra) trebalo da počnu saslušanja onih za koje sumnja sa su 22. novembra ispred FDU napali studente i profesore koji su odavali poštu za petnaestoro stradalih u nesreći na Železničkoj stanici 1. novembra. Ali nisu svi složni oko toga šta je u nizu događaja koji su se ređali od tog dana pa do danas studente uvelo u blokadu i izvelo na ulice.

Nema sumnje da je neposredni povod za sva ova dešavanja koja uključuju i blokade određenih fakulteta, taj strašni događaj, strašna tragedija koja se desila 1. novembra ove godine i nadstrešnica na Železničkoj stranici u Novom Sadu, kaže profesor Petrov.

„Međutim, uzorci su svakako dublji. Ovde je reč o jednoj potrebi da se pre svega iskaže nezadovoljstvo opštom situacijom koja vlada u društvu. U smislu da studenti prepoznaju da bi trebalo individualizirati odgovornost za određene događaje, pa i za ovu tragediju koja se desila“, kaže Petrov.

Euronews Srbija

Profesorka Vanja Bajović kaže da su „nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, političari izlazili sa lažnim informacijama da nadstrešnica nije rekonstruisana, nakon toga niko nije snosio političku odgovornost, niko nije snosio krivičnopravnu odgovornost“.

„To nezadovoljstvo naroda rezultiralo je petnaestominutnim protestima tišine, koji su se odvijali na različim lokacijama, ali su na protestima ispred Fakulteta dramskih umetnosti nepoznati napadači su napadali studente. To je faktički bio glavni povod za studentski but“, odgovara profesorka Bajović na pitanje šta je studente izvelo na ulice.

Profesorka Dragana Mitrović ima drugačiji stav. Ne spori da je nezadovoljstvo mnogim stvarima u našem društvu i na univerzitetu generalno bio jednim delom uzrok te pobune. „Ali svakako neki od njih koji su politički aktivni prate programe i akcije svojih partija, oni koji su takođe delovi nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva sigurno su podstaknuti i tim agendama. Međutim, generalno jedan korpus studenata prosto izražava svoje nezadovoljstvo brojnim problemima sa kojima se kao društvo suočavamo i traže od države, od institucija, rešenje tih problema“, kaže profesorka Mitrović.

Ela Zeković, studentkinja FPN, navode o uticaju spolja demantuje.

„Ne mislim da smo opstruirani, da na nas utiče ili Zapad, neki strani finansijeri, političke stranke ili slično. Mislim da je samo konačno došlo do trenutka da moramo da pokažemo svoje nezadovoljstvo, da moramo da pokažemo jasno da postoje neki problemi u društvu na koje želimo da reagujemo. Moramo da pokažemo da se ne osećamo bezbedno u našoj državi, ne osećamo se bezbedno ni kada želimo da iskažemo svoj protest i onda samim tim mi nekako moramo da pokažemo to svoje nezadovoljstvo da ga kanališemo to smo uspeli kroz ove blokade. Samostalni smo u tome. I dalje opstajemo i mislim da sve te optužbe koje dolaze sa strane pokušavaju nas da delegitimišu. Ali mi sve vreme upravo pokazujemo da smo brojni i da smo samostalni“, kaže Ela Zeković.

Inicijalno, bilo je pet studentskih zahteva. Prvi se odnosio na objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Tražilo se i odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, zatim da MUP podnese krivične prijave protiv onih koja su fizički napali studente, ali i da se odgovorni, ukoliko se nalaze na javnim funkcijama, razreše dužnosti. Tražilo se i povećanje izdvajanja za državne fakultete za 20 odsto. Studenti su, sa pištaljkama, 11. decembra došli na Andrićev venac pod prozor predsednika Republike dok je Aleksandar Vučić držao konferenciju za novinare. Ometali su je zvižducima.

Predsednik Aleksandar Vučić tada je na sto u Predsedništvu na Adrićevom vencu doneo osam registratora sa 195 različitih dokumenata.

„I zato sam blagoizvoleo da ispunimo i taj najvažniji zahtev, koji je važan zbog istine, zbog činjenica, zbog svega onoga što predstoji i što je važno zarad pronalaženja onih koji moraju da podnesu odgovornost za 15 tragično preminulih", rekao je predsednik Vučić.

Predsednik nije adresa, dokumentaciju smo tražili od institucija, rekli su studenti nakon što su na sto u Predsedništvu na Andrićevom vencu stigli registratori s dokumentacijom o nadstrešnici. Ako ja nisam adresa, šta tražite kod mene, odgovorio je predsednik Republike.

„Studenti znaju da se u našoj državi predsednik pita za sve i odlučuje o svemu. Ako već želite da se pitate za sve, onda treba da snosite i odgovornost za sve. Druga stvar, studenti takođe znaju da za ovaj slučaj nije nadležan predsednik, predsednik mora da se vrati u okvir svojih ustavnih nadležnosti. Za ovaj slučaj je nadležno tužilaštvo. Tužilaštvo je to koje bi trebalo da kaže šta se radi, kako se radi, protiv koga se vode postupci i koji su dokazi pribavljeni“, smatra Vanja Bajović.

Studenti su mladi koje je lako oblikovati na ovaj ili onaj način, dodaje Vladan Petrov.

„Oni su puni emocija, velikih očekivanja, puni strasti. To treba usmeravati na pravi način. Bojim se da tu ima ozbiljnih naznaka da to nije tako“, kaže Vladan Petrov.

Studenti u blokadi poručuju da institucije nisu ispunile njihove zahteve. Ovih dana konkretizuje te zahteve. Kada je reč o zahtevu koji se odnosi na odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestu, studenti u blokadi u konkretizaciji zahteva navode da „puštanje na slobodu iz pritvora ne garantuje da ta lica neće biti krivično gonjena“. Kada je reč o zahtevu da se identifikuju osobe koje su napadale studente, navode da se taj zahtev odnosi i na svako buduće lice koje bude fizički napalo studente ili profesore. Taj zahtev su proširili traželi odgovornost za još petnaestoro ljudi. Traže i krivične prijave i razrešenje dužnosti. Kada je reč o prvom zahtevu, objavljivanje dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu navode spisak dokumenata, koji, kažu, nisu objavljeni. Kažu i da su zahtev konkretizovali u saradnji sa kolegama sa tehničkih fakulteta i Udruženjem arhitekata Srbije. Predmet je u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i suđenje još nije ni počelo. To je proces koji će trajati. Znači li to da će fakulteti onda godinama biti u blokadi dok se ne donese konačna presuda?

„Traži se odgovornost pre svega da se objave dokumenti koji su vezani za rekonstrukciju nadstrešnice i železničke stanice, tako da mi pre svega čekamo da ti dokumenti budu objavljeni, kako bi dalje Tužilaštvo moglo da reaguje i da zapravo sprovodi te procese“, odgovara Ela Zeković.

Originalni zahtev nije u tom smislu da se oni procesuiraju, ali to jeste pritisak na tužilaštvo i jeste neko dalje očekivanje, baš zato što ti procesi traju jako dugo, dodaje.

„Očekujemo da će samom objavom dokumentacije biti utvrđeno ko je tu odgovoran i kakav je tu lanac odgovornost, ko je drugačije mogao da pristupi i da postupi. Onda, samim tim će dalje tužilaštvo moći da radi svoj posao i da procesuira odgovorne“, kaže Ela Zeković.

Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je spremna da se u bilo kom momentu sastane sa predstavnicima studentskog protesta i da u razgovoru s njima predstavi sve odgovore na studentske zahteve sa detaljnim objašnjenjima. I time u potpunosti izađe u susret zahtevima studenata naše zemlje, ističe se u saopštenju Vrhovnog javnog tužilaštva u Beogradu. Međutim, kada su studenti protestovali ispred tužilaštva i dobili poziv da uđu u zgradu tužilaštva na pregovore, njihova delegacija nije ušla.

Ako od samog početka verujemo da nadležni organi ne rade svoj posao kako treba, ako vršimo na njih pritisak upravo sa tom polaznom tezom, ja mislim da treba biti zaista vrhunski profesionalac a raditi svoj posao u miru i kako treba, kaže profesor Petrov.

Kao profesorka krivičnog prava, Vanja Bajović studente uči šta radi tužilaštvo, šta radi policija, kako se zakoni poštuju i licemerno joj je da studentima to predaje u državi u kojoj to važi samo na papiru.

„Smatram da je bila moja i pravna i moralna dužnost da stanem iza ove dece koje se bore za vladavinu prava, bore se za ono što smo ih mi učili u knjigama. Ja sam i majka četvorogodišnjeg deteta i želim da sutra moje dete odrasta u državi u kojoj se poštuju zakoni u kojoj nadstrešnice ne padaju i u kojoj institucije rade svoj posao“, kaže Vanja Bajović.

Od prve blokade Fakulteta dramskih umetnosti do danas studente su podržali maturanti Jovine gimnazije u Novom Sadu, kao i druge škole u Srbiji. Predstavnici vlasti govorili su o upotrebi dece u političke svrhe i to one maloletne. Skraćena je i školska godina. U nedelju, 22. decembra, studente su u velikom protestu na Slaviji podržali i pojedini poljoprivrednici, glumci, političari, građani.

„Dobili smo podršku javnih ličnosti, ali bih prvenstveno istakla podršku običnih ljudi koji nama dolaze svakog dana, donose nam hranu, različite stvari, pitaju nas šta nam treba, dolaze sa nama na proteste, okupljaju se. Kada zajedno sa kolegama sa FON-a zaustavimo Bulevar vojvode Stepe na 15 minuta, ljudi koji prolaze – stanu, izađu iz automobila, da sa nama održe tih 15 minuta ćutanja“, kaže Ela Zeković.

Eurinews/Dušan Ilić

Profesor Petrov dodaje da je protestovanje na ulicama, trgovima i na sličnim mestima ustavom garantovano pravo svih punoletnih građana Srbije, toga treba da bude, to je takođe demokratija.

„Međutim, ukoliko se to protestovanje svede na blokiranje glavnih institucija, a nesumnjivo je da su visokoobrazovne institucije, fakulteti, univerzitet jesu glavne i čvorišne institucije ove države. Ako su one blokirane tako da ne rade, ja ne mogu da verujem da je to način na koji se treba boriti za bolju budućnost“, dodaje Petrov.

„Nemoj da mi lažeš babu“, „Protest je ispit“, „Naši životi nisu oportunitetni trošak vaše korupcije“, „Rast BDP-a ne briše suze žrtava“, neke su od parola na ovim studentskim protestima, ove varljive zime 2024. godine. Jesu li studentski zahtevi, kako vlast tvrdi, zapravo politički?

Profesorka Dragana Mitrović sa Fakulteta političkih nauka kaže da čak i kada je sa njima razgovarala oni su u početku mislili da njihovi zahtevi nisu politički, iako su oni očigledno politički usporeni ka vrhu države, objašnjava.

„To mi govori da su oni želeli da nešto urade, da su tražili promene, ali da su se uglavnom priključili nečemu što je neko drugi smislio i osmislio. Čak nisu ni mogli da prozru da su to par ekselans politički zahtevi“, kaže profesorka Mitrović.

Profesorka Vanja Bajović smatra da studentski zahtevi nisu politički.

„Studentski zahtevi se odnose za borbu za vladavinu prava, za državu u kojoj se zakoni poštuju, u kojoj institucije rade svoj posao i u kojoj zakoni jednako važe za sve. Ako neko to naziva političkim zahtevima, onda ti nazivi samo služe kako bi se omalovažili i obesmislili studentski zahtevi i tim kvalifikacijama diskvalifikovali studenti“, smatra Vanja Bajović.

Mogu da budem diplomatski odmeren i da kažem da postoje određeni profesori koji najintenzivnije podržavaju te proteste, kaže profesor Petrov.

„Ali mislim da i javnost Srbije treba da zna da iza tih protesta logistički stoje profesori iz organizacije Proglas, zatim ima tu profesora iz nevladine organizacije Cepris i to je to neko tvrdo jezgro“, kaže profesor Petrov.

A kakvi su zapravo studentski zahtevi, objašnjava Ela Zeković, studentkinja FPN-a.

„Ja bih rekla da studentski protesti i blokade jesu politički, njihovi zahtevi jesu politički, ali oni nikako nisu stranački. To znači da su naši zahtevi autonomni, donosimo ih na plenumima i niko ne može na nas da utiče. Mi jesmo politički orijentisani jer želimo da budu ispunjeni, usmerili smo zahteve na državne strukture, ali iza nas ne stoje nikakve političke strukture“, kaže Ela Zeković.

Krvave ruke postale su simbol protesta. Studenti kažu – to je poruka, vlast kaže – to je uvreda i neodgovorno ponašanje. Predsednik Aleksandar Vučić u emisiji „Četvrtkom u 9“ pitao je i da li je lepo kad odvedete dete da gleda „Krcka Oraščića“, a oni vam mašu onim krvavim rukama.

„Je l' to lepo?“, pitao je predsednik Vučić.

„Što se tiče simbolike krvave šake, koji god simbol da su studenti stavili, taj simbol bi pokušavao da se diskredituje na isti način“, kaže profesorka Vanja Bajović.

„Da li je krvava šaka ili otvorena šaka, šta god da je, jednostavno bili bi isti napadi, jer mi pokušavamo da diskreditujemo studentske zahteve, to je da skrenemo temu sa studentskih zahteva na te sporedne stvari“, kaže Vanja Bajović.

Profesor Petrov kaže da ne vidi razloge da se na stepeništu Pravnog fakulteta, na njegovim zidovima, u hodnicima, isped čuvenog velikog amfiteatra 5 Radomira Lukića farbaju ili kače oznake, simboli krvavih ruku kojima tu apsolutno nije mesto.

„Na Pravnom fakultetu, na fakultetima, na Univerzitetu mesto je samo onim simbolima koji su zvanični simboli Univerziteta. Nema mesta bilo kakvim simbolima koji imaju evidentne su i opštepoznate oznake određenog političkog angažovanja, bilo kakve političke zainteresovanosti, bilo kakvog političkog aktivizma, ili stranačkog“, kaže profesor Petrov.

Protesti koje organizuju studenti postali su tema i van Srbije.

„Zapadne zemlje planiraju destabilizaciju unutrašnje situacije u Srbiji, koristeći mehanizme obojene revolucije, kaže portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ta izjava je prilično apsurdna, pogotovo ako imamo u vidu da je američki ambasador Hil otvorio deonicu Moravskog koridora sa predsednikom Vučićem i ostalim našim zvaničnicima, kaže Vanja Bajović.

„Tako da u obojnim revolucijama malo mi je nelogično da su američke ambasade koje bi trebalo da boje te revolucije, da su na strani vlasti“, kaže Vanja Bajović.

Profesorka Dragana Mitrović, međutim, smatra da su sigurno nemiri jednim delom podržani sa Zapada.

„Naravno da je reč o destabilizaciji Srbije, da se koristi svaka slabost, društveni konflikt, da se Srbija destabilizuje, učini podložnom za strane zahteve, očekivanja i slično. Tako da čini mi se da ima značajne elemente obojne revolucije, a opet ima i značajni procenat iskrenog poziva građana da se partije na vlasti urazume i da oslušnu šta građani Srbije žele“, kaže Dragana Mitrović.

Kako bi ova kriza na fakultetima mogla da se razreši? Fakulet ima autonomiju, nećemo slati policiju na univerzitete, nekoliko puta su rekli predstavnici vlasti. Rešenje će morati da nađu naučno-nastavna veća.

Profesor Petrov kaže da, nažalost, jedan broj profesora nije bio prisutan na NNV. "Bilo je i onih koji su svojom argumentacijom pokazali da nisu toliko za odlaganje januarskog ispitnog roka iz razloga što zdušno podržavaju određene zahteve studenata, nego pre svega iz razloga bezbednosti na fakultetu, dodaje. Iz razloga što je potrebno smirivati strasti ako one postoje", objašnjava Petrov.

Dragana Mitrović kaže da se boji da država neće predugo moći da toleriše uzurpaciju fakulteta, zaustavljanje rada.

„Krenuće tužbe onih koji plaćaju studiranje. Imamo i strane studente, imamo studente na Erazmus programu. Da li se njih tiču blokade, čini mi se ne. Krenuće tužbe onih koji su možda izgubili radno mesto, nisu mogli da polože i da završe fakultet, da dobiju mesto u domu ili slično. Mislim da država neće pre dugo moći da toleriše ovakvo stanje a ne bi ni trebalo. Niko nema pravo da uskraćuje studentima koji žele da studiraju mogućnost, da slušaju predavanja, da polažu ispite, da regularno nastavljaju studiranje“, kaže profesorka Mitrović.

Ako je plenum proglasio početak blokada, ko bi mogao da proglasi njihov kraj? Zavisi li to od vlasti, studenata ili profesora?

Za studentne, jedino razrešenje je ispunjenje zahteva.

„Na početku, rekli smo da nećemo odustati od zahteva dok se ne ispune, ostaju na Tužilaštvu, na MUP-u dok oni ne budu radili svoj posao, mi ćemo ostati na blokadama“, kaže Ela Zeković.

Dragana Mitrović dodaje da su studenti deca i na početku svog životnog puta, oni su izdržavana lica, njihova odgovornost je najmanja.

„Mi koji radimo, profesori, oni koji su dekani, rektori, ljudi u ministarstvu imaju prevashodnu odgovornost da nađu načina da se ova situacija prevaziđe“, kaže Dragana Mitrović.

Profesorka Vanja Bajović misli da jedino tužilaštvo može da razreši ovu situaciju.

„Znači, razrešenje situacije jeste u ispunjenju zahteva. Pazite, studenti ne traže ništa neostvarivo. U svakoj normalnoj državi da se desi onako nešto, jednostavno bi se znalo ko je kriv, pokrenuli bi se krivični postupci za krivična dela i obelodanili bi se ti ugovori“, kaže Bajovićeva.

Profesor Petrov kaže da je u prirodi čoveka, da nekada kada se suoči sa nekim enormno teškim situacijama da je prva reakcija ogromno nezadovoljstvo.

„Zatim jedna vrsta blokiranja, blokiranja samog sebe, blokiranja možda i sopstvenog okruženja. Ali se onda posle nekog vremena javlja i faza otrežnjenja u smislu potrebe da se razmišlja racionalnije, da se deluje proaktivno, aktivno, da se vrati svako svome poslu i da ga radi još bolje i sa svešću o većem stepenu individualne odgovornosti. Moja glavna poruka mojim studentima je da iz protesta izađu individualno jači, da se vrate svojim osnovnim obavezama i da gledaju kako će sutradan da učine Srbiju kroz institucije još boljom“, kaže Petrov.

Ovo je važnije od svih ispita, jedna je od parola na studentskim protestima, Za razliku od svih prethodnih, ovi nemaju imenovane lidere. Opozicija kaže da se vlast uplašila studenata. Iz vlasti odgovaraju da su mirni, a da se opozicija prišlepala studentima. Studenti novu 2025. godinu čekaju na blokadama i dalje tražeći da institucije rade svoj posao. A institucijama obično treba mnogo više vremena nego što studenti imaju strpljenja. Ipak, vest dana glasi: Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba zbog pada nadstrešnice. Predlažu određivanje pritvora svima, uključujući i bivšeg ministra Gorana Vesića.