Igre 
Samit EU-Zapadni Balkan o proširenju Unije: "Srbija ne sme da propusti ovaj momentum"
Komentari18/12/2024
-21:53
U Briselu je održan samit Evropska unija - Zapadni Balkan, na kome je Srbiju predstavljao predsednik Aleksandar Vučić. Usvojena je deklaracija u kojoj su potvrđuje potpuno i nedvosmisleno opredeljenje za perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i poručuje da je budućnost regiona u Uniji. Samitom je prvi put predsedavao predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, a na sastanku je učestvovala i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Samit dolazi u jednoj produktivnoj nedelji kada su u pitanju evrointegracije Zapadnog Balkana. Crna Gora je ove nedelje u Briselu zatvorila tri klastera, Albanija je otvorila jedan, a Srbija je dobila pozivno pismo da dostavi svoje pregovaračke pozicije za otvaranje klastera tri.
Predsednik Vučić je rekao da očekuje da se krajem januara ili početkom februara iduće godine otvori klaster 3.
Zvaničnici EU uveravaju da je Zapadni Balkan veoma važan region za Evropsku uniju i da je proširenje Unije prioritet.
Mnogi lideri kako iz Evrope, tako i sa Zapadnog Balkana govorili su o tom novom trenutku koji je konačno došao da se pozitivno gleda na proširenje Evropske unije na zemlje pre svega Zapadnog Balkana, ali i one na istoku Evrope.
European union
Viši istraživač u Centru za evropske politike Strahinja Subotić kaže za Euronews Srbija da se tradicionalno krajem godine obično organizuje samit EU - Zapadni Balkan u cilju da se pošalje poruka svim građanima iz država kandidata da je politika proširenja visoko na agendi, da visoki zvaničnici Evropske unije imaju vremena i prostora da se sastanu sa donosiocima odluka iz država regiona i da zajedno rade da se zaista iskoristi trenutni momentum u promenljivim geopolitičkim okolnostima.
On navodi da je geopolitički moment tu i da EU i te kako to prepoznaje.
Povezane vesti
To se, dodaje, najbolje može videti ako se osvrne na činjenicu da Crna Gora ne samo da je počela da zatvara poglavlja, što je velika stvar, već je dobila poruku da će Unija krenuti da radi na nacrtu pristupnog ugovora.
On objašnjava da se nacrt pristupnog ugovora radi kada je to nadohvat ruke za Crnu Goru.
"Ako je Crnoj Gori, koja je dve godine pre nas otvorila pregovore, to nadohvat ruke, a opet kao država koja ima definitivno daleko manje finansijske i administrativne kapacitete, to je poruka Srbiji zapravo da je to nadohvat ruke, da je geopolitički momentum tu, ali da će od nas zavisiti kako ćemo se spoljnopolitički usaglašavati ali i implementirati sve potrebne reforme", rekao je Subotić.
Rekapitulacija urađenog
Subotić kaže da se poslednjih šest meseci pregovaralo da li sa nekim otvoriti klaster, zatvoriti poglavlje i da li neke stvari promeniti.
"I ovo je samo jedna krajnja instanca tokom tog procesa, gde se pravi jedna rekapitulacija šta je sve uređeno, šta je moglo da se uradi i da se naprave planovi, možda daju neka obećanja šta će se raditi tokom narednih šest meseci", rekao je Subotić govoreći o samitu koji se obično organizuje krajem godine.
European union
On je rekao da Srbija stagnira i stoji u mestu već nekoliko godina, ukoliko se meri napredak u broju otvorenih klastera.
"Jeste cilj bio, pogotovo tokom mađarskog predsedavanja, da se iznova stavlja ta tačka na dnevni red saveta. Međutim, videli smo da do otvaranja klastera ipak nije došlo. Dakle, nije se otvorio Klaster 3 koji se odnosi na inkluzivni rast i kompetitivnost. Ključni razlog je taj što države procenjuju s jedne strane da postoji nedovoljna spoljnopolitička usaglašenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i sa druge strane nedovoljan napredak u oblasti vladavine prava", rekao je Subotić.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, Srbija je prepoznala te probleme i obavezala se da implementira Reformsku agendu.
"Činjenica je da Srbija ne sme da propusti ovaj momentum, jer države članice će pažljivo gledati da li i kada će Srbija implementirati, i od toga će zavisiti da li će nam otvoriti taj klaster. S druge strane, Srbija je ponovila da će nastaviti progresivno da se usaglašava sa spoljnjom politikom Unije. Za godinu dana je (usaglašavanje) povećano sa 51 na 58 odsto. Već kroz narednih šest meseca očekuje se da će Srbija na preko 60 odsto morati da izbije, kako bi, na primer, Baltiku bila poslata poruku da ćemo, ipak, do eventualnog trenutka članstva doći do 100- procentnog usaglašavanja", rekao je Subotić.
"Srbija ne bi bila primljena u EU ni da uvede sankcije Rusiji i reši odnose sa Prištinom"
On kaže da je tendencija da se preveliki akcenat stavlja na geopolitiku, ali da Srbija ne bi bila primljena u EU ni da eventualno uvede sankcije Rusiji i reši normalizaciju odnosa sa Prištinom.
"Ukoliko smo nereformisana država u kojoj demokratija nije konsolidovana, oni se boje da ćemo postati nova Mađarska. Srbija će imati pravo veta u savetu kao Nemačka, kao Holandija, kao Francuska. I oni ne žele da rizikuju da u ovom trenutku kada se u velikom broju oblasti odlučuje jednoglasno, da jedna takva država koja nema najviši nivo demokratskih standarda da može da ugrozi princip jednog autonomnog i fer donošenja odluka Unije", rekao je Subotić.
Na samitu lidera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana održana je radna sesija na kojoj se razgovaralo o nizu tema, pre svega o evrointegracijama regiona kroz Plan rasta, saradnji u više oblasti od ekonomije, preko borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, spoljne i bezbednosne politike, ali i zajedničkog upravljanja migracijama.
Nakon razgovora na sesiji, lideri Zapadnog Balkana i EU imaće i radnu večeru.
Inače, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, će tokom posete Briselu imati još neke bilateralne sastanke. Među njima je i premijer Španije, Pedro Sanchez. sastati odvojeno i sa premijerom Luksemburga. Ono što je još predviđeno agendom jeste da će predsednik Vučić učestvovati i na samitu Evropske narodne partije Zapadnog Balkana s obzirom na to da je Srpska napredna stranka pridružena članica EPP-a.
U Brisel je takođe pozvan i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Komentari (0)