Šta budi skepsu, a šta optimizam: Sagovornici emisije Euronews Region o raspoloženju javnosti u Srbiji prema EU

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/12/2024

22:27

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Više od decenije Srbija se sitnim koracima kreće ka Evropi, a na tom putu se kraj ne nazire. Novi samit EU-Zapadni Balkan održaće se za dva dana. U susret tom sastanku, Evropska komisija objavila je da većina stanovništva u svim zemljama u procesu integracija veruje u Uniju, osim u Srbiji.

Iako se beleži rast od dva odsto u odnosu na leto, Srbija je i dalje iza ostalih zemalja Zapadnog Balkana kada je u pitanju poverenje u EU.

Rast se beleži i u Gruziji, i Moldaviji, ali i Turskoj, čiji pregovori već dugo stoje.

Od čega zavisi raspoloženje srpske javnosti? Šta joj budi skepsu, a šta optimizam u zajedničku budućnost sa ostatkom regiona i Evrope? Kako na stav o Evropskoj uniji utiče uređivačke politike domaćih medija, a kako izbori izvestilaca?

O tome su u emisiji Euronews Region govorili profesor na Fakultetu političkih nauka Časlav Koprivica i programski direktor Demostata Zoran Panović.

Formalno za EU a skeptici

I dok u Evropskoj uniji kažu da svega 38 odsto građana Srbije veruje u taj proces, istraživanje Demostata je pokazalo da 51,28 odsto ispitanika odgovara da bi glasalo za političke partije koje su za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Panović je rekao da glavne partije u Srbiji, pre svega vladajuće partije, Srpska napredna stranka kao dominantna partija i SPS, formalno su za Evropsku uniju, kao što su i glavne partije opozicije za EU.

Po toj logici, navodi Panović, u Srbiji postoji dvotrećinski konsenzus za Evropsku uniju. On, međutim, kaže da je takav konsenzus postojao kada je Srpska napredna stranka kao frakcija izašla iz Srpske radikalne stranke i kada je faktički obezbedila Borisu Tadiću dvotrećinski konsenzus za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

"Tada je zaista postojao taj konsenzus. Danas ja sumnjam da postoji takav konsenzus. Formalno je većina za Evropsku uniju, ali u vladajućoj partiji kada bi Vučić rekao sutra idemo bilo gde, oni bi krenuli bilo gde. Da li bi krenuli na zapad, na istok, to sve zavisi od toga. Ali atmosfera i u Srbiji i dominantna atmosfera u vladajućoj koaliciji i u nekom delu opozicije sigurno nije proevropska, čak je i daleko od proevropske", rekao je Panović.

Prema istraživanju EU, najviše poverenja u opstanak Unije imaju mladi od 15 do 24.

Na pitanje kakvo je raspoloženje mladih u Srbiji, profesor Koprivica kaže da se istraživanja redovno održavaju i da rezultati nisu konzistentni.

On je naveo da je pre nekoliko godina bilo istraživanje gde je najbrojnija populacija onih koji su bili evroskeptici bila između 18 i 30 godina.

Profesor je rekao da je posle 5. oktobra 2000. do 2006. i 2007. godine raspoloženje studenata Fakulteta političkih nauka bilo takvo da su bili mahom za evropske integracije.

"Onda se čini da su polako počeli da se stvari relativizuju i sada bih rekao da su oni poprilično podeljeni, jer ako se osvrnemo, shvatamo da su od 2000. godine, da uzmemo kao nekakvu tačku preseka 5. oktobar, sve naše vlasti ispunjavale sve što je trebalo i što nije trebalo ispuniti iz Brisela. Rezultat je bio taj da su se samo ispostavili novi zahtevi. Mislim da su prosto procesom empirijskog, istorijskog učenja, mladi ljudi shvatili da tu postoji neki problem", rekao je profesor.

U čemu je relativizacija?

Navodeći da skoro dvotrećinska većina apsolutno podržava Rusiju i Vladimira Putina, Panović je rekao da se tu već dolazi do jedne ozbiljne relativizacije podrške u EU.

"Tu možda i ovo istraživanje koje je rađeno za Evropsku komisiju dobija svoju logiku, jer mi jednostavno ovde nemamo taj dominantan narativ oko EU, ali imamo i jedan objektivan problem, a to je Kosovo", rekao je Panović.

Ono što je tipično za aktuelnu vlast u Srbiji, kaže Koprivica, jeste da ona na nivou dnevne politike, skuplja poene kod svojih birača retorikom koja je na prvi pogled patriotska, ali da kad god treba nešto da se učini kada je reč o EU, na kraju krajeva kada je reč o načelnom opredeljenju, oni stalno govore da su za EU.

"Dakle, vi ste čuli nebrojeno puta i Vučića i Dačića kako su ironisali na račun nekih zahteva, poteza koji su dolazili iz Brisela, odnosno iz zemalja EU. Ali iz toga nikako nisu proistekle konsekvencije u smislu da kažu - pa mi prestajemo da igramo ovaj teatar apsurda. Dakle, oni igraju jednu igru koja je dosta, koja je ketmanska i koju nismo imali nikada do Vučića", rekao je profesor.

Kompletnu emisiju Euronews Region možete pogledati u videu iznad teksta.