Igre 
Trampov čovek za specijalne misije: Može li Ričard Grenel da promeni trenutnu političku situaciju na Kosovu i Metohiji?
Komentari17/12/2024
-16:50
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će imenovati bivšeg šefa Nacionalne obaveštajne službe Ričarda Grenela za predsedničkog izaslanika za specijalne misije i politiku.
Tokom prve administracije Donalda Trampa, Grenel je obavljao brojne važne funkcije. Bio je i na funkciji američkog ambasadora u Nemačkoj, a paralelno sa tim je radio i kao specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine.
Poslednja funkcija koju je obavljao u administraciji bila je v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi, zato je razumljivo što se nakon pobede republikanaca dosta spekulisalo o njegovoj budućoj ulozi u novom kabinetu.
"Sa zadovoljstvom objavljujem da će Rik Grenel biti naš specijalni izaslanik za međunarodne misije. Radiće na najnapetijim mestima u svetu, uključujući Venecuelu i Severnu Koreju", napisao je Tramp na društvenoj mreži "Truth Social".
Grenel, Ričard Grenel
Najavljena pozicija podrazumeva nadgledanje najosetljivijih svetskih područja, međutim, uzimajući u obzir funkciju na koju će stupiti, poznavanje regiona Zapadnog Balkana, kao i sve veću složenost bezbednosne situacije u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu i Metohiji, za pretpostaviti je kako će odnosi Beograda i Prištine ponovo biti u njegovom fokusu.
Podsetimo, od početka godine je bilo 113 napada na Srbe na području Kosova i Metohije, kako je objavio direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon ispred Vlade Srbije.
U skladu s tim je i tvrdnja Džona Boltona, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost, koji je pre nekoliko dana za "Politiku" izjavio kako nestabilan Balkan nije ni u čijem interesu i kako bi Balkan trebao da ima veći prioritet nego što je to bio slučaj tokom prvog Trampovog mandata.
Povezane vesti
Uzimajući u obzir Grenelov angažman na Balkanu, posredujući u odnosima između Beograda i Prištine, za njega se može reći, ne samo da je neko ko je upoznat sa situacijom na terenu, već i da je insajder.
Kruna njegovog balkanskog angažmana na mestu Trampovog izaslanika je bilo potpisavanje Vašingtonskog sporazuma, kojim je postao poznato lice Balkana.
Vašingtonski sporazum
Naziv za dokumente koji su potpisani između Beograda i Vašingtona, kao i Vašingtona i Prištine u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa 4. septembra 2020. godine.
Grenel je, i nakon preuzimanja vlasti od strane demokrata, nastavio da bude posvećen Balkanu negujući odnose sa srpskim državnim vrhom. Tokom 2021. godine, Grenel je posetio Beograd gde se sastao sa ministrom finansija Sinišom Mali, nakon toga, posetio je Prištinu i Tiranu.
O razlozima i motivima posete Balkanu, Grenel je za albanske "Vesti 24" objasnio da promoviše strana ulaganja i ekonomsku saradnju u regionu, kao jedini način da se garantuje blagostanje svim građanima, ali "posebno da se pruži više mogućnosti za zapošljavanje mlađoj generaciji".
"Vizija predsednika Trampa za dijalog između Kosova i Srbije imala je veze sa otvaranjem novih radnih mesta, sa ekonomijom i ideja je bila da region Balkana napreduje. Decenijama smo pričali o politici, ali nije bilo velikog napretka dok smo samo sedeli za stolom i samo razgovarali o politici, pa nam je bila želja da to nastavimo dalje govoreći o ekonomskom razvoju, govoreći o zapošljavanju mladih. Ovde smo nedavno videli, sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa koji je omogućila Trampova administracija bio je veoma plodonosan. Ali ono što želimo da vidimo je nastavak te investicije, zato sam ovde, ne radim više za vladu. Ja sam u privatnom sektoru i tražimo mogućnosti za stvaranje privatnog sektora za strana ulaganja na Balkanu", rekao je Grenel, prenosi "Kosovo online".
profimedia
Takođe,Grenel je podržavao inicijativu "Otvoreni Balkan", u tom kontekstu je kritikovao Kurtija zbog odluke Prištine da se ne priključi inicijativi.
Povezane vesti
"Mislim da bi Kurti trebalo da bude deo šireg balkanskog dijaloga, a on to ne radi. To je velika greška. Mislim da narod na Kosovu zaslužuje da ima posao, ali bez učestvovanja u ovoj diskusiji neće moći da bude deo normalizacije ekonomskih odnosa na Balkanu", rekao je on za albanske "Vesti 24", prenosi "Kosovo online".
Grenel je u nekoliko navrata kritikovao način na koji Albin Kurtti vodi politiku, kao i Bajdenov odnos prema Vašingotnskom sporazumu.
"Trampova vizija za Srbiju i Kosovo je bila da se normalizuju njihovi ekonomski odnosi i da se pomogne u potpunoj revitalizaciji Balkana. Predsednik Tramp je verovao da konflikt utiče na otvaranje novih poslova i ekonomski razvoj obe strane. Takođe, verovao je da strategija konstante političke priče, koju je vodila EU, nije delovala", naveo je Grenel u autorskom tekstu za američki sajt Federalist.
Iskustvo i poverenje: Trampov čovek za sve
O najavljenom imenovanju Ričarda Grenela, karijerni diplomata Branko Branković je za Euronews Srbija rekao kako Grenela kandiduju nekoliko bitnih osobina.
"On je čovek u koga novoimenovani predsednik SAD Donald Tramp ima poverenje. Drugo, očigledno da je u prethodnoj fazi svog angažovanja po raznoraznim kriznim žarištima, među kojima je i Kosovo, pokazao sposobnost, takođe on se verovatno uklapa i u jedan koncept nove politike koju Tramp planira da lansira čim dođe na vlast", objašnjava Branković.
Printskrin/Tanjug video
Sagovornik Euronews Srbija, Direktor Centra za društvenu stabilnost, Ognjen Karanović smatra kako najavljeno imenovanje Ričarda Grenela predstavlja pozitivan impuls koji uliva optimizam.
"Najavljeno imenovanje gospodina Ričarda Grenela na mesto predsedničkog izaslanika za specijalne misije i politiku, dakle ne samo za područje Zapadnog Balkana, konkretno za pitanje južne srpske pokrajine, predstavlja jednu pozitivnu vest za srpsku nacionalnu zajednicu na Kosovu i Metohiji, ali i za državu Srbiju u celini", smatra Karanović.
"Tramp pokazao interesovanje kao ni jedan dosadašnji lider iz SAD i Evrope"
S druge strane, Branković konstatuje kako je prva administracija Donalda Trampa imala sluha za srpsku stranu, ali kako će razvoj situacije zavisiti od dešavanja na globalnom nivou.
"Donald Tramp je pokazao interesovanje za pitanje Zapadnog Balkana kao ni jedan dosadašnji lider iz Evrope ili SAD, takođe, pokazao je veoma mnogo razumevanja za našu argumentaciju o tome šta se događa na Kosovu. Pa, saglasno tome, verovatno će i imati odgovarajući odnos prema tome šta i kako naređuje Kurtiju da radi". obrazlaže Branković.
On očekuje kako će Grenel biti važna karika u mirovnoj politici predsednika Trampa.
"Krizna žarišta se ne stvaraju samostalno, nego se vrlo često proizvode u saglasnosti sa određenim globalnim politikama, pre svega velikih sila. Naravno, može se očekivati da će budući predsednik SAD Tramp imati jedan globalni pristup svim kriznim žarištima, posebno u situaciji kada je otvoreno rekao da on želi da pokrene određene stvari koje bi mogle da obezbede mir i međunarodnu bezbednost na mnogo širem planu nego sada. Gospodin Grenel će moći da pomogne gospodinu Trampu, jer je u toku mnogih stvari", pojašnjava karijerni diplomata Branković.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Ognjen Karanović je podsetio na nivo uticaja Ričarda Grenela u odnosu na prištinski politički establišment.
"Nemojmo zaboraviti, on je dve vlade, Ramuša Haradinaja i Albina Kurtija, smenio, odnosno uticao na okolnosti koje su dovele do pada tih vlada zbog njihove apsolutne nekonstruktivnosti u pogledu nastavka dijaloga o normalizaciji odnosa između države Srbije i albanskog separatističkog pokreta u južnoj srpskoj pokrajini. SAD u vreme prve administracije Donalda Trampa su se pokazala kao vrlo fleksibilna i poslovna u pristupu rešavanju jednog tako kompleksnog političkog, odnosno gordijevog čvora u politici, a to je status južne srpske pokrajine", navodi Karanović.
Mirotvorac sa Kapitol Hila
Karanović smatra kako je za vreme prve Trampove administracijje Grenel relaksirao situaciju tako što je suzbio ekstremne albanske elemente pokazujući blagonaklonost srpskoj strani.
"Ričard Grenel se tokom prve administracije Donalda Trumpa pokazao kao konstruktivan i odlučan diplomata u zaštiti američkih nacionalnih ili državnih političkih interesa, ali koji je pokazivao i jedan visok stepen objektivnosti u sagledavanju pozicija države Srbije, pozicija srpske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji, koja i tada i danas živi u jednom istinskom sociološkom, pa i svakom drugom, getu, poslednjem koje postoji na evropskom civilizacijskom kontinentu" navodi Karanović i dodaje:
Tanjug/Jaroslav Pap
"Dakle, pokazivao je i interesovanje i razumevanje za užasan položaj u kome se srpski narod nalazi u proteklih 20 godina, a u poslednjih 5 godina znamo da je fašistički režim terorističkog karaktera Albina Kurtija pojačao pritiske na srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji, ne bi li završio plan proklamovan još 1878. godine, koji se sastoji u jednom vrlo jednostavnom i zastrašujućem, monstruoznom planu da u biološkom, fizičkom pogledu pa i duhovnom pogledu sa Kosova i Metohije nestane srpski narod i njegov nacionalni identitet. To je nešto na šta Trampova administracija i Ričard Grenel kao njen predstavnik ili posrednik u dijalogu između države Srbije i privremenih organa samouprave u Prištini nije pristajao i ulagao je velike napore kako bi se taj najkonzervativniji i najekstremniji oblik velikoalbanskog separatizma i nacionalizma obuzdao".
Politika kojom je zaustavljen "lanac terora"
Branković smatra kako će SAD, zajedno za Grenelom kao istaknutim članom druge Trampove administracije, nastojati da zaustave aktuelnu politiku Albina Kurtija prema Srbima.
"Sigurno da će pokušati, ali će zavisiti od osnovne politike SAD na koju će uticati krizna žarišta i situacija u svetu, to će u veliko meri zavisiti od rešenja pitanja Ukrajine i odnosa snaga sa zemljama BRIKS, dakle od toga kako se bude uspostavio odnos SAD i Evrope sa zemljama BRIKS zavisiće i odnos prema Kosovu, odnosno prema postojećoj situaciji, uključujući i aparthejd koji pokušavaju da sprovedu na Kosovu", smatra Branković.
Novinar Filip Rodić je, govoreći za Euronews Srbija o eventualnim odnosima između Prištine i buduće američke administracije, potvrdio kako Grenel nema simpatije prema Kurtiju.
"Apsolutno ne, zato što Albin Kurti ne radi u skladu sa američkim interesima po standardima Donalda Trampa i Ričarda Grenela. Njega su već jednom smenjivali zbog toga. Mislim da je najrealnije da očekujemo, i što mislim da bi u ovom trenutku zaista bilo i dovoljno od buduće Trampove administracije, da bude izbalansiranija. Verujem da će to da se desi upravo zbog ovog animoziteta koji ste sami pomenuli, da sledeći put, kada Albin Kurti povuče neki jednostrani potez koji je na štetu srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, da će SAD reagovati, a ne kao što je bilo do sada", navodi Rodić.
Karanović konstatuje kako je najeksplicitnija verzija albanskog ekstremizma bila već jedanput pobeđena i kako postoje mehanizmi da se on ponovo zauzda.
"Administracija Donalda Trampa je uspela da prekine lanac terora, makar te 2020. i 2021. godine, zato što tzv. Kosovo u ekonomskom i političkom aspektu zavisi od vojnih i političkih struktura NATO i političkog Zapada u celini. SAD su vodeća sila tog vojnopolitičkog bloka, a i vodeća sila u celom svetu i u takvoj konstelaciji nije teško zauzdati albanski separatistički pokret kad za to postoji jasna volja i odlučnost da se to učini. Tada je putem ekonomskih mera i političkih sankcija zauzdano rukovodstvo Albina Kurtija i verujem da će biti primenjeni isti mehanizmi kako bi se to, ukoliko bude bilo potrebno, primenilo i u narednom periodu", zaključuje Karanović.
Komentari (0)