Maldini za Euronews Srbija o dokumentaciji o nadstrešnici u Novom Sadu: Moguća analiza, ali ne i forenzika

Vlada Srbije nastavila je danas da objavljuje dokumenta u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice u Novom Sadu, u čijem padu je stradalo 15 ljudi. Od četvrtka se objavljuju dokumenti u vezi sa rekontrukcijom železničke stanice, dok deo za nadstrešnicu obuhvata tridesetak dokumenta, koji se tiču izvedenih radova, i plaćanja, počev od jula 2022. godine do oktobra ove godine. 

Objavljivanje dokumentacije zatražio je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, odgovarajući na zahteve studenata koji blokiraju fakultete u Srbiji. 

Ranijim odeljcima Projekat, Nadstrešnica, Nedeljni izveštaj, Mesečni izveštaji dodata su dva nova odeljka i to Tehnički pregledi i Priključenja. 

Na pimer, u odeljku Projekat objavljeno je 48 dokumenata, a u odeljku Nadstrešnica 78 dokumenata među kojima su izveštaji stručnog nadzora o pregledu projektne dokumentacije, kao i projekat Saobraćajnog instituta CIP - Projekat arhitekture rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije stanične zgrade u Železničkoj stanici Novi Sad od aprila 2021.godine.

Euronews

Objavljeni su i mesečni izveštaji o izvedenim radovima i plaćanjima po mesecima, kao i nedeljni izveštaji o izvedenim radovima. Dokumentaciju detaljnije možete pogledati OVDE.

Maldini: Potrebni su i vizualni prilozi, crteži, skice

Arhitekta Slobodan Maldini rekao je za Euronews Srbija da se na osnovu objavljenih dokumenata može videti da je projekat ukazivao na određene nedostatke objekta koji su nastali usled neodržavanja i ocenjuje da se na osnovu njih može uraditi analiza događaja, ali ne i forenzika, jer ona zahteva, objašnjava, osim teksta i dokaze sa lica mesta, kao i fotografije. 

"Naravno, ja sam pratio od početka kada su počeli da izlaze na internetu ovi dokumenti.  Prvo su to bili opšti dokumenti, a kasnije su sve detaljniji i detaljniji i na osnovu svega toga, naravno, možemo da dobijemo sliku i da uradimo određenu analizu. Forenzika se zasniva na dokazima na licu meta, na fotografijama, a pre svega na detaljima, na arhitektonskim, građevinskim, konstruktivnim, statičkim detaljima. Naravno, ovde mi to nemamo, mi imamo samo tekstualne podatke", rekao je on.

Kada je reč o nadstrešnici, među dokumentima je i projekat arhitekture, rekonstrukcije, dogradnje i adaptacije stanične zgrade u Novom Sadu, tehnički opis uz projekat za građevinsku dozvolu i tu se navodi da je objekat u konstruktivnom smislu, u dobrom stanju i to su podaci iz 2021. godine.

Maldini kaže da projekti iz Sveske 1 i 2, koje se odnose na građevinsku dozvolu, kažu da su se koristili delovi arhivskog projekta iz 1964. godine.

Euronews

"To znači da su imali nešto. Na sledećoj strani, kaže, krov, a to nam je važno, zbog zapušenih slivnika i odvodnih vertikala dolazi do sakupljanja vode na krovu i potom procurivanja i prelivanja što se vidi na vencima i plafonima unutar objekta.  To je vrlo bitna stvar, da je pre nego što su počeli radovi, konstatovano da krov ima određena oštećenja", kaže on

Maldini ukazuje da nedostaju građevinska knjiga ili dnevnik koji, dodaje, spadaju u dokumenta koja mogu biti objavljena i na osnovu kojih ćemo videti dalje šta se desilo.

"Potrebni su i vizualni prilozi, znači crteži, skice. Mi imamo tekstualne delove", kaže on.

Korozija jedan od uzročnika?

Objašnjava i da korozija, koja je veštačenjem označena kao uzrok pada nadstrešnice, ne može to biti sama po sebi.

"Ja sam eto našao nekih raznih pet teorija, ali postoji i ta zvanična verzija koju je veštačenje pokazalo da je nadsrešnica praktično pala usled korozije. Korozija je jedan opšti pojam. Ona ne može da bude uzrok pada nadsrešnice u smislu samo korozije, jer korozija je jedan proces koji se dešava onog trenutka kada su neki metalni, gvozdeni element ili armatura izloženi atmosferilijama, znači vazduhu, vlazi, kiši, itd. Po meni, treba istražiti uzroke te korozije", rekao je. 

Kaže da treba utvrdili da li je element korodirao zato što se nešto desilo.

Tanjug/Nenad Mihajlović

"Poznato je da armatura koja se nalazi u betonu, po pravilu, ne može da korodira, zato što je zalivena u betonu.  Čak i ako je pre nego što je ulivena korodirala, ta korozija se sjedinjuje sa betonom i armatura jednostavno prekida koroziju", objašnjava on.

Maldini kaže da psotje teroije raznih stručnjaka o padu nadstrešnce, ali navodi da niko u tom trenutku nije bio na krovu i na licu meta da tačno zna šta se desilo u trenutku nesreće.

"Ali na osnovu nekih fotografija snimljenih pre i posle, vidi se da je greška bila upravo u zategama, jer zatege su imali centralnu žicu, armaturnu žicu i obodne žice. Obodne su bile savijene i vezane nekako za krov, centralna je bila upravo ona koja je mogla da služi kao razupirač, odnosno da se njime zateže", kaže.

Dodaje i da postoje i razne druge teroije ovim povodom.

Tanjug/Nenad Mihajlović

"Teoretiše se i da li su te obodne, na neki način obodne armature, ili presečene, ili oslabljene, ili prilikom zamene hidroizolacije na krovu taj bitumen je trebalo da se termički obrađuje da bi se skinuo ili naneo i ta termička obrada je mogla da naruši na neki način tu vezu armature. Sa donje strane nije iščupalo", kaže on.

Maldini kaže da postoje brojne teorije kako bi se utvrdilo šta se tačno desilo, ali napominje da je to sada jedna strukturna i kompleksna stvar koju je naravno moguće istražiti.

"Zaključak da je korozija to je opšta stvar i za bilo šta možemo reći da je korozija jer je bilo šta korodiralo. Ali to nije uzrok. Uzrok je ono što je dovelo eventualno do takve korozije i koji je postupak doveo do toga da se ta korozija raširi do te mere da ugrozi stabilnost objekta", rekao je on.