Skup Samit EU-Zapadni Balkan, Brnabić: Proširenje EU na region rešilo bi mnoga otvorena pitanja
Komentari05/12/2024
-09:51
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je u Briselu da je važno da se EU proširi na ceo Zapadni Balkan što je pre moguće i ocenila da bi to samo po sebi rešilo mnoga otvorena pitanja u regionu, a pritom je ukazala na rezultate koje je Srbija ostvarila u proteklih 11 godina.
Brnabić je na skupu EU-Zapadni Balkan u Briselu, koji je organizovao tink-tenk Prijatelji Evrope, rekla da smatra da ne bi trebalo da se "takmičimo jedni sa drugima na Zapadnom Balkanu, u pristupanju EU", već da treba da se zalažemo jedni za druge.
"Za EU je važno da se proširi na način da što pre prihvati ceo Zapadni Balkan u EU, a onda očigledno i sve druge partnere i prijatelje koji teže ulasku u EU", navela je Brnabić tokom panela "Proširenje EU: uloga normi i vrednosti na putu pristupanja".
Ona je dodala da kada se razmišlja o Zapadnom Balkanu, ne radi se o proširenju, već o obuhvatanju i ukazala da je region okružen EU.
"Radi se o tome da se EU učini celovitom. Mislim da je zaista podjednako važno da EU prihvati Zapadni Balkan kao što je za Zapadni Balkan važno da postane deo EU. Mislim da i jedni i drugi imamo svoje interese u ovome", rekla je Brnabić.
Ocenila je i da će čitav narativ o tome da postoje oni koji zaostaju "na kraju biti loš za Zapadni Balkan", navodeći da to može da podstakne jedan deo Zapadnog Balkana, ali da destimuliše druge delove Zapadnog Balkana.
"Mislim da je važno da se Zapadni Balkan u celini pridruži EU. I ne mislim da je to veliki izazov za EU", rekla je Brnabić.
Ona je ocenila da lično smatra da, bez obzira na proces zasnovan na zaslugama, da bi Zapadni Balkan jednostavno trebalo da postane deo EU.
"Mislim da bi to samo po sebi rešilo mnoga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu", poručila je Brnabić.
U tom kontekstu je dodala da otvorena pitanja koje to neće rešiti, učiniće lakšim za rešavanje jer će granice same po sebi postati manje važne i doneće koristi u smislu ekonomskog prosperiteta.
Na pitanje da li drugi lideri u regionu imaju istu viziju, Brnabić je rekla da ne zna, ali da ne bi volela da vidi da se Zapadni Balkan takmiči jer ne vidi nikakvu korist u tome.
Kada je reč o onome što je Srbija uradila i može da uradi, prvenstveno je ukazala na značaj ekonomske perspektive i navela da "ako ljudi žive bolje, ako imaju dobre poslove, ako vide perspektivu za svoje porodice i za svoju decu, onda će gledati u budućnost i imaće čemu da se raduju".
"Neće zaboraviti na prošlost, ali će to za njih postati manji problem", rekla je Brnabić.
Ona je dodala da se Srbija mnogo promenila u poslednjih 11 godina i navela da je 2012. godine neto prosečna plata u Srbiji bila oko 350 evra, sa stopom nezaposlenosti iznad 26 odsto i stopom nezaposlenosti mladih od oko 53 odsto.
Brnabić je istakla da se to promenilo sa prosečnom neto zaradom u Srbiji od oko 900 evra, sa stopom nezaposlenosti od 8,1 odsto, stopom nezaposlenosti mladih od 21,5 odsto i javnim dugom od oko 48 odsto BDP-a, navodeći da postoji jasna perspektiva da će biti bolje.
"Ono što znamo je da imamo interes za regionalni mir i stabilnost", rekla je Brnabić.
Ona je dodala da šta god da se desi bilo gde u regionu, direktno će uticati na Srbiju i dodala da je u interesu Srbije da očuva bezbednost, stabilnost i prosperitet u regionu.
"Prema mom mišljenju, opet, vraćajući se ekonomiji, potrebno nam je više vizionarskih lidera koji razmišljaju o ekonomiji", poručila je Brnabić.
Samit EU-Zapadni Balkan
U Briselu je počeo skup pod nazivom "Samit EU-Zapadni Balkan: obnovljen pristup regionu", čiji je domaćin organizacija Prijatelji Evrope, a na kojem učestvuje i predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić.
Brnabić govori na panelu "Proširenje EU: uloga normi i vrednosti na putu pristupanja", na kojem će se obratiti i komesarka za proširenje Marta Kos i generalni direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku Gert Jan Kopman.
Iz organizacije Prijatelji Evrope navode da ovogodišnji samit o Zapadnom Balkanu ima za cilj da redefiniše dijalog o proširenju EU, fokusirajući se na procese pristupanja Zapadnog Balkana kroz inkluzivan i inovativan pristup. Ističu i da će se samit baviti širim implikacijama proširenja EU na dugoročne ciljeve Unije.
"Samit o Zapadnom Balkanu ima za cilj izgradnju kohezivne i sveobuhvatne strategije za integraciju regiona u EU, uz prilagođavanje njegovih ambicija i politika kako bi se uklopile u novu realnost proširene i složenije Evrope", navode iz ove organizacije.
Pored panela "Proširenje EU: uloga normi i vrednosti na putu pristupanja", tokom samita biće održane još dve sesije posvećene pravosuđu i ekonomskim potencijalima Zapadnog Balkana.
Na panelu "Proširenje EU: uloga normi i vrednosti na putu pristupanja" učestvuju i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, član Evropskog parlamenta i bivši ministar spoljnih poslova Estonije Urmas Paet, zamenica premijera za evropske integracije Moldavije i glavni pregovarač sa EU Kristina Gerasimov i potpredsednica ukrajinske vlade za evropske i evroatlantske integracije i ministarka pravde Olga Stefanišina.
Prijatelji Evrope su tink-tenk organizacija sa sedištem u Briselu za analizu i debatu o politici Evropske unije.
Komentari (0)