Otvoreni, ali ne i lagani razgovori: Šta se sve čulo u Briselu i da li su Beogradu poruke i zahtevi jasni odavno?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/12/2024

12:59

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

U Briselu je u utorak održana neformalna večera predsednika Evropskog saveta Antonija Košte sa liderima Zapadnog Balkana na kojoj je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nova evropska administracija želi da pošalje poruku ovim potezom da daje novi zamah procesu evrointegracija, i to uoči samita EU-Zapadni Balkan koji se održava za dve nedelje u Briselu. Neimenovani evropski zvaničnik rekao je da su Košta i lideri Zapadnog Balkana razgovarali o najnovijim dešavanjima u regionu i širem evropskom kontekstu, kao i o tome kako podržati kandidate da se približe Evropskoj uniji i ostvare napredak u procesu evrointegracija.

Posetu Briselu predsednik Srbije iskoristio je za niz susreta sa zvaničnicima. Pre svih, on se susreo sa novom visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas, a govoreći o tom susretu rekao da je razgovor bio otvoren, ali težak budući da je ona insistirala na temama poput uvođenja sankcija Rusiji, dijalogu sa Prištinom i rešavanju slučaja Banjska.

Posle razgovora sa novom evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos, rekao je da Srbija intenzivno radi na reformama za brže evrointegracije. Vučić je u Briselu, odgovarajući na pitanje novinara da li je uslov EU za otvaranje Klastera 3 uvođenje sankcija Rusiji, kazao da je za Srbiju važno da ispunjava uslove koji su postavljeni, ali da po tom pitanju neće menjati politiku.

"Da uvedemo sankcije Rusiji, sva vrata su nam otvorena, da uvedemo sankcije Rusiji i priznamo nezavisno Kosovo, može sve, ali nismo zainteresovani, neću da menjam politiku koju smo doneli. Do sada se pokazalo da je to bila dobra politika i baš me briga ko će za šta da me kritikuje", kazao je Vučić.

Osim toga, Vučić se sastao i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, ali i sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O'Brajenom. U izjavi za medije, govorio je o eksoloziji na kanalu Ibar-Lepenac kod Zubinog Potoka, ponovivši da Beograd nema veze sa tim, da odgovorni treba da budu procesuirani, ma koje da su nacionalnosti, i da ovaj konkretni događaj nikako ne odgovara Beogradu i Srbiji.

Mijačić: Sastanci vrlo bitni, poruke jasne

Objašnjavajući značaj radne večere u Briselu i komentarišući poruke koje su se mogle čuti nakon susreta, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragiša Mijačić kaže da je poslata poruka koja se tiče novog talasa proširenja, a napomenuo je i da će danas biti održan sastanak jednog radnog tela koje će doneti odluku o eventualnom otvaranju klastera 3 za Srbiju, što je jedna od najvažnijih odluka.

U odnosu na prošli sastanak, danas se, kako kaže, očekuju pozitivniji tonovi. Međutim, napominje, u svetlu svega onoga što se dešavalo u petak na severu Kosova, negde je ta odluka još teža.

"Danas je bitno da se ne donese negativna odluka. Ako bude negativna, onda prosto Evropski savet koji će zasedati 17. decembra neće imati mogućnosti da razgovara o ovom pitanju, a ako se danas ostavi to pitanje još uvek za neko dalje razmatranje, onda postoje neki šanse. Tako da je ovaj sastanak koji je juče imao, svi ovi sastanci koje je Vučić imao juče u Briselu su jako bitni. Sa druge strane, poruke su poslate prilično jasne, naročito od strane Kaje Kalas koja se bavi spoljnom politikom i normalizacijom odnosa. Ona je otprilike poslala ono što smo svi očekivali u tom smeru, to je usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom, pre svega tu je pitanje odnosa sa Rusijom. I sa druge strane, proces normalizacije, od čega se naročito traži odgovornost za Banjsku", istakao je Mijačić.

Kako je dodao, Srbija je više puta je izrazila svoj strateški pravac ka članstvu u EU. To je strateški cilj države Srbije i ove vlade, i prethodne vlade i svih ovih vlada, rekao je, ali sa druge strane, da bi ispunili taj strateški cilj, mora se uskladiti sa evropskim tekovinama, između ostalog, i sa spoljnom politikom.

"Što se tiče sankcija Rusiji, Kaja Kalas dolazi iz Estonije, te baltičke zemlje koje su na granici sa Rusijom su naročito osetljive po pitanjima uvođenja sankcija Rusiji. Oni su sad dosta osnažili svoju poziciju u okviru Evropske komisije, Kaja Kalas je došla na mesto visokog predstavnika, tako da biće sigurno većih pritisaka kada su u pitanju sankcije Rusiji i usklađivanje spoljnih politika Srbije sa EU sada nego što je to bilo za vreme Borelja. Tako da tu nije bilo prijatno Vučiću svakako da sluša pridike, ali to je sve ono što je on mogao da očekuje i svi mi koji pratimo ovaj proces. Kada je u pitanju proces normalizacije sa Prištinom, tu se stvari menjaju. Sam predsednik je rekao da Miroslav Lajčak odlazi 31. januara, to smo svi znali. Ne znamo još personalno rešenje, verovatno u tim nekim njihovim sastancima je rečeno o njima. Mi još uvek ne znamo, neka imena koja su bila u opticaju su sva otišla, videćemo ko će biti", rekao je Mijačić.

Kada je reč o odnosu sa Prištinom, na pitanje da li je bilo realno očekivati da se u Briselu juče Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti nađu na nekom razgovoru, Mijačić kaže da nije.

"Mislim da je ovo format malo drugačiji. Nažalost, bilo bi mnogo lakše svima ukoliko bi došlo do nekog njihovog bilateralnog susreta ili makar na marginama nekog razgovora, ali nama je svima poznato da postoji jedan veliki animozitet između njih, pre svega od strane Aljbina Kurtija prema Vučiću, tako da prosto je nemoguće u ovim okolnostima napraviti takav susret, što je jako loše. Jer ukoliko se njih dvojica humanizuju, ukoliko njih dvojica mogu da uspostave neki kontakt, time bi imali benefite pre svega na severu Kosova, ali uopšte u odnosima između Srbije, Srba i Albanaca na Kosovu. Nažalost, s obzirom da takvih susreta nema, situacija je prilično loša u samim lokalnim zajednicama, naročito na severu Kosova", naglasio je Mijačić.

Kada je reč o tome da se često čuje da EU traži od Srbije da prizna Kosovo, Mijačić kaže da to nije tačno, ali da određene zemlje to traže.

"Pre svega Nemačka, koja ima odluku iz 2009. godine koja kaže da u procesu približavanja Srbije i EU prosto Srbija mora priznati Kosovo. Što znači da Srbija mora raditi sa nemačkim partnerima, sa nemačkim parlamentom, sa vlastima u Berlinu, da prosto objasni svoje stavove, kako ona misli da normalizuje svoje odnose sa Kosovom i da ide ka EU. I to je negde ovaj sporazum o putu ka normalizaciji. On ne predviđa priznanje, decidivno priznanje. Tako da to je negde okvir u kome će se odigravati sva situacija između Beograda i Prištine, ali je pitanje opet rešavanja nekih političkih procesa, pitanje normalizacije, treba i Priština da pristane na to. Vidimo da imamo jako puno incidenata i negde zaista ne možemo za sve kriviti Beograd", rekao je on.