Igre 
Odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u istoriji: Koji su ciljevi daljeg zbližavanja dve zemlje?
Komentari15/11/2024
-19:45
Savet za Stratešku saradnju Srbije i Mađarske održan je u Budimpešti, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban potpisali su zajedničku političku deklaraciju između dve zemlje, kao i šest sporazuma iz različitih oblasti, a nakon toga su poručili da su odnosi dve zemlje na istorijskom nivou.
Šest potpisanih sporazuma su iz oblasti pravosuđa, kulture, evropskih integracija i diplomatije.
Predsednik Srbije rekao je da će naša zemlja uvek biti saveznik Mađarske, i osvrnuo se na, kako je rekao, nikad bolje odnose dve zemlje i tom prilikom najavio brojne infrastrukturne projekte.
"Naše veze su sve dublje, suštinski, strukturalno, političke, ekonomske i međuljudske. Naše veze produbljujemo sporazumima, sad imamo ukupno 173 bilateralna sporazuma između Srbije i Mađarske, danas je potpisano sedam novih potpisanih sporazuma. Ali nije reč samo o sporazuma, mi rešavamo probleme. Mi ćemo da proširimo naše gasne kapacitete u Mađarskoj, u skladištima koje nam izdaje mađarska vlada i mađarska država", rekao je predsednik Vučić.
Osim toga, sa mađarskim premijerom Vučić je razgovarao i o izgradnji dalekovoda i mreže "Panonski koridor", ali i o renoviranju graničnog prelaza Horgoš-Reske, koji će, kako je istakao, biti najveći i najlepši prelaz u Evropi. A jedna od najvažnijih vesti za građane Srbije je, napomenuo je Vučić, izgradnja brze pruge do Budimpešte.
"Najkasnije do marta 2026. moći ćemo da idemo vozom od Beograda do Budimpešte. I bilo bi to mnogo ranije, ali zbog ova tri kilometra kroz centar Budimpešte će da traje nešto duže. Ali, dakle, mart 2026. je najkasnije uspostavljena brza pruga između Beograda i Budimpešte. Dakle, dva sata i 45 minuta Beograd-Budimpešte, a onda izračunajte koliko je Subotica-Budimpešta i koliko je Novi Sad-Budimpešta. Ono što smo, to je jedan od naših flegšip projekata, ono o čemu smo razgovarali je izgradnja naftovoda", dodao je Vučić.
profimedia
Da su odnosi dve zemlje sve bolji, saglasan je i mađarski premijer.
Povezane vesti
Orban je poručio da se u međunarodnoj politici formira nova realnost, a da Srbije i Mađarska zajednički imaju mnogo bolje šanse da pronađu dobre odgovore. Istakao je da Evropska unija ima brojne probleme i ukazao na to da je Srbija najbolji kandidat.
"Evropa mora da shvati da Srbiji nije potrebna Evropska unija, nego da je Uniji potrebna Srbija, kao i da Evropa ima problem sa rastom i dinamikom i da joj novi polet mogu dati samo nove članice Evropske unije, a da je Srbija najbolji kandidat. Ako neko hoće da se uveri šta Srbija može da pruži Evropskoj ekonomiji, onda predlažem da poseti Beograd u razlici od tri meseca, pa će se uveriti svojim očima šta to Srbija može da pruži Evropskoj uniji", rekao je mađarski premijer.
Vučić je zahvalio Mađarskoj na podršci na evropskom putu, dodajući da je to za Srbiju izuzetno značajno. Srbije će, kako je rekao, znati kako da bude partner i saveznik i prijatelj Mađarske.
O protekloj sednici Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske za Euronews Srbija su govorili analitičarka iz mađarskog Centra za fundamentalna prava dr Fani Lajko i analitičar Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost.
Lajko: Srbija je za Mađarsku pouzdan partner
Na pitanje kako ocenjuje proteklu sednicu Saveta za stratešku saradnju Srbije i Mađarske, kao i odluke koje su donesene, dr Lajko ističe da Savet igra važnu ulogu u bilateralnim odnosima, zbog čega su i njegove odluke važne.
"Srpsko-mađarski Savet za stratešku saradnju je forum saradnje na najvišem nivou između Mađarske i Srbije, koji je pokrenut 2023. godine na 7. zajedničkoj sednici srpske i mađarske vlade održanoj na Paliću. Činjenica da se vlade dve zemlje sastaju svake godine u cilju nastavka i razvoja međusobne strateške saradnje na najvišem mogućem nivou je diplomatska specijalnost, ali i aktuelni Savet igra važnu koordinirajuću ulogu u bilateralnim odnosima", ističe ona i dodaje:
"Forum pruža okvir za prosperitet odnosa, koji rastu već deceniju i po u dve zemlje, a završavaju se sa pozitivnim rezultatom, kao i u ovom trenutku. Postignuti su važni dogovori, koji produbljuju ekonomske i bezbednosne odnose između dve zemlje. I sada se pokazalo međusobno poverenje i privrženost dve vlade, što je prioritet Mađarske, jer je Srbija najvažnija država sa stanovišta mađarske bezbednosti. Zaključeno je nekoliko energetskih sporazuma, koji mogu da poboljšaju regionalnu poziciju i Mađarske i Srbije u evropskim naporima za diverzifikaciju energije", ističe dr Lajko.
Center for Fundamental Rights (Alapjogokért Központ)
Povezane vesti
Na pitanje šta iz mađarske perspektive ima najveći značaj od potpisanih dokumenata i ugovora, Lajko apostrofira infrastrukturu u svim vidovima.
"Za Mađarsku su energetska diverzifikacija i bezbednost postali prioritet, a od izbijanja rusko-ukrajinskog rata Srbija je postala još važniji partner u realizaciji ovih ciljeva, jer od tada najveći deo mađarskog snabdevanja energijom prolazi kroz Srbiju. Srbija je za Mađarsku pouzdan partner za blisku saradnju u oblastima kao što su ekonomija, energetika i migracije , koje su postale osnovni strateški interes", objašjava ona i dodaje:
"Pored toga, saglasili su se i oko pitanja granice koje najviše pogađa stanovništvo, ali u velikoj meri utiče i na intenzitet privrede, odnosno modernizaciju graničnog prelaza Reske-Horgoš. Saobraćaj između dve zemlje je često otežan na preopterećenom graničnom prelazu, što otežava svakodnevni život običnim ljudima, posebno onima koji svakodnevno putuju između dve zemlje, pa je rešavanje ovog pitanja zadatak širokog značaja".
Povezane vesti
Prema dr Lajko, mađarski mediji i društvo izuetno pozitivno vide bliske odnose Srbije i Mađarske, odnosno predsednika Vučića i premijera Orbana.
"Ostavljajući za sobom istorijske nevolje proteklih decenija, Mađarska i Srbija su uspele da razviju tako intenzivan odnos koji se ne ogleda samo na nivou politike i komunikacije, već i na ličnim dobrim odnosima lidera dve zemlje, koji je veoma važan faktor u politici". kaže ona i dodaje:
"Zahvaljujući tome, u poslednjih deceniju i po došlo je do pomirenja između dve zemlje, koje se ogleda i na nivou stanovništva. Mnogo je veće međusobno poštovanje mađarskih i srpskih građana i u Srbiji i u Mađarskoj. Dve zemlje su i veoma važni strateški partneri na evropskoj sceni, pa se ne samo u domaćim medijima, već i u međunarodnoj štampi pomno prati odnos dva naroda".
"Srbija ima podršku Mađarske na putu za EU, a Unija mora da se reformiše na potpuno novim osnovama"
Fani Lajko ističe i to da su dobrim odnosima doprinele i okolnosti, ali i želja političkih snaga da se otvoreni problemi i pitanja reše.
"Većina Mađara misli kao suverena nacija i duboko saoseća sa Mađarima preko granice. Pre 2010. godine, prekogranični Mađari su živeli u teškoj situaciji, jer su i prethodna srpska i prethodna mađarska vlada odbacile manjinu koja živi u Vojvodini, pa su se vojvođanski Mađari osećali ostavljenim i prezrenim sa obe strane. Međutim, pošto sada dve zemlje imaju lidere koji razmišljaju u smislu nacije i smatraju da su dobrosusedski odnosi važni, oni vide prednost, a ne nedostatak u tome što stvari u susednoj zemlji idu dobro. Međusobno poštuju svoje građane i od tada je neprijateljski odnos između dva naroda postao mnogo prijateljskiji, što izuzetno cene nacionalno orijentisani ljudi. Važnu ulogu u pomirenju dva naroda imao je i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koji je most u dobrim odnosima mađarske i srpske vlade", objašnjava Lajko i nastavlja:
"Pored toga, dve zemlje mogu da sarađuju po pitanjima koja su važna za mađarski narod, kao što je migracija. U Mađarskoj je 2015. godine, na početku talasa migracija, u okviru nacionalnih konsultacija pitano za mišljenje mađarskog naroda o tome da li prihvata ili odbija migraciju. Odgovor je bio jasan: 90 odsto ispitanika, koji predstavljaju milion ljudi, podržalo je pooštravanje imigracionih pravila i odbacilo migraciju. Za postizanje ovog cilja Srbija je važan partner Mađarske, budući da je jedna od glavnih migracionih ruta organizovana preko ove dve zemlje. Naše države zajednički deluju na suzbijanju ilegalnih migracija, u čemu je prošle godine važnu ulogu odigrao i SVM, što je i razlog što je migracija na ovoj ruti znatno smanjena".
Instaram/buducnostsrbijeav
Premijer Orban je ponovio da Srbija ima punu podršku Mađarske na putu ka EU, ipak, on uvek pominje i da EU mora da se reformiše na potpuno novim osnovama. Na pitanje da li ima mesta za Srbiju u "Orbanovoj" Evropskoj uniji, dr Lajko kaže da se upravo zahvaljujući Mađarskoj pitanje proširenja EU vratilo u žižu interesovanja.
"Politika proširenja je pitanje na stolu Evropske Unije koje se prevrtalo već nekoliko godina. Velika promena dogodila se pre pet godina, kada je komesar iz Mađarske Oliver Varhelji preuzeo ovaj resor u Evropskoj komisiji, koji je oživeo to pitanje i dao novu nadu zemljama koje žele da se pridruže. Zahvaljujući Mađarskoj, politika proširenja je već dugi niz godina postala važno pitanje u EUi i obnovljena je želja da se ubrza pristup onih koji sede u evropskoj čekaonici. Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana, posebno Srbije, je od geostrateškog interesa za Mađarsku i Evropsku uniju, jer iz pristupanja proizilaze mnoge zajedničke prednosti. Veća Evropska unija značila bi jaču i sigurniju EU", zaključuje dr Fani Lajko.
Barac: Poverenje između Srbije i Mađarske je na takvom nivou da se razmatraju i zajednička konzularna predstavništva
Govoreći za Euronews Srbija, Srđan Barac je na prvom mestu razložio koliko su srpsko-mađarski odnosi bili važni u svetlu potencijalne gasne energetske krize koja je pretila Evropi.
"Zajednička deklaracija između Republike Srbije i Mađarske govori o visokom stepenu političkog razumevanja, o visokom stepenu političkih dogovora i o visokom stepenu političkih planiranja za budućnost. Mi smo to već u prethodnom periodu dokazali, da sa Mađarskom zaista radimo iskrene odnose i najvažnije gradimo strukturalne mehanizme i procese koji mogu da budu na obostranu korist, i mađarskog i srpskog naroda. To se manifestovalo, ja mislim, najbolje kada je bila potencijalna gasna energetska kriza, odnosno, zahvaljujući vremenskim uslovima koji nisu bili tako ekstremni, odnosno, zime su bile blage, nije došlo do nekog ozbiljnijeg energetskog problema, ali je to pretilo", kaže Barac i dodaje:
"Mi smo to prevazišli zajedničkom saradnjom sa Mađarskom, odnosno, Mađarska nam je ustupila deo svog gasnog skladišta. To je jedan vrlo egzaktan primer. S druge strane, evo sad vidimo planiranje naftovoda, nuklearne elektrane, gasnog aranžmana sa Azerbejdžanom, što je isto veoma zanimljivo, jer planiramo i te neke zajedničke poduhvate koji mogu biti izuzetno važni. Energetska diverzifikacija je jedan od ključnih elemenata bezbednosti kada govorimo o celokupnoj bezbednosti u Evropi".
Euronews Srbija
Na pitanje da li krovni sporazum, tj. deklaracija, znači potpunu podršku i na unutrašnjem i na spoljnom planu, Barac kaže da je ovde u pitanju značaj odnosa i podrške u celini, koje je bilo jako teško uspostaviti.
"Svi sporazumi međunarodni su vrlo važni kada se potpišu, posebno kada su ovakvog intenziteta odnosi, pa se još krunišu kroz jedan dokument, onda je to jedan pokazatelj stvarnih odnosa. Odnosi su na istorijskom maksimumu sa Mađarskom. Taj istorijski maksimum zaista je važan kada poredimo kako smo došli do njega. Mađarska je bila, u najmanju ruku i najblaže rečeno, vrlo izazovna za saradnju, jer nas je s Mađarskom mnogo toga delilo u prošlosti, imamo mnogo istorijskih i spornih činjenica, imamo mnogo toga što je moglo da se provlači do danas kao tačka sporenja", kaže on i nastavlja:
"Međutim, u jednom trenutku, a taj trenutak nije tako daleko, mi pričamo samo o nekom periodu od 7-8 do 10 godina, u kojima radimo ovakvim intenzitetom na uspostavljanju prijateljstva, smo došli od toga da smatramo Mađarsku kao jednu od najvećih prijatelja Srbije, da čak navijamo za njih kada se igraju utakmice, za njihovu reprezentaciju, da odnosi i lični odnosi i između naših lidera su na izuzetno visokom nivou i da se to manifestuje kroz konkretne rezultate. Čak se ide do tog nivoa političkog, stepena poverenja, da se razmatra čak i da postoje zajednička diplomatska konzularna predstavništa, što je izuzetno visok stepen međusobnog poverenja i saradnje".
"Talas lidera koje zanimaju pre svega nacionalni i državni interesi"
Orban je opet ponovio i da Evropska unija mora da shvati da je Srbija potrebnija Uniji, nego što je Unija potrebna Srbiji, a Barac iznosi i argumente za ovakvu tvrdnju mađarskog premijera.
"Mislim da ima istine u tome, zato što je Mađarska to na svoj koži osetila i nakon tog trenutka postala tako javno veliki prijatelj, a suštinski važan partner zbog interesa koji nas vežu, a to jeste pre svega bezbednost. Sad vidimo, pričali smo o energetskoj bezbednosti, koja je vitalan element suštinske bezbednosti, ali s druge strane, kada pričamo o osnovnoj bezbednosti, to je zaštita sopstvenih granica. Kada je nastala migrantska kriza, ko se pokazao kao jedan od najvažnijih partnera Evrope? Pa Srbija se tako pokazala, ponašala se pre svega čovečno prema tim migrantima. Ponašala se organizaciono spremna da ih prihvati, da ih distribuira i da to uradi na način da svi akteri budu zadovoljni. Da zaštiti granicu Evropske unije, s druge strane da se ponaša čovečno da prihvati taj ogroman broj migranata na jedan dostojanstven, na jedan čovečan, na jedan način koji štiti njihova ljudska prava, da im pruži gostoprimstvo, što jeste u kodu našeg nacionalnog bića", kaže Barac i nastavlja:
"A Mađarska je na taj način bila zaštićenija i mislim da to izuzetno ceni i da je to jedan upravo put koji pokazuje Evropi, političkom zapadu, da je Srbija ustvari najvažniji partner na Balkanu Evrope, jer to govore geopolitički parametri, a mi smo to dokazali upravo na primeru te migrantske krize. Dokazali smo posle i na primeru kovid krize, jer mi, zahvaljujući upravo toj slobodarskoj spoljnoj politici mogli smo koristili veći dijapazon vakcina, pristupa medicinskoj opreme i što nismo sebično koristili samo za sopstvene interese. Mi smo se pokazali kao regionalni lider, pa smo i distribuirali i vakcine i medicinsku opremu i pomagali susedima koji su tad bili u nevolji, jer su čekali samo taj jedan centar moći da li će doći na njihov red za taj ostatak, ono što njima preostane, pa da im daju".
Tanjug/Vladimir Šporčić, Tanjug/AP/Evan Vucci, Manuel Balce Ceneta
Viktor Orban je rekao da pobedom Trampa na scenu stupa nova politička snaga koja je do sada potiskivana, a postavlja se pitanje o kakvoj je to novoj političkoj snazi reč.
"Mislim da je to upravo taj talas, ne bih rekao u potpunosti suverenista, ali da je to koncipiranje pre svega nacionalnih i državnih interesa. I Tramp je, a možemo gledati šta je radio kao nekadašnji predsednik, ali pre svega ono što je najavljivao kao sada novoizbrani predsednik, rekao da će se baviti pre svega time da napravi Ameriku ponovo velikom, kako mu i kaže slogan 'Make America Great Again'. Baviće se i time kako da joj vrati onaj značaj svetski koji je imala i da se njeni interesi gledaju. Iako mi ovde često mislimo kako oni previše gledaju sopstvene interese i da je Evropa njihov satelit i kao njihov satelit često može biti i njihov talac, ali Tramp još više insistira na tome da Amerika treba da gleda samo svoje sopstvene interese. On ne želi da finansira, pre svega NATO, u smislu ukoliko druge države koje su članice NATO saveza neće izdvajati dva odsto od svog budžeta za naoružavanje, da neće ni Amerika nastaviti da ih brani besplatno, kaže on i dodaje:
"To govori da on, kao i Viktor Orban, koji se smatra suverenistom u okviru Europske unije i kao neko ko gleda nacionalni državne interese Mađarske pre Evropske unije i ko gleda šta je dobro za njegov narod, da ta politika dobija sve veću podršku, tako smo videli u prethodnom periodu u Evropi da je dolazilo i do promena, da cela garnitura političara koja se zalagala i zagovarala za rat u Ukrajini i koja je zagovarala jedan takav međunarodni pristup politici, biva kažnjavana na izborima i biva smenjivana", zaključuje Barac.
Gostovanje Srđana Barca u celosti pogledajte u video prilogu.
Preporuka za vas
Komentari (0)