Selaković o izveštaju Evropske komisije: "Sveukupna ocena se ne razlikuje od prošlogodišnje, sve zavisi od nas ovde"
Komentari30/10/2024
-20:34
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na evropskom putu danas je i zvanično šef Delegacije EU Emanuele Žiofre uručio premijeru Srbije Milošu Vučeviću.
U Briselu su Izveštaj o napretku Srbije, ali i još devet zemalja iz paketa proširenja predstavili Evropski komesar Oliver Varhelji i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
O izveštaju Evropske komisije razgovarali smo sa Bojanom Selaković, koordinatorkom Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, koja za Euronews Srbija ocenjuje da "nije na Evropskoj komisiji niti na bilo kojoj drugoj evropskoj instituciji da procenjuje koliko još vremena treba Srbiji da se uskladi i kojom brzinom to treba da uradi".
"To pre svega zavisi od nas ovde. Sveukupna ocena ovog izveštaja ne razlikuje se skoro uopšte u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. Sveukupno zvuči loše, imajući u vidu da govorimo o ponavljanju nalaza, o ponavljanju zaključaka i preporuka, a da se to odnosi na sve ono što je unapred poznato i što znamo da moramo da uradimo", ističe Selaković na početku razgovora.
Kada je reč o napretku Srbije, naša sagovornica navodi da je napredak definisan u oblastima koje se tiču oporezivanja i statistike, te dodaje da postoje dve vrste ocena.
"Jedna ocena odnosi se na napredak u odnosu na prošlogodišnji izveštaj. I to je ono što merimo i kažemo ograničen, umeren, dobar itd. Druga ocena se odnosi na sveukupnu pripremljenost poglavlja za zatvaranje, dakle sve ono što su obaveze unutar jednog poglavlja, pa se onda to izmeni jednom drugom ocenom. Tako da sve ovo o čemu mi sada pričamo, pre svega se odnosi na period između prethodna dva izveštaja. I u tom smislu jeste bilo nekog napretka", objašnjava ona.
Odnosi Beograda i Prištine glavna prepreka u evrointegracijama
Naglašava da je primetan narpedak u ekonomiji, ali i da svako od poglavlja sadrži više nekakvih indikatora koji se ocenjuju, dodajući da EU ima i zamerke na tu temu.
Pa ipak, od početka pregovora sa Evropskom unijom, Brisel ističe da su dijalog Beograda i Prištine, i odnosi Beograda i Prištine praktično glavna prepreka u evrointegracijama.
Upitana - u kojoj meri je ova tema Briselu važna - Selaković kaže da je sam proces proširenja postavljen tako da funkcioniše na više nivoa.
"Izveštaji o napretku koje priprema i objavljuje Evropska komisija kao neka vrsta izvršnog tela, odnosno vlade, jesu u tom smislu jedan tehnički aparat, jedno tehničko sredstvo, gde na osnovu napred zadate metodologije, kriterijuma, se pravi nekakva mapa puta i procenjuje uspeh, kao u školi. To je sad kad pričamo o ovim ocenama. Međutim, konačnu ocenu o napretku jedne zemlje kandidata, kad kažem napredak, to mislim na otvaranje novih poglavlja, zatvaranje poglavlja, ili kao što je u slučaju Crne Gore to priprema ugovora o pridruživanju, daje Evropski savet", objašnjava ona navodeći da u Evropskom savetu sede pojedinačne zemlje članice koje imaju "neku drugu vrstu kriterijuma i procenjuju zemlje kandidata u odnosu na to šta su interesi njihovih zemalja".
"Nekim zemljama je važno da postoji napredak kada je u pitanju odnose između Beograda i Prištine. Nekima, poput Holandije, je važno da sve ono što su osnove što se tiče demokratije, vladavine prava, procesuiranja ratnih zločina. Da ne zaboravimo da ima u okviru Evropske unije zemlje koje nisu priznale Kosovo. Ima i to, ali imamo isto tako i zemlje koje imaju jako važno, mnogo važnije u odnosu na to kakvi su odnosi između Srbije i Kosova, kakvi su odnosi između Srbije i Rusije. Dakle, mislim na Baltičke zemlje", nabraja ona.
Da li su sankcije Rusiji uslov?
Govoreći o tome, da li je uslov evrointegracija uvođenje sankcija Rusiji, Selaković kaže da je EU politički savez koji ima određene interese koji se vremenom menjaju.
"Evropska unija nije ista samo u poslednjih deset godina otkako je Srbija zvanično postala kandidat za članstvo i ne samo po pitanju rata u Ukrajini, nego i imali smo tu čitav niz kriza koje su se među vremenom dešavale i koje su menjale te nekakve političke stavove".
Na pitanje da li Srbija mora da uvede sankcije Rusiji, ona kaže da formalno obaveza postoji do kraja, odnosno pre nego što postane članica Evropske unije.
"Srbija da sutra uvede sankcije Rusiji, ona neće postati članica Evropske unije. I to je jedna tema koja se i ovde u javnom prostoru prilično interpretira nepravilno, isto kao što da Srbija prizna nezavisno Kosovo takođe neće postati članica Evropske unije. Zato što je sam proces proširenja postavljen tako da on kombinuje političke uslove i tehničke uslove, koji su mnogo važniji zapravo, jer ih ima mnogo više i mnogo ih je teže ostvariti. I to je ono što se nalazi u ovim godišnjim izveštajima", zaključuje Bojana Selaković u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)