Mala opština, sedam počasnih građana: Kako se lokalne samouprave utrkuju da titulu dobije što više državnih funkcionera

Priznanje počasni građani dodeljuje se državnicima, naučnicima, sportistima, umetnicima i pojedincima za izuzetne doprinose gradu, opštini ili državi. Međutim, u Srbiji se poslednjih godina lokalne samouprave utrkuju da tu titulu dobije što više državnih funkcionera. Među rekorderima je Trstenik, opština sa blizu 36.000 stanovnika i sedam počastnih građana, visokih državnih funkcionera. 

Nedavno su tu titulu zaslužili premijer Miloš Vučević i ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Uz jedinog koji nije političar - Novaka Đokovića - to su predsednik, premijer, četiri ministra u vladi i jedan bivši ministar. 

I dok neki građani u Trsteniku kažu da je više onih kao "Vučić i Miloš" bilo bi bolje za sve, neki stanovnici pak kažu da Trsteniku više "ni otac ne može da pomogne".

Ipak, opštini su, smatraju čelnici opštine, pomogli neki visoki državni funkcioneri. Kako kažu, trudom i zalaganjem doprineli su razvoju opštine i privrede, novim radnim mestima, pre svega u namenskoj fabrici nekada pred stečajem, danas kažu lideru Rasinskog okruga. 

"Zato je ovaj veliki iskorak počeo od Aleksandra Vučića, koji je bio ministar odbrane, pa Bate Gašića i sada Miloša Vučevića. I radnici su to prepoznali i upravo je ovaj predlog potekao iz fabrike Namenska u znak zahvalnosti i prosto podrške upravo ovakvoj politici koja se odnosi na državna preduzeća, koja su se ponovo vratila stabilno na noge", rekla je predsednica opštine Trstenik Milena Turk.

Sa druge strane, odbornik NPS u Skupštini opštine Trstenik Bojan Petrović kaže da je Vučić predložen za počasnog građanina s namerom da "kupe njegovu naklonost u nekom budućem periodu".

"Zlatibor Lončar je takođe počasni građanin Trstenika, a pitajte Trsteničane kakva je zdravstvena zaštita u Trsteniku, gde imamo samo dva lekara specijaliste, za sve ostalo idemo u Kruševac"", rekao je on.

Euronews Srbija

Zakon o lokalnoj samoupravi izbor počasnih građana prepušta opštinama. Tu nema jasnih zakonskih kriterijuma, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu. Ovo priznanje smatra se da bi trebalo dodeljivati samo u izuzetnim okolnostima i uz istorijsku distancu. 

"Treba ostaviti malo i vremenu da da svoj konačni sud i treba raditi na osnovu šireg, a ne partijskog konsenzusa", rekao je on.

Kakva je situacija u većim gradovima?

U najvećim gradovima Srbije već godinama niko nije stekao zvanje počasnog građanina. Poslednji počasni građani u Beogradu su dvojica Norvežana. Još 2015. je to postao bivši šef diplomatije te zemlje Torvald Stoltenberg, a 2016. je ambasador Arne Sanes Bjernstad. 

U Novom Sadu je poslednje takvo zvanje 2017. dodeljeno profesoru Žan Pjer Lotsu za dugogodišnju edukaciju naših lekara, onkologa i učvršćivanje prijateljskih odnosa između Novog Sada i Pariza, odnosno Srbije i Francuske. Dok je u Nišu iste godine, poslednja tu titulu stekla poznata holandska saksofonistkinja Kendi Dalfer za promociju Niša i festivala Nišvil. 

Vuletić: Važno da ne dođemo u situaciju da se titule dele šakom i kapom

Govoreći o ovome, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić kaže za Euronews Srbija da je kada se govori o tituli počasnog građanina obino reč o izuzetnim ličnostima koji su značajno doprineli razvoju određene sredine.

"Interesantno je recimo da je uopšte prvi put neko proglašen za počasnog građanina bilo u Americi i to je tamo negde 1780-ih godina i to je bio Bendžamin Franklin. Dakle, nema sumnje, neko ko je zaslužio. Kada je reč o našem prostoru, Dositej Obradović je bio zapravo prvi počasni građanin u Srbiji i to počasni građanin u Beogradu. Dakle, vidite u kakvim je figurama reč", rekao je on.

Kako je dodao, vremenom su sve češće političari postajali počasni građani. 

"Danas kada o tome govorimo, ja pretpostavljam da svaka opština na nekim svojim sednicama se sete ili nekoga ko je nešto zaista učinio za tu opštinu ili nekoga za koga veruju da bi mogao da učini nešto, a ne sumnjam da je neretko to i način da se ili oni koji učestvuju u predlaganju dodvore nekome od političara ili kako god. Dakle, pretpostavljam da su motivi različiti, za većinu građana je naravno logično, pogotovo kada je reč o malim opštinama. Da su i neretko zapravo te titule dodeljivane ljudima koji potiču iz neke opštine pa su napravili veliku karijeru u bilo kojoj oblasti i bilo na nacionalnom, bilo na globalnom nivou, ali nažalost takvih nema mnogo", rekao je Vuletić.

Na pitanje u vezi sa situacijom u velikim gradovima, Vuletić kaže da su tu oči javnosti mnogo više uprte i tu se mnogo više ceni i procenjuje ko je i sa kojim obrazloženjem dobio titulu.

"To je slično kao i kada je reč o titulama počasnog doktora na univerzitetima. Dakle, to je onda mnogo više pod lupom javnosti. Ove lokalne samouprave nisu toliko, eventualno je to neka lokalna priča", dodao je Vuletić.

Na pitanje da li bi trebalo napraviti neku istorijsku distancu pre nego što neko bude proglašen počasnim građaninom, Vuletić kaže da je teško govoriti o istorijskoj distanci ako vam neko pomaže da napravite neki infrastrukturni projekat u smislu vodovoda ili kanalizacije.

"Praviti istorijsku distancu to bi značilo davati posthumno tu vrstu priznanja što je onda naravno tek besmisleno. Ali je važno da jednostavno ne dođemo u situaciju da se obesmisli time što bi se, kako se kaže, šakom i kapom delile titule bilo počasnih građana, bilo počasnih doktora", zaključio je Vuletić.