Igre 
SB UN će danas raspravljati o Kosovu: Šta od sednice očekuju zvaničnici u Beogradu i Prištini, a šta analitičari?
Komentari30/10/2024
-09:00
Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija održava se danas u Njujorku, a raspravljaće se o novom šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonia Gutereša, u kojem se navodi da je atmosfera na severu Kosova i Metohije napeta te da zbog toga postoji mogućnost eskalacije. U izveštaju je Gutereš pozvao strane da ponovo potvrde privrženost dijalogu uz posredovanje Evropske unije.
Sednica bi trebalo da počne u 16 sati po centralnoevropskom vremenu, a Srbiju će predstavljati ministar spoljnih poslova Marko Đurić. On je juče rekao da će Srbija od međunarodne zajednice tražiti nultu toleranciju prema jednostranim i nekoordinisanim potezima Prištine koji imaju za cilj etničko čišćenje Srba, kao i snažno sprovođenje Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština.
Izveštaj će danas predstaviti šefica UNMIK, Karolin Zijade, a on obuhvata period od 16. marta do 15. septembra 2024. godine. U njemu se navodi da jednostrani potezi, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, koraka ka ponovnom otvaranju mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, kao i ograničenja protoka robe iz centralne Srbije i implementacije nove monetarne politike, podižu tenzije među zajednicama i institucijama.
Kako je naveo Gutereš, upravo takve akcije ne samo da remete svakodnevni život i socioekonomska prava onih na koje utiču već i ugrožavaju kolektivni napredak i stabilnost koji su, dodao je generalni sekretar UN, ključni za put ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti za sve.
Tanjug/AP/UN Photo/Loey Felipe
Pozvao je na odgovorno liderstvo čiji je prioritet blagostanje i ljudska prava svih na Kosovu, te istakao da je od ključne važnosti da akcije političkih lidera odražavaju posvećenost da se odgovori na potrebe i prava svih u zajednici. Upravo zbog toga, dodao je da je potrebno da se pronađe odgovor na zabrinutost srpske zajednice povodom mogućih akcija koje se odnose na zdravstvene i obrazovne institucije na Kosovu i Metohiji.
''Očuvanje ekonomskih i socijalnih prava manjinskih zajednica, uključujući one najranjivije, od ključnog je značaja", navodi se u izveštaju.
Povezane vesti
I dok Gutereš upozorava na moguću eskalaciju, ionako naelektrisanu atmosferu dodatno je u ponedeljak uveče podgrejao kosovski premijer Aljbin Kurti koji je rekao da bi formiranje Zajednice srpskih opština "potkopalo kosovski ustav".
"Zajednica opština sa srpskom većinom, koju traži Srbija, a da prethodno ne prizna Kosovo, i zahtev da preuzme izvršna ovlašćenja, bilo od vlade ili od opština, narušila bi naš Ustav", rekao je Kurti u video obraćanju objavljenom na društvenoj mreži "Iks", te dodao da istakao da je Vlada Kosova posvećenja tome da sluša zahteve svih manjinskih zajednica i da čeka političke zahteve koji su bazirani na uticaju građana.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, SBUN je do 2018. o AP KiM raspravljalo četiri puta godišnje, od 2019. tri puta, a od 2020. te sednice se održavaju dva puta godišnje - u aprilu i oktobru. Poslednja sednica na kojoj se raspravljalo o šestomesečnom izveštaju održana je 22. aprila i na njoj je Srbiju predstavljao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučević: Uvek je dobro da se čuje glas istine o Kosovu i Metohiji
Premijer Srbije Miloš Vučević, govoreći o današnjoj sednici Saveta bezbednosti UN, rekao je da je uvek dobro da se čuje ''glas istine'' o Kosovu i Metohiji u Ujedinjenim nacijama, ali da od nje ne očekuje velike zaključke, s obzirom na, kako kaže, polarizovane stavove država članica po pitanju KiM.
Na pitanje šta očekuje od sednice na kojoj će se razmatrati izveštaj Gutereša o Kosovu i Metohiji, naveo da je siguran da će svaka rasprava po pitanju KiM u Savetu bezbednosti UN dovesti do jasne polarizacije na države koje priznaju nezavisnost tzv. Kosova i one koje priznaju suverenitet Srbije, u skladu sa međunarodnim javnim pravom i Poveljom UN.
''Oni koji misle da je Kosovo nezavisno verovatno će da glorifikuju ili opravdavaju poteze (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i Prištine. Oni koji poštuju međunarodno javno pravo će ukazivati na kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda koje se, nažalost, dešava svakodnevno prema Srbima i nealbanskom stanovništvu na teritoriji KiM'', rekao je Vučević.
"ZSO je očito za njih i dalje bolna tema"
Od današnje sednice SB UN mnogo više ne očekuje ni sagovornica Euronews Srbija, nekadašnja ambasadorka Srbije Branka Latinović, ali navodi da je dobro što su Ujedinjene nacije prepoznale rizik od eskalacije.
Povezane vesti
"Tu ima dve stvari, jedna stvar je što da kažemo nije dobro što je opšta atmosfera na Kosovu i Metohiji, posebno na severu takva, da postoje snažne indikacije o daljoj eskalaciji, što znači da svi ovi napori međunarodne zajednice da se situacija deeskalira, nisu dali potrebne, željene rezultate i u tom kontekstu je dobro da je međunarodna zajednica, pre svega UN, preko Unmika da su prepoznale taj rizik, tu potencijalnu mogućnost eskalacije i da se to kao takvo predstavi u izveštaju šefice Unmika u Njujorku", rekla je Latinović za Euronews Srbija, te dodala:
"Drugo, ovo što izjavljuje Kurti to nije ništa novo, ali je bilo jedno verovanje da se to prevažišlo, jer to je bio i početni razlog da se čitav taj projekat i izvršavanje te obaveze oko formiranja ZSO zaustavi, pa mišljanje njihovog ustavnog suda itd. Naravno to su sve stvari koje su morale biti razjašnjene pre nego što je ta tema došla u Brisel, ali slučajno ili namerno nije i onda imamo taj višegodišnji proces odugovlačenja".
Poslednje Kurtijeve izjave, dodaje Latinović, sigurno nisu dobre za stvaranje nove atmosfere, ali s obzirom na to da će za nekoliko meseci biti održani izbori na Kosovu, takve izjave treba "čitati kao na "njegovo interno zaoštravanje, odnosno za unutrašnju javnost da bi se pokazao kao neko ko je čvrst i odlučan međunarodnih sagovornika".
Povezane vesti
"Formiranje ZSO je očito za njih i dalje bolna tema", navela ja nekadašnja ambasadorka.
Svakako, kako je dodala, ZSO je obaveza koja će morati da se izvrši pre ili kasnije.
"Dobro je što je ta tema na konstantno prisutna, što su prisutna i upozorenja i podsećanje na obaveze i zadatke. Prisutan je novi talas pritisaka, stvarnih pritisaka, moguće i sa davanjem rokova na one koji budu izabrani nakon izbora na Kosovu, odnosno prištinske vlasti, i da će onda oni biti ne samo vezani za rokove, nego i za instrumente. A ti instrumenti znače da mogu da budu i neke snažnije opomene, bilo sa ponovnim nekim uvođenjem sankcija vlastima u Prištini ili zaustavljanjem nekih donacija itd. Ali mislim da je vrlo bitno da se za sada taj proces drži visoko na agendi i da je to ipak pod kontrolom, a da je sada najznačajnije što je to istaknuto i izveštaju samo generalnog sekretara", dodala je Latinović.
"Čitav niz dokumenata koje Priština krši"
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić veruje da unutar Saveza bezbednosti UN postoji kapacitet da se dođe do saglasnosti oko mera koje bi makar deklarativno pozvale na smirivanje situacije i da bi to bila dobra politička poruka u ovom trenutku.
"Postoje određene teme oko kojih i dalje postoji konsenzus u Savetu bezbednosti, a to su između ostalog i teme koje se tiču stabilnosti na Zapadnom Balkanu bez obzira na to što se različito gleda na uzroke nestabilnosti. Postoji čitav niz dokumenata koje Priština krši svojim delovanjem i to pokazuje da bez konkretnijeg pritiska, koji će se manifestovati kroz ekonomske i političke mehanizme pritiska na vlast u Prištini, ona neće promeniti svoje ponašanje“, navodi Krstić za Kosovo onlajn.
Veruje da bi nakon američkih izbora možda moglo da dođe do određene promene u ovom domenu i da bi nova administracija, bilo demokratska ili republikanska, mogla da se odlučnije uhvati u koštac sa ovom temom.
Komentari (0)