Pisonero: Novac iz Plana rasta stiže po kalendaru reformi

Plan rasta za Zapadni Balkan postaje operativan, a Srbija do kraja godine očekuje prvu tranšu od 112 miliona evra, što je sedam odsto od ukupnog iznosa od milijardu i 580 miliona evra.

Kako ističe portparolka Evropske komisije za proširenje Ana Pisonero, preostalo je još da potpišemo sporazume o grantovima i zajmovima sa partnerima na Zapadnom Balkanu i oni treba da prođu kroz proceduru u njihovim parlamentima.

Naš cilj je da isplate počnu sto pre, objasnila je ona i naglasila da predsednica Evropske komisije očekuje da se to dogodi pre kraja godine.

Prva tranša od 112 miliona je predfinansiranje, a ostatak isplata će ići postupno po kalendaru reformskih koraka.

Da bi povukla opredeljeni novac Srbija će morati da sprovede ukupno 98 mera navedenih u agendi u četiri ključne oblasti : poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

Za svaki od koraka određen je odgovarajuci budžet. Do kraja godine planirano  je njih sedam. Među njima su izmene zakona o elektronskim medijima, zakona o informisanju i usvajanje zakona o javnom servisu, na osnovu kojih se iz plana povlači 20.4 miliona evra.

Srbija bi u 2025. mogla da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno i to za mere kao što su jačanje kapaciteta transportne mreže gasa u oblasti energetike ili primena preporuuka ODIHR i izmena izbornih zakona.

Među preduslovima za korišćenje fondova je poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.

Kako podseća Pisonero, Srbija se obavezala u agendi da će poboljšati izborni okvir, u  skladu sa preporukama ODIHR i Saveta Evrope.

"Obavezala se i da će se uskladiti sa  standardima EU u medijskim zakonima", rekla je ona i najavila da će Evropska komisija to pratiti stalno i pre svake naredne isplate.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i "konstruktivni angažman" u dijalogu, dok usklađivanje sa spoljnom politikom i uvođenje sankcija Rusiji nije preduslov za novac, ali jeste jedan ciljeva plana, što će se uzimati u obzir pri narednim isplatama koje će se vršiti dva puta godišnje.

Mnogi analitičari veruju da plan ne nudi dovoljno da bi se postigao cilj -  hvatanje koraka  sa ekonomskim prosekom EU i ubrzanje reforme.

Adnan Čerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost ističe da ovaj odnos u kojem Evropska komisija nudi tehničku podrsku i svoje znanje, a zauzvrat traži reforme i uz to daje dodatni novac, predstavlja pozitivan pristup.

"Ali, ako govorimo o tome da je cilj približavanje članstvu u EU i da ih plan dovede do članstva, to ovaj plan ne nudi. Sve i da se potpuno reforme ispune koje su dogovorene, one neće značajno unaprediti nivo pripremljenosti zemalja", uveren je Čerimagić.

Plan nudi mogućnost Srbiji da evropskim novcem finansira sopstvene reforme. Uplate, ipak, neće ici automatski, budući da Evropska komisija može da zadrži ili uskrati predviđena sredstva, ako oceni da dogovorene mere nisu sprovedene.