Vladimir Prebilič: Ako stvarno želimo nešto dobro za EU, onda treba sve zemlje Zapadnog Balkana da uđu u porodicu

Potrebno je promeniti model kojim će se Evropska unija približiti Zapadnom Balkanu i kojić se zemlje Zapadnog Balkana približiti Evropskoj uniji, rekao je za Vladimir Prebilič, član Evropskog parlamenta koji dolazi iz redova Zelenih i član interparlamentarne delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju. 

On je u intervjuu za Euronews Srbija govorio o šansama za proširenje Unije na Zapadni Balkan, o svom delovanju u interparlamentarnoj delegaciji, ali i o pitanjima sa ovonedeljnog plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu.

Nedavno je formirana interparlamentarna delegacija za Srbiju. Šta će biti njeni prioriteti?

- Prvo mislim da treba da promenimo prioritete u Evropskoj uniji. Zapadni Balkan do sada baš i nije bio prioritet. U ovom procesu proširenja treba da napravimo neki novi model i baš o tome smo razgovarali u mnogo prilika. To se dešava. Drugo, mislim da je interparlamentarni dialog ono što može stvarno da napravi iskorak, jer svi smo u ovom procesu. Mi parlamentarci se poznajemo, razgovaramo, i mislim da kroz razmenu argumenata, razmenu stavova treba da krenemo malo brže na tom putu, kako da približimo Zapadni Balkan Evropskoj uniji, ali i da približimo Evropsku uniju Zapadnom Balkanu. Jer mi smo do sada imali neki drugi fokus i nisam zadovoljen time. Mislim da ako želimo stvarno da napravimo nešto dobro za Evropsku uniju onda treba sve zemlje Zapadnog Balkana da se pridruže u porodicu Evropske unije.

Može li to da uradi Marta Kos koja je kandidatkinja za evropsku komesarku za proširenje? Ona je upravo to što dolazi iz bivše jugoslovenske republike istakla kao svoju prednost za tu poziciju.

- Teško je da se prognozira, uvek ima svega i svačega, ali ja podržavam taj stav. Siguran sam da će Marta Kos i kroz prioritet Republike Slovenije, pa i Republike Hrvatske i ostalih zemalja ovog regiona da stavi ovo na prioritetnu listu. Mislim da je dobro da imamo neku osobu koji razume kompleksnu situaciju Zapadnog Balkana, bez jezičke barijere i tako dalje. Tako mislim da ovo je prilika, treba da je iskoristimo, ali takođe i da podržavamo. Znači, nije samo na Evropskoj komisiji i na Marti Kos, nego i na nama, evropskim parlamentarcima. Takođe, na zemljama koje su se malo i umorile ovog razgovora kada će se Evropska unija proširiti. Dakle, to je domaći zadatak za nas evropske parlamentarce, da promenimo ovaj stav i da se situacija uvuče u neku dinamiku.

Euronews/Nemanja Milutinović

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više puta je istakla da je prioritet Komisije proširenje. Čuli smo i od mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije da je proširenje, pre svega na Zapadni Balkan, visoko na listi prioriteta. Da li je ovo neki drugačiji trenutak za proširenje?

- Tako je. Mislim da je to stvarno dobra prilika. I još nešto. Treba da promenimo model kojim smo da sada imali kada smo razgovarali o Zapadnom Balkanu. Dosadašnji model je bio manje-više meritiokratski. Znači, treba da se sve uradi "po knjizi" i nije bilo prostora da se geostrateški značaj uvede u razgovor i mislim da to nije bilo dobro. Da je bilo dobro, danas ne bismo razgovarali o tim stvarima, već bi Srbija bila u Evropskoj uniji. Dakle, treba i mi na strani Evropske unije da se promenimo i promenimo model kako ćemo da približimo Evropsku uniju Zapadnom Balkanu i zemlje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Nije samo meritokratija ono o čemu treba da razgovaramo, nego mislim da je rešenje neki “krojeni” model za svaku zemlju posebno i da pratimo onda kroz napredovanje malim koracima kako se neko kreće i da ga dovučemo. A sa druge strane i da se ta zemlja popravi, da uradi zadatke potrebne da postane punopravni član EU. 

Šta za vas lično znači pozicija u interparlamentarnoj delegaciji za Srbiju i kako planirate da je koristite?

- Sve ove delegacije nisu male, ali naučio sam da nije bitno kojoj političkoj grupi pripadaš i kakav ti je neki politički pedigre, nego kakve argumente iznosiš kada dođe do razgovora unutar grupe. Imam neko znanje kao univerzitarnog profesora sa jedne strane, i gradonačelnika koji je odradio mnogo posla i na nižem nivou, mislim da to fali mnogim političarima na vrhu ove piramide. Mislim da mogu da unesem neku svežinu u ovaj dialog koji je zastao i da ostale članove delegacije ubedim u to da treba nešto da se promeni. Ovaj put kojim idemo je stvarno prespor i ubijamo na duže staze imidž Evropske unije, ljudi se osećaju zaboravljeno i to nije dobro. To stvarno treba da se promeni. Ako ozbiljno nešto mislimo, onda moramo ozbiljno nešto da uradimo.

Da se osvrnemo i na ovonedeljno plenerno zasedenje Evropskog parlamenta u Strazburu. Šta je vama privuklo najviše pažnje? Bilo je mnogo debata i mnogo tema. Čini se, najviše polemike je izazvao Viktor Orban, njegovo pojavljivanje ovde i ono što su posle njega govorili evroparlamentarci.

- To je stvarno bio "highlight", to što je kod nas u gostima bio Viktor Orban. Ali mi imamo puno drugih stvari. Samo neke da istaknem. Prva je da imamo i Tursku na agendi, koju isto tako treba nekako da ubedimo da se vrati na evropski put. Nije se puno radilo na evropskom putu Turske. Mislim da sada okrećemo stranicu, da idemo malo brže, da otvaramo neka pitanja. Do sada ih baš nismo ni otvarali, nešto smo zaboravili. I nismo o tim stvarima razgovarali, što nije dobro. Stvarno nije dobro.

Druga stvar, Bliski istok. Mnogo je bilo razgovora o Palestini. Mislim da je jasno svima da Izrael treba da se osudi zbog dela koje je uradio. Znači, govorimo o kršenju vojnog prava, govorimo o kršenju humanitarnog prava i to ne treba da se dešava. Mislim da  treba da stavimo tačku na to i da osudimo neke stvari. Da stavljamo i pitanje sankcija za Izrael, jer ovo ide predaleko i predugo. Žestoka je rasprava među nama jer znamo da nisu baš svi naklonjeni razgovoru o sankcijama za Izrael.

Treća stvar koju smo otvorili je Kavkaz. To su Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija. To su zemlje koje smo nekako zaboravili. Sada smo otvorili i tu priču i mislim da treba više da se razgovara o tim stvarima, jer EU treba da bude prisutna i u tom regionu, da da nadu ljudima, da pokaže da je moguće drugačije, i da može to i na demokratski način da se dostigne. 

Na kraju, bilo je razgovora i o Kini i o carinskim tarifama. Ja ne podržavam ekonomski rat protiv Kine, jer svi na kraju gubimo u tom ratu. Mislim da treba da otvorimo priču na drugačiji način, da razgovaramo. Možda postoji drugi način - mislim na kvote, ne na tarife.