Demostat: Negativan stav o ekološkim protestima ima više od polovine ispitanika, dve trećine građana zadovoljno životom

Negativan odnos prema ekološkim protestima u Srbiji ima nešto više od polovine ispitanika koji su učestvovali u danas predstavljenom Demostatovom istraživanju, prema kojem pozitivan stav ima nepuna trećina ispitanih, prenosi agencija Fonet.

Glavni istraživač Srećko Mihailović rekao je na konferenciji za novinare da 31 odsto ispitanih smatra da se preteruje sa protestima zbog litijuma i mini hidroelektrana, a 23 odsto kažu da ih protesti ne interesuju.

U teksu na sajtu Demostata stoji da je stav prema protestima značajno povezan sa zanimanjem ispitanika. U sastavu zanimanja učesnika protesta najviše je visokoobrazovanih stručnjaka (67%) i srednjeobrazovanih tehničara (19%). Visoka je i korelacija sa školskom spremom (0,41), a učešće u protestima kreće se od nule kod najmanje obrazovanih do 67% u slučaju visokoobrazovanih.  

Navodi se i da bi trebalo pomenuti povezanost sa lokacijom stana/kuće ispitanika. Među demonstrantima najviše je učesnika iz centra gradova i šireg centra (59%) i iz sela (21%). 

"Da bi bilo jasnije, to ne znači da iz centra i šireg centra na protestima učestvuje dve trećine, odnosno iz sela jedna petina, već da oni sa navedenim postotkom učestvuju u strukturi protestanata. Dakle drukčiji su postoci kada se računaju u odnosu na ukupan broj pripadnika date kategorije. Tako, od svih stanovnika sela na protestima učestvuje tri posto, od svih onih koji žive na periferiji gradova ili u prigradskim naseljima na protestima učestvuje po 5 odstoi na kraju, od svih stanovnika centra i šireg centra gradova na protestima učestvuje 10 odstvo", navedeno je. 

Kome građani veruju?

Kada je reč o tome kome ispitanici veruju u javnoj diskusiji, vidi se da četiri petine ispitanika navodi neke subjekte kojima veruje, dok jedna petina ne veruje nikome. Čak dve trećine ispitanika tvrdi da veruje stručnjacima (65 odsto), predsedniku Srbije veruje sedam posto, ljudima iz opozicije tri posto i isto toliko i eko-aktivistima. 

"Pitanje je kako tumačiti ovo dvotrećinsko poverenje koje se daje stručnjacima. Podatak bi imao smisla kad bi stručnjaci imali jasno i većinsko i narodu razumljivo tumačenja raspoživih podataka: za ili protiv rudnika litijuma. Do sada je vidljivo da se jedan broj stručnjaka priključio onima koji su za kopanja, a drugi deo protivnicima kopanja litijuma", navodi se u tekstu.  

Ističe se i da u istraživanju ima dovoljno za tvrdnju da se veliki broj ispitanika odlučuje za ili protiv rudnika litijuma zavisno od svojih izbornih i stranačkih opredeljenja – za partije na vlasti ili za partije u opoziciji.  

"Ispitanici koji kažu da su im bliže partije vlasti najčešće biraju odgovor 'Preteruje se sa protestima protiv otvaranja rudnika litijuma i MHE' – 67%; taj isti odgovor bira samo 5 odsto ispitanika koji su rekli da su im bliže opozicione partije. S druge strane, ispitanici kojima su bliže opozicione partije najčešće biraju odgovor protesti su opravdani ali ne učestvujem u njima – 54 odsto, a taj isti odgovor bira samo 5 odsto onih kojima su bliže partije na vlasti. Razlika između ove dve grupe ispitanika je još izrazitija i istosmerna u slučaju postotka onih koji učestvuju na protestima. Skloni opoziciji učestvuju na protestima sa 23 odsto, a oni skloni partijama vlasti sa 0,2 odsto", navodi se u tekstu na portalu Demostata.  

Kako se ističe, nema sumnje da je odnos prema otvaranju rudnika litijuma prevashodno političko pitanje iako bi narod hteo da to bude pitanje o kojem će da odlučuje struka.  

"No, pitanje litijuma jeste političko pitanje, bez obzira na distanciranje protestanata od politike i političara, barem doskora. Isto kao što je činjenica da nema poželjne finalizacije protesta bez partijskog učešća", stoji u tekstu. 

Dve trećine građana Srbije zadovoljno životom

Od ispitanika smo tražili jedan holistički odgovor na ovako postavljeno pitanje: „Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni vašim životom u celini?“, navodi se u tekstu Demostata i dodaje:

"Dobili smo odgovore po kojima je svaki deveti ispitanik (11%) nezadovoljan životom, dve trećine ispitanika je zadovoljno životom (66%), dok je nepuna četvrtina (23%) dala odgovore u kojima je pomešano i zadovoljstvo i nezadovoljstvo uz nešto malo ne-odgovora".