Umesto javnog interesa motiv je novac: Kako stati na put zloupotrebi Zakona slobodnom pristupu informacijama

Iako se u protekle dve decenije razvila svest o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sve brojnije zloupotrebe bacaju senku na ovaj inače dobar zakon, izjavio je za Euronews Srbija Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja. 

Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002. godine u Srbiji, a obeležava se 27. septembra. Marinović je podvukao da kada je taj zakon bio donet "proglašen je jednim od najboljih u Evropi, ali i u svetu", ali dodao je da su pojedine izmene u međuvremenu olakšale zloupotrebu istog. Kako objašnjava, mogućnost za podnošenje žalbi ne služi samo tome da olakša javnosti da dođe do informacija, već omogućava pojedinim advokatima da na takvim žalbama zarađuju. Zbog toga je, ističe, pokrenuta Radna grupa čiji je glavni cilj upravo uklanjanje zloupotrebe prava.

"Velika većina advokata radi čestito i pošteno svoj posao. Jedna mala grupa, uglavnom, neafirmisanih advokata, u sprezi sa određenom grupom ljudi, je osmislila tehnologiju da šalje identične zahteve na više stotina i više hiljada adresa raznih organa vlasti. Ali ne onih organa vlasti koji su najjači, kao što su, ne znam, vlada, ministarstva, velika javna preduzeća i tako dalje, nego na one koji su najbrojniji, a ekonomski, organizaciono, tehnički najslabiji", rekao je Poverenik.

Ističe da se ti zahtevi šalju na adrese mesnih zajednica, domova zdravlja kao i škola, često za vreme raspusta, u nadi da odgovorna osoba neće uspeti na vreme da odgovori, jer je tako nalakše podneti žalbu.

"Ti organi vlasti uglavnom imaju lice za postupanje po zahtevima, ali to lice najčešće nije dovoljno ni stručno kako da postupi u određenoj situaciji. S druge strane, često se bira i momenat kada će biti poneti zahtev. Recimo, školama se ponosi o vreme raspusta, što nije slučajno. Neko računa da škole ne rade. Iz njihovog ugla, bilo bi idealno da im niko ne odgovori u roku koji je propisan", podvlači Marinović.

Više od 80 odsto žalbi pišu advokati

Nekada je od ukupnog broja žalbi koje Poverenik dobija, procenat koji su pisali novinari bio oko 9-10 odsto, ali je danas pao na 2 odsto, naglašava Marinović. 

Takođe, ukupan broj žalbi koje Poverenik godišnje dobija je sa 3.600 - 3.800, porastao na 16.000, odnosno više od četiri puta.

"Ukupan broj predmeta u oblasti pristupa informacijama, koji se oforme kod Poverenika u toku jedne godine, takođe je porastao više od četiri puta. Učešće advokata u pisanju žalbi, nekada je bilo 7-8 odsto, znači svaku 13. žalbu je pisao advokat, sada je preko 80 odsto, što znači da 8 od 10 žalbi piše advokat", objašnjava sagovornik.

Euronews

Izbrisan član zakomplikovao situaciju

"Juče je počela sa radom Radna grupa koju je obrazovalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave na izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Osnovni cilj radne grupe da uradi takve izmene da ukloni mogućnost zloupotrebe prava", podvlači Poverenik.

Marinović dodaje da bi još jedan važan korak bio izmena Zakona, a nada se da će "izmenom zakona uticati na promenu stava Upravnog suda".

"Do početka izmene Zakona u februaru 2022. godine, postojalo je nešto što se zove zloupotreba prava na pristup informacijom od javnog značaja. Na preporuku i sugestiju eksperata iz EU, taj član je brisan. I to je donelo veliku štetu. U većini evropskih propisa taj član postoji, a zloupotreba u praksi nema. Nažalost, nekoliko meseci posle toga, u junu te iste godine, na opštoj sednici Upravnog suda promenjen je dugogodišnji stav koji je Upravni sud imao, da u postupku po žalbi u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja žalilac nema pravo na troškove žalbe koje je pisao advokat", kazao je Marinović.

"Iako deluje malo kontradiktorno, tu se radi o jednostavnom postupku. Kada želite da tražite neke informacije, obrazac zahteva možete naći na sajtu bilo koga organa vlasti i, naravno, Poverenika. Obrazac za žalbe, ako ste nezadovoljni postupanjem organa vlasti  ili kod Poverenika i dovoljno je da napišete da vam nisu odgovorili. Za to vam ne treba neko koga će država platiti 50.000 po predmetu", dodao je sagovornik za Euronews Srbija.