Premeštanje spomenika ili ispravljanje istorije? Reakcije zbog ideje Šapića da izmesti Titov grob i digne spomenik Draži

Gradonačelnik Beograda ponovo želi da izmesti Titov grob iz Beograda. Uz to želi i da sa Kalemegdana izmesti grobnicu narodnih heroja. Kao, svojevrsnu zamenu, Šapić predlaže da se na Terazijama podigne spomenik Draži Mihailoviću. Međutim, ove najave Aleksandra Šapića oživele su stare podele u srpskoj javnosti o tome da li je zapravo pobednik taj koji piše i kroji istoriju.

Još uvek nije poznato gde bi mogla da bude izmeštena grobnica sa Kalemegdana, s ozbirom da je za sada samo reč o predlogu. Međutim, ono što je poznato do sada je da je ona više puta bila na meti desničarskih vandala. Takođe, pojedine levičarske organizacije tražile su da se ovde postavi nadzorna kamera, ali to do danas nije urađeno. 

Inače, na ovom mestu sahranjena su neka od najznačajnijih imena narodno-oslobodilačke borbe, kao što su Ivo Lola Ribar i Ivan Milutinović, a nešto kasnije ovde je preneto i telo boraca za radnička prava, sindikalnog vođe i jednog od osnivača KPJ, Đure Đakovića.

Takođe, i jedan od autora Prvog Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Moša Pijade, sahranjen je na takođe na Kalemegdanu 1957. godine, a ova grobnica proglašena je i za spomenik kulture od strane Skupštine grada Beograda 1983. godine.

Takođe, upitno je i da li će nekadašnji predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito nastaviti da počiva u Beloj kući gde je sahranjen 1980. godine, četiri dana nakon što je preminuo u u bolnici u Ljubljani.

"Ne mogu da utičem javno, niti Grad Beograd može pravno formalno na to da utiče, ali mislim da je izmeštanje grobnice Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važna stvar za srpski narod i budućnost ove zemlje", rekao je nedavno Šapić.

Međutim, on je juče najavio i da će podneti inicijativu za izgradnju spomenika komandantu ravnogorskog pokreta iz Drugog svetskog rata Dragoljubu Draži Mihailoviću u centru grada, tačnije kod Terazijske česme.

"Nakon skupštine podneću inicijativu za izgradnju i postavljanje spomenika generalu Dragoljubu Mihailoviću. Mislim da on treba konačno da ima spomenik u Beogradu, da to treba da bude na dostojanstvenom mestu u centru grada. Moj predlog će biti Terazijska terasa ispod Terazijske česme", naveo je Šapić juče novinarima pred sam početak sednice gradske skupštine na kojoj je trebalo da se raspravlja o budžetu.  

Inače, Dragoljub Draža Mihailović, komandant Kraljevske vojske u otadžbini, osuđen je 1946. godine na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije s nacističkom Nemačkom, nakon čega je streljan.

Viši sud u Beogradu rehabilitovao ga je u maju 2015. godine, navodeći da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima, ali da sudsko veće nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je bio ratni zločinac. Oktobra 2023. u Beogradu je u privatnom prostoru otvoren muzej i podignut spomenik.

Koji je stav istoričara?

Istoričari nemaju jasan i složan stav oko inicijative gradonačelnika Šapića kada su u pitanju istorijski spomenici u Beogradu. Dok jedni smatraju da je to prekrajanje istorije, drugi navode da bi se na ovaj način istorija vratila u tokove iz kojih je ispala davne 1945. godine.

Naime, da Dragoljub Mihailović zaslužuje spomenik u Beogradu, poručio je za Euronews Srbija istoričar, Nemanja Dević. On kaže da je besmisleno govoriti o zločinima četničkog pokreta kao argumentu da se spomenik ne izgradi jer, kako kaže, u Srbiji već postoje brojni komunistički spomenici, iako je utvrđeno oko 60.000 žrtava tog režima. 

Dević ističe da je ravnogorski pokret bio antikomunistički i pokret koji se zalagao za demokratiju i veliku Jugoslaviju, a ne Srbiju i da, zbog istorijske uloge pokreta, treba izgraditi spomenik njegovom lideru.

"Zaslužuje spomenik ne samo kao istorijska ličnost već kao jedna simbolična figura onoga za šta se srpski narod borio u Drugom svetskom ratu. On nema grob u Beogradu. Treba sagledati činjenice i meni to nije sporno", rekao je.

On smatra da se stiče utisak da je sa krajem Drugog svetskog rata došlo do toga da se krojila nova, drugačija istorija. Zato, smatra, potrebno je u društvu stvoriti neki izbalansiran pristup.

"Setite se da je 1945. godine bilo menjanja naziva ustanova, ulica... Setite se da 80 odsto ulica nosi naziv po Partizanskim borcima. Stiče se utisak da je tada počela naša istorija. Da li je promena naziva ulica ili premeštanje takozvanih narodnih heroja nasilni čin koji menja našu slobodarsku svest ili je vraćanje istorije u pravi zglob", rekao je.

Međutim, inicijativu gradonačelnika  Beograda Aleksandra Šapića za izgradnju spomenika Dragoljubu Mihailoviću, istoričar Srđan Milošević nazvao je neozbiljnim predlogom i pogrešnom idejom. 

On je za Euronews Srbija rekao da je ponižavajuće to da se razgovara o veličanju lidera pokreta koji se vezuje za zločine i saradnju sa okupatorima.

"Vi Dražu možete da slavite i dižete spomenik jedino zbog toga sto je Srbin. A, ako vi srpstvo postavite kao ključni kriterijum svega, možete da zanemarite i zločin i nacionalističku ideologiju koju je on sprovodio", smatra Milošević. 

Objašnjava da istorija, posebno onaj deo koji se odnosi na Drugi svetski rat, ima dosta toga i važno je ko i kakav pogled ima na istoriju.

"Normalno je da ljudi drugačije gledaju, jer se tiče kulture sećanja. Naši istoričari koji su vratili tu temu Drugog svetskog rata vole da govore dosta o tome. Kada su u pitanju partizanski i četnički pokreti, kada je u pitanju kultura sećanja, važno je da utvrdite šta je glavni tok njihove delatnosti. Drugi svetski rat je bio strašan, bilo je svega. Iste kriterijume možete da primenite na Karađorđa na primer. On na primer zaslužuje spomenik jer je izvršio jedan nalog istorije. Međutim, u Drugom svetskom ratu taj nalog su vodili partizani i to na način na koji se prepoznaje. Četnički pokret nije tako funkcionisao", smatra Milošević.

Kakve su reakcije zbog Šapićeve inicijative?

Inicijative gradonačelnika nisu naišle na oduševljenje koalicionih partnera Srpske napredne stranke, među kojima je i Socijaldemokratska partija Srbije. 

Lider Rasim Ljajić je rekao da bi bilo bolje da se bavimo sadašnjošću, i kako kaže, kao prvo, protiv je revizije prošlosti jer kao stranka leve orijentacije baštini antifašističku tradiciju i doprinos koji smo kao zemlja dali u pobedi tokom Drugog svetskog rata. 

"Kao prvo, protiv smo revizije prošlosti, jer kao stranka leve orijentacije baštinimo antifašističku tradiciju i doprinos koji smo kao zemlja dali u pobedi tokom Drugog svetskog rata. Ovakvim inicijativama mi kao da sami prelazimo iz pobedničkog u gubitnički tabor", rekao je on.

Takođe, unuk Dragoljuba Mihailovića, Vojislav Mihailović, kaže da su ovakve namere Šapićeve neiskrene. 

"Ne verujem u iskrene namere gradonačelnika da se mom dedi podigne spomenik u Beogradu, čim se u izjavi ogradio da to nije u njegovoj moći, nego u nadležnosti Ministarstva kulture", istakao je on.

Kada govorimo o reakcijama na društvenoj mreži X, istoričar Milan Radanović pita da li će na spomeniku biti uklesane rečenice iz naređenja o čišćenju partizanskih jataka i simpatizera bez milosti. 

Međutim, ima i onih koji ističu antifašistički status pokreta Dragoljuba Mihailovića, koji kažu da je on bio odlikovan od strane američkog predsednika Harija Trumana i francuskog predsednika Čarlsa de Gola. 

Kada govorimo o izmeštanju groba Josipa Broza Tita, oglasio se lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji kaže da neće podržati iseljenje i takvu inicijativu. Takođe, kaže, da smatra da se istorija ne može izbrisati.

Ovim povodom je govorio i Aleksandar Antić iz Socijalističke partije Srbije, odbornik u Skupštini grada Beograda. 

"Stavovi obraćanja gradonačelnika, koje tangira istorijsko nasleđe i odnos prema bliskoj prošlosti, nije platforma sa kojom su Srpska napredna stranka i SPS zajedno izašle na izbore", naveo je.