IFIMES: Protiv Srbije vodi se specijalni rat, ključno da ostane stub stabilnosti

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane objavio je analizu  aktuelne situacije u Srbiji u kojoj ocenjuje da se protiv Srbije vodi "specijalni rat" s ciljem destabilizacije zemlje, ali da je zbog mira i stabilnosti u regionu i Evropi ključno da Srbija ostane stub stabilnosti.

Ističe se i da projekat "Jadar" ne sme da bude iskorišćen kao deo "specijalnog rata" protiv Srbije i da bi eksploatacija litijuma i drugih minerala mogla lansirati Srbiju na svetsku scenu i dovesti do velikog razvoja zemlje.

Instistut u analizi pod naslovom "Srbija 2024: Između 'specijalnog rata' i 'lansiranja' na svetsku scenu?" navodi da postoji plan za destabilizaciju zemlje i svrgavanja Aleksandra Vučića sa vlasti nedemokratskim putem i sredstvima iako se Srbija nalazi na istorijskom maksimumu svog razvoja.

Institut navodi da u tom projektu učestvuje deo snaga iz regiona, deo međunarodne zajednice i deo pojedinaca i organizacija iz Srbije.

Procene su da će 21. vek biti vek razvojnih šansi i prosperiteta za Srbiju, smatraju anlitičari, ali navode da kada je Srbija ubrzano napredovala taj napredak se pokušao usporiti ili čak zaustaviti što potvrđuju iskustva iz prošlosti. 

"Ključno je zbog mira i stabilnosti u regionu i Evropi da Srbija ostane 'pillar of stability' - stub stabilnosti. Pri tome Srbija mora obratiti veću pažnju i fokusirati se na pojedine 'prijateljske' zemlje, koje učestvuju u 'specijalnom ratu' protiv nje", navodi se u analizi.

Kako se dodaje, istraživanja i pronalazak nalazišta znatnih količina zlata, litijuma i drugih metala uvrstilo je Srbiju u perspektivne zemlje, koje će u budućnosti zabeležiti snažan ekonomski rast i sveopšti društveni razvoj. U analizi se navodi da se Srbija nalazi pred dva razvojna izazova, a to su gradnja nuklearnih elektrana kako bi osigurala buduću energetsku stabilnost i eksploatacija litijuma i drugih minerala kako bi osigurala razvoj i posledično blagostanje i prosperitet.   

Istovremeno se napominje i da je pronalazak litijuma u Srbiji u području oko reke Jadar, koju predvodi kompanija Rio Tinto otvorio brojna pitanja, neka opravdano neka ne i da je za realizaciju velikih razvojnih projekata potrebno postići odgovarajući društveni konsenzus.

U analizi se ocenjuje da se vlast i opozicija u Srbiji nisu poneli dovoljno odgovorno prema razvojnim projektima i umesto da se uspostavi debata i rasprava o tome unutar društva došlo je do unutrašnjih napetosti, polarizacije i protesta, koji su, kako se dodaje, imali političku i međunarodnu pozadinu.

"Potpuno je razumljivo da građani koji žive na području gde se nalaze nalazišta litijuma žele odgovore na različita pitanja o projektu, a posebno one koji se odnose na ekološke aspekte tog projekta. To je moguće ostvariti u relaksiranoj atmosferi i kroz istinski dijalog i predočavanje stručnih činjenica", navodi se u tekstu.

Takođe se dodaje da istraživanja pokazuju, da Srbija ima ogromna nalazišta različitih ruda i minerala i postavlja se pitanje eksploatacije navedenih prirodnih resursa što, kako smatraju, "može dovesti do sada neviđenog razvoja te zemlje".

"Ukoliko se budu poštovali visoki ekološki standardi Jadar bi bio prvi rudnik litijuma u svetu koji nema tečnu deponiju, a time će se, kako smatraju stručnjaci, smanjiti i njena veličina. Eksperti smatraju da se odgovarajućom eksploatacijom litijuma i drugih minerala Srbija može 'lansirati' na svetsku scenu poredeći tu činjenicu sa pronalaskom nafte početkom 20.veka koja je 'lansirala' Arape i arapske države na svetsku scenu i pozitivno promenila i unapredila živote tih ljudi i njihovih država", navodi IFIMES.

Oni smatraju da je zato potrebno da se formira Nezavisni odbor za nadzor projekta „Jadar“, koji bi bio sastavljen od predstavnika stanovnika sa tog područja, civilnog društva, stručne zajednice, predstavnika države i predstavnika investitora.

"Isti koncept se može iskoristiti prilikom izgradnje budućih nuklearnih elektrana u Srbiji. To je ujedno istorijska šansa da Srbija postane moderna i razvijena evropska država", ukazuje se u analizi.

Ocenjeno je i da se Srbija uspešno repozicionirala i rebrendirala u regionalnim i međunarodnim odnosima i od objekta postala je subjekt međunarodnih odnosa što je, kako se navodi, najvidljivije kroz dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine gde je predsednik Vučić uspeo da nametne paradigmu "ne mogu oni dobiti sve, a mi ništa".

Međutim, još uvek nezavršen dijalog predstavlja veliko breme za ambiciozne projekte ekonomskog razvoja Srbije, napominju autori. Oni ukazuju i na to da se Srbija zbog neuvođenja sankcija Rusiji našla pod snažnim pritiscima, koje je poprilično uspešno amortizovala korektnim odnosom prema Ukrajini, ali da Srbija takođe plaća visoku cenu vojne neutralnosti. U analizi se navodi i da posete najznačajnih svetskih državnika potvrđuju centralnu poziciju Srbije na Zapadnom Balkanu.

Pored ostalog, zaključuju i da porast investicionog rejtinga, ekonomski rast i budžetski deficit manji od tri odsto ulivaju nadu u ekonomske perspektive Srbije, a da je Ekspo 2027. nova razvojna šansa Srbije i regiona.