Razgovori o litijumu: Vučić poručuje da nas čeka još "obaranja ruku" sa Rio Tintom, šta kažu stručnjaci i aktivisti?

Kompanija Rio Tinto dala je u subotu šest obećanja građanima Srbije u vezi sa projektom rudarenja litijuma koji nameravaju da sprovedu u dolini Jadra. Oni su poručili da će iskreno razgovarati sa građanima i omogućiti nadzor lokalnoj zajednici u sve aspekte rudnika, kao i da će hiljade radnika Rio Tinta jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu, i živeti u Loznici. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poručio je na debati u Ljuboviji o projektu "Jadar" na kojoj su učestvovali građani i predstavnici kompanije Rio Tinto, i koja je trajala osam sati, da je državi stalo do njihovog zdravlja, čiste vode i prirode. 

Vučić je dodao i da nas čeka još mnogo obaranja ruku sa kompanijom i da će se videti u naredne dve godine kako će to sve ići.

"Još nisam dobio ni jedan odgovor od početka iako sam dva puta pomenuo kako će to da utiče na poljopirvredne proizvode. Postavio sam pitanja: Može li da se gaji kukuruz u neposrednoj blizini, može li malina?. Zato što tu žive čitave porodice od tog posla. Čitav Krupanj živi od maline. Moraju da odgovore na ta pitanja", rekao je Vučić.

Instagram.com/buducnostsrbije

Izvršni direktor Rio Tinta, Jakob Stausholm, koji je takođe prisustvovao ovom sastanku rekao je da zagađenja neće biti.

"Imate moje uveravanje da nećemo imati zagađenje u poljoprivredi, zemlja će biti ista kao bilo gde drugde. Ja ću doći sa svojom porodicom da jedem paradajz u okolini rudnika", rekao je on.

Kakve su reakcije posle rasprave?

Direktor Insituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević izjvio je da uravo prisustvo Stausholma na debati treba da znači da se krećemo u pravcu poštovanja svih ekoloških propisa, što je, kako je rekao, jedan od apsolutnih preduslova za dalji nastavak projekata koji će trajati sledećih mnogo godina.

On je rekao da su strahovi i zabrinutost koji su građani iskazali u razgovoru sa predstavnicima Rio Tinta oko vode, deponija u Štavicama, sumporne kiseline, zdravlja ljudi, zaštite životne sredine ali i poljoprivredne proizvodnje opravdani, zato što se zbog perioda tranzicije u Loznici razvila briga kod ljudi kako će sve izgledati.

"Mi smo nekako malo bili, u svoj toj tranziciji, izolovani od sveta i ne shvatamo veličinu, značaj i principe velike rudarske industrije, tako da je taj strah iz neznanja delimično opravdan", izjavio je on i dodao da dezinformacija kojima su građani izloženi u proteklom periodu nikada nije trebalo da bude i da je tačka na to trebalo da bude stavljena prvog dana. 

Komentarišući to što je predsednik Vučić izjavio da državi u roku od 22 meseca treba da se dostave tri studije, Blagojević je za Tanjug rekao da te studije treba da pokažu kako će se rukovati sumpornom kiselinom, kako će podzemni rudnik delovati na nadzemni deo i kako će delovati na zemljište, samim tim i na poljoprivredu.

Međutim, predsednik udruženja građana "Podrinjski antikorupcijski tim Pakt" iz Loznice, Miroslav Mijatović, za Euronews Srbija je izrazio zabrinutost zbog, kako je naveo, nedostatka dijaloga sa kompanijom Rio Tinto.   

On je istakao da je javna rasprava o pitanju, koje se tiče lokalne zajednice, organizovana na lokaciji udaljenoj 60 kilometara od Loznice, što je otežalo pristup građanima iz tog područja. 

Pored toga, kaže, obaveštenje o raspravi stiglo je, na dan njenog održavanja, a nije bilo garancija da će svi zainteresovani moći da učestvuju. 

"Videli smo da tamo nisu bili ni predstavnici ekoloških udruženja, ni predstavnici opozicije. Čuli smo nekih šest obećanja koje treba da ispune. Rio Tinto je tamo izneo podatke koji nisu tačni i koje se nisu pojavljivali u njihovim dokumentima do sad. Po prvi put smo, recimo, čuli da će sleganje tla biti do 25 centimetara, iako su oni u svojim dokumentima navodili da će sleganje tla biti preko jedan metaar i 40 centimetara", rekao je. 

Knežević: Treba očekivati da će se količina otpada smanjivati

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studije vezane za rudnike i deponije otpada, kaže za Euronews Srbija da je fakultet imao na raspolaganju sve analize studije uticaja na životnu sredinu, ali da zbog trogodišnjeg  izvođenja te studije, kao i aktuelne faze projektovanja studije za otpad i sprovođenja dodatnih istraživanja, trenutno postoji neusklađenost podataka.

"U ovom trenutku ne očekujemo bilo kakva iznenađenja vezano za sadašnji sadržaj studije i podatke koji su u studiji. Može se očekivati da će deo studije vezan za istraživanje upotrebe otpada da bude proširen. Po sadašnjem je da se pola otpada vraća u rudnik, kao zasip, pola ostaje da se deponuje, međutim rade se istraživanja u više institucija širom sveta da se i od te polovine što je više moguće iskoristi. Reciklaža, odnosno korišćenje sirovine za neke druge proizvode koji su interesantni, od građevinarstva, pa dalje. Znači, treba očekivati da će se količina otpada koja ide na deponiju smanjivati", rekao je on.

Kako kaže, država je radila paralelno sa Rio Tintom i imala svoje savetnike koji su sve proučavali. 

"Mišljenje koje je dobila država, koje je dobila Ministarstvo rudarstva i Ministarstvo zaštite životne sredine poklapa se sa mišljenjima koje je dobio Rio Tinto. Dakle, mi smo bili potpuno nezavisni, tražili smo raspoloživu dokumentaciju, stavljeno nam je na raspolaganje. Ako smo mislili da nam treba još, tražili smo dodatno i mi smo radili na tome", kaže on.

Kako objašnjava, ljudi pogrešno doživljavaju studiju, koja zpravo treba da bude analiza, a ne da sadrži žaključak.

"Ova studija u svojoj strukturi nema zaključak. Ona je vrlo logički postavljena. Analizirate kako je sadašnje stanje. Nijedan investitor nije zadužen da popravlja sadašnje stanje, ali ne sme ga pokvariti. Onda analizirate proces i vidite šta može negativno da djeluje na sve to. I onda tražite mere koje mora investitor da preuzme da se održi sadašnje stanje", rekao je on.