Igre 
Koja je tajna srpske energetske stabilnosti: Zašto jedino Srbija u regionu nije imala problem sa strujom ovog leta?
Komentari15/09/2024
-20:32
Kalendarski kraj leta donosi i niže temperature, barem se tome nada većina stanovnika Balkanskog poluostrva, koje je ove godine pogađao toplotni talas za talasom, uzrokujući nezapamćenu količinu potrošene električne energije.
Ipak, krajem juna, na početku sezone godišnjih odmora, usred letnje sezone, tri glavna grada, Sarajevo, Podgorica i Tirana, kao i najveći primorski gradovi Hrvatske, ostali su u potpunom mraku sa temperaturama koje su nastavile da rastu.
Crna Gora je prošla najgore, s obzirom na to da je skoro u potpunosti ostala bez električne enegije, uz izuzetak Pljevalja i Žabljaka. Opravdani strah da bi eventualno ponavljanje ovakvih incidenata moglo da ugrozi turističke sezone od kojih žive sve tri primorske zemlje, Hrvatska, Crna Gora i Albanija, obuzeo je sve faktore društva.
Ipak, bez obzira na probleme u susednim zemljama, u Srbiji nije bilo nestanaka struje, iako je potrošnja bila rekordna, zbog čega su i najviši državni funkcioneri apelovali da se povede računa o neracionalnoj potrošnji, uz uveravanje da do prekida svakako neće doći.
Stoga je najčešće pitanje, koje je postavljano u susednim zemljama, bilo kako je Srbija uspela da očuva energetsku stabilnost tokom nezapamćeno toplog leta.
Ulaganja su ključ stabilnog elektroenergetskog sistema
Odgovor na ovo pitanje se krije u nekoliko ključnih koraka koji su preduslov za stabilno snabdevanje. Jedan od prvih je svakako ulaganje u elektroenergetski sistem, čija je modernizacija i održavanje skup, ali neophodan korak ka spomenutoj stabilnosti snabdevanja.
Elektromreža Srbije (EMS) je u 2022. godini u roku završila drugu deonicu Transbalkanskog koridora, izgradnju potpuno novog dalekovoda između Kragujevca i Kraljeva od skoro 60 kilometara, i niz drugih projekata od značaja za priključenje privrede i dalji razvoj, a do 2030. godine planirana su ulaganja od 900 miliona evra u prenosni sistem električne energije.
Povezane vesti
Generalna direktorka JP EMS Jelena Matejić, u intervjuu za Tanjug, početkom prošle godine, je istakla da je EMS imao pozitivan poslovni razultat i napomenula da se realizacija investicija odvijala u neverovatnim i neizvesnim okolnostima, najpre kovida, a zatim i nove svetske energetske krize i rata.
"Takve okolnosti ne mogu da ostave efekat na naš nacionalni energetski portfolio. EMS je uspela da ostavi sigurnim i pouzdanim sistem, ne samo prenosni, već kompletan elektroenergetski sistem Srbije", navela je ona.
Matejić je tada rekla i da je obezbeđena stabilnost i sigurnost napajanja za sve stanovnike Srbije i za privredu, te je naglasila da je tako obezbeđeno okruženje u kome mogu nadalje da rade i proizvodni i distributivni kapaciteti, bez restrikcija.
profimedia
Ono što je bilo ključno, pokazaće se i za ovo leto, je to da se vodilo se računa o interkonektivnim vezama, o stabilnosti sistema čitave Evrope čiji je deo, jer Ukrajina nije baš ni toliko daleko. Matejićeva navodi i da su ogromnim zalaganjem zaposlenih i velikim znanjem prebrođene i sve nedaće prilikom nabavke i uvoza opreme za izgradnju strateške infrastrukture.
"U roku smo uradili drugu sekciju Transbalkanskog koridora, što je projekat od evropskog značaja, za šta smo dobili priznanja, pa i prilikom posete evropskog komesara Varheljija", rekla je ona.
Inače, radi se o projektu vrednom 198 miliona evra, o izgradnji dalekovoda dugog više od 320 kilometara, na 400 kilovolti. U proteklih 11 godina EMS je realizovao 380 mliona evra investicija. kako je tada istakla Matejić.
"To je pojačalo žilavost našeg sistema. Da toga nije bilo sigurno bi danas bilo problema sa mrežom i restrikcijama", kazala je Matejićeva i dodala da u budućnosti treba uraditi još više.
Povezane vesti
Kada je reč o ulaganjima u prenosni sistem do 2030. u vrednosti većoj od 900 miliona evra, kao najvažnije izdvaja investicije u dalji razvoj Transbalkanskog, kao i centralno-balkanskog koridora, pa pan-evropskog koridora, interkonekcije prema Hrvatskoj i centralno-balkanskog koridora prema Bugarskoj.
"Samo vrednost tih projekata je oko 500 miliona evra i vidimo ih u mreži prenosa električne energije Evrope do 2035. godine", kazala je Matejićeva.
Ipak, ukoliko je upravljanje sistemima loše, bez obzira na ulaganje, do problema će svakako doći, saglasni su stručnjaci, a jedan od odgovora na gore postavljeno pitanje, kako je Srbija uspela da obezbedi stabilnost snabdevanja, krije se i u efikasnom upravljanju mrežom.
Modernizacija sistema upravljanja prenosnom mrežom
U saradnji sa institutom "Mihajlo Pupin", srpski elektroenergetski sistem je usvojio sistem VIEW4, koji prema podacima Instituta predstavlja savremeni integrisani sistem daljinskog nadzora i upravljanja (SCADA), posebno prilagođen velikim i složenim upravljačkim sistemima kao što su elektroenergetski sistemi, sistemi za vodosnabdevanje, gasovodni sistemi, irigacioni sistemi, kao i drugi geografski i prostorno razuđeni procesni sistemi.
VIEW4 programski paket je koncipiran modularno, što omogućava jednostavno proširenje i prilagođavanje konkretnim potrebama, navedeno je u objašnjenju i sadrži VIEW4com, VIEW4core, VIEW4arch, VIEW4HMI, PowerWeb i VIEW4SMG.
Poslednja komponenta sistema služi za nadzor rada samog VIEW4 sistema, kao i svih hardverskih komponenti sistema obezbeđuje VIEW4SMG modul, čiji je zadatak kontinuirana provera svih komponenti u sistemu i automatsko alarmiranje ukoliko se uoče eventualni problemi.
Osim usvajanja sistema VIEW4, značajan trenutak je bio i početak rada Nacionalnog dispečerskog centra EPS-a iz kojeg se zapravo kontroliše ceo distributivni sistem EPS-a, preneo je te 2016. godine RTS.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Nacionalni distributivni dispečerski centar trebalo bi da omogući kvalitetniju isporuku električne energije i efikasnije informisanje kupaca, prema standardima savremenog tržišta.
Centar modernizuje celokupni distributivni upravljački sistem na području Srbije, a prema rečima Milorada Grčića, tadašnjeg v. d. direktora JP EPS, formiranje tog centra jedan je od najvažnijih projekata "EPS Distribucije".
"Novi Sad sada postaje centar upravljanja distributivnim sistemom i to je potvrda da organizacija "Elektroprivrede Srbije" nije usmerena ka beogradizaciji, već ka funkcionalnom upravljanju", rekao je Grčić.
Ovakvu odluku kompanije i Vlade Srbije pohvalio je i tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji se zahvalio u ime tog grada zato što je "obećano i ispunjeno, zato što je Novi Sad važan deo EPS-a" i da će zato "Elektroprivreda Srbije" i Ministarstvo rudarstva i energetike i dalje imati podršku čelnika vojvođanske prestonice.
Povećanje potrošnje i potražnje je konstantno, ali stabilnost snabdevanja u Srbiji nije upitna
Bez obzira na sve ono što je dosad urađeno, u smislu ulaganja, modernizacije i prilagođavanja sistema upravljanja, ipak je potreba za električnom energijom u Srbiji iz godine u godinu sve veća, te postojeći sistem u jednom trenutku sigurno neće moći da zadovolji potrebe industrije, ekonomije i društva.
S tim u vezi, Srbija je razvila strategiju investicija u elektroenergetske sisteme bazirane na alternativnim, a posebno obnovljivim izvorima energije, prema kojoj će Srbija u narednih nekoliko godina izgraditi elektrane na obnovljivu energiju snage 3.000 MW, rekla je prošle godine ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović za "Balkan Green Energy News".
"Ovo je najambiciozniji plan Srbije do sada. Podsetiću da je u Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije za period 2013-2020. planirano 1.092 MW kapaciteta na obnovljivu energiju iz svih izvora, dok smo sada predvideli da za tri godine dodelimo podsticaje za 1.300 MW. Kad ovome dodamo da država planira kroz strateško partnerstvo da izgradi dodatnih 2.000 MW za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS), onda dolazimo do više od 3.000 MW novih zelenih kapaciteta u narednih svega nekoliko godina, što dovoljno govori koliki značaj Ministarstvo daje zelenoj energiji u budućnosti", rekla je Đedović Handanović.
Na pitanje da li Ministarstvo vidi uvođenje baterija kao način da reši veliki broj priključaka na prenosni sistem, Đedović Handanović je iznela podatke o povećanju broja priključaka i potražnji koja je "ekstremna".
"Naime, elektroenergetski sistem Srbije suočen je već dve godine sa ekstremno velikim brojem zahteva za priključenje. Od 2021. do ove godine broj zatraženog kapaciteta za priključenje povećao se sa velikih 3,8 GW na ekstremnih 20 GW, a Srbija ima ukupno oko 8 GW proizvodnih kapaciteta", rekla je on i nastavila:
"To je ogromna količina koju prema najboljem znanju i dostupnim sredstvima nije moguće integrisati ni u kratkom, ni u dužem roku u sistem, a da se njegov rad ne ugrozi. Sigurnost rada sistema je glavni zadatak operatora sistema i predstavlja najvažniji interes u elektroenergetici. Bez sigurnog rada sistema mi ne možemo da računamo na struju, a svi znamo šta struja znači za naš svakodnevni život i za ekonomiju", zaključila je ona.
Upravo alternativni izvori energije su moguće rešenje, a jedno od njih, nuklearna energija, se ponovo vratila u žižu interesovanja raspravom o izmenama Zakona o energetici, kojima bi trebalo da se povuče moratorijum iz 1989. na izgradnju nuklearnih elektrana.
Tanjug/Miloš Milivojević
Pripremajući se za ovo leto predsednik Vučić je izjavio da će Srbija uvek imati dovoljno električne energije, ali da će morati da se ulaže u nove izvore energije i da je za to potrebno nekoliko milijardi evra.
On je rekao da se sada troši mnogo više struje nego ranije, i da će se trošiti zbog uvođenja veštačke inteligencije, vozila na električni pogon, a novih izvora nema.
"Nema novih izvora i svi troše mnogo, moraćemo da uložimo mnogo para u sistem. Imaćemo struje zato što morate da se postarate za to, ali ćemo za to platiti visoku cenu, milijarde i milijarde evra moraćemo da uložimo", rekao je predsednik, prenosi "Euronews".
On je rekao da je zabrana o izgradnji nuklearne elektrane koja je u Srbiji doneta 1989. godine bila velika greška i ukazao na to da su druge zemlje bivše Jugoslavije kao što su Hrvatska i Slovenija iskoristile tu priliku.
"Hrvati i Slovenci ne bi imali ništa da nemaju tu nuklearku. Bez obzira što Hrvatska sada pametno radi na istraživanju geotermalnih izvora, kao izvora energije. To ćemo početi i mi uskoro da radimo", rekao je predsednik.
Komentari (0)