"Novi Eskobar" prvi sastanak održao sa predstavnikom kosovske opozicije: Da li je to upozorenje iz Vašingtona za Kurtija

Prošlog meseca stigla je vest da je novi američki izaslanik za Zapadni Balkan Aleksandar Saša Kasanof. On je na toj funkciji zamenio Gabrijela Eskobara, a zanimljivo je što je njegov prvi sastanak sa nekim od političara iz regiona bio sa predstavnikom opozicije na Kosovu. Postavlja se pitanje da li je Amerika time želela da pošalje signal kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju koji se u poslednje vreme ne obazire na zahteve međunarodne zajednice podovom njegovih jednostarnih poteza,, a poslenji u nizu je najava otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Novi američki "specijalac" za Zapadni Balkan Aleksandar Saša Kasanof na novu funkciju je stupio 19. jula. Portparol Stejt Departmenta je tada za Glas Amerike rekao da će Kasanof biti zadužen za američku politiku prema regionu.

"Duboko smo rešeni da podržimo sve zemlje Zapadnog Balkana na njihovom putu do evropskih integracija i članstva u evro-atlantske institucije. Naša politika promoviše regionalnu ekonomsku saradnju i reforme koji će doneti dugotrajan mir, stabilnost i prosperitet u regionu. Pod liderstvom zamenika pomoćnika državnog sekretara Kasanofa, nastavićemo da radimo sa zemljama Zapadnog Balkana i našim evropskim partnerima na promovisanju tih ciljeva", naveo je portparol. 

Ko je Aleksandar Kasanof?

Kasanof je prethodno bio izvršni pomoćnik Viktorije Nuland, bivše podsekretarke za politička pitanja, kao i vršioca dužnosti podsekretara za politička pitanja Džona Basa. 

U biografiji Kasanofa navodi se da je služio i u Republici Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini. Zanimljivo je da je nagrađivan je za rad na položaju političkog savetnika u američkoj ambasadi u Kijevu tokom Majdanske revolucije i zatim ruske invazije na Ukrajinu. 

Završio je Nacionalni ratni koledž, Školu za napredne međunarodne studije Džons Hopkins i Hamilton Koledž, a govori francuski, italijanski, ruski i španski jezik, piše Glas Amerike.  

profimedia

Inače, on stupa na dužnost koju je prethodnih godina veoma aktivno obavljao Gabrijel Eskobar. On je intenzivno bio uključen u dijalog Beograda i Prištine, a u maju je Stejt Department demantovao navode medija da je Eskobar otpušten sa funkcije zbog navodnog sukoba interesa, odnosno zbog povezanosti članova njegove porodice sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije i Vladom Republike Srpske. 

"Zamenik pomoćnika državnog sekretara Gabrijel Eskobar nije smenjen s položaja. Sve karijerne diplomate u Stejt departmentu menjaju pozicije u periodu od jedne do četiri godine, što je deo redovne prakse. Kao karijerni diplomata, zamenik pomoćnika državnog sekretara Eskobar je obavljao svoju trenutnu ulogu tri godine, a narednih nedelja prelazi na svoj sledeći zadatak, što je odavno planirano", navedeno je tada u saopštenju Stejt departmenta. 

Sada je "vruć krompir" prešao u ruke Kasanofa. Od njegovog imenovanja situacija na Kosovu i Metohiji se dodatno zakuvala zbog najava i aktivnosti ka otvaranju mosta na Ibru. Stejt Department je povodom toga saopštio da SAD u ovom trenutku ne podržavaju bilo kakve poteze za promenu trenutnog statusa mosta i da otvaranje mosta za saobraćaj vozila sada povećava potencijal za nasilje i dovodi u opasnost lokalno stanovništvo, kao i vojnike KFOR-a, uključujući Amerikance. 

Kurti u SAD, a Kasanof se sastao za Hamzom

Međutim, Priština je na saopštenja Stejt Departmenta, ali i drugih zapadnih faktora za sada ostala nema, a analitičari su upozoravali da bi to moglo da potkopa njenu poziciju.  Za mnoge je bila iznenađenje vest da se kandidat DPK-a za premijera Bedri Hamza sastao sa Aleksandrom Kasanofom. Hamza je naveo da je on prvi lider sa Balkana koji se sastao sa američkim izaslanikom otkako je preuzeo dužnost.  

Na Fejsbuku je napisao da su razmatrali trenutnu situacju i da je predstavio svoj plan. 

“Složili smo se o osnovnoj potrebi za saradnjom, koordinacijom i predvidljivošću u našim odnosima sa SAD-om, dok sam predstavio svoj plan fokusiran na brzi ekonomski razvoj, strateške investicije, poboljšanje životnog standarda građana i članstvo u NATO-u, gde će podrška SAD-a biti ključna. Imamo mnogo posla i izgubili smo mnogo vremena, ali sam uveren da imamo ključne stubove podrške i zaštite u Americi. Sastanak sam završio s optimizmom da će politička konfuzija u vladi Kosova i greške jedna za drugom biti revidirane, kako bismo se fokusirali na  konkretne rezultate za naše građane, a ne na stvaranje drama koje ne donose ništa osim izolacije i ignorisanja,” istakao je Hamza, a prenosi RTK2. 

Za to vreme kosovski premijer Aljbin Kurti boravi u Americi gde prisustvuje Demokratskoj nacionalnoj konvenciji na kojoj će biti ozvaničena nominacija Kamale Haris za predsedničku kandidatkinju. 

Opozicija u Prištini inače već dugo kritikuje Kurtija zbog ugrožavanja odnosa sa SAD.  Poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti istakao je da Kurtija odavno niko u američkoj administraciji nije pozvao na sastanak "na nivoima na kojima treba očekivati premijera".  

I zvaničnici u Beogradu smatraju da je američka administracija jasna u osudi politike Aljbina Kurtija, ali ističu da bi Beograd voleo da vidi energičniju akciju predstavnika međunarodnih organizacija.  

"Lepo je reći da su protiv jednostranih mera, ali ako Kurti ide dalje neophodno je da Kfor, Euleks i ostali iskoriste svoja ovlašćenja", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za TV Pink.

Đurić je povodom učešća Aljbina Kurtija na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji istakao da je veoma zabrinjavajuće i razočaravajuće što neko ko je, kako je naveo, široko prepoznat kao kršitelj ljudskih prava i osnovnih demokratskih vrednosti, i ko je više puta upražnjavao prakse koje podrivaju interese i prisustvo SAD na Zapadnom Balkanu, dobija priliku da promoviše svoju opasnu politiku i etno-nacionalističku agendu.

"Dozvolite mi da vas podsetim da su ove destabilizujuće aktivnosti, uključujući konstantno udaljavanje od dijaloga između Beograda i Prištine i odbijanje usklađivanja sa Vašingtonom, snažno osuđene od strane visokih zvaničnika i predstavnika u SAD i EU", navodi se u pismu Marka Đurića predsednici Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) Tamari Kofman Vits u koje je Tanjug imao uvid. 

"Ukoliko Kurti ne bude kooperativan, Amerikanci će naći nekog ko će biti"

A da li će do energičnije akcije doći? I da li je razgovor Saše Kasanofa za Hamzom neka vrsta poruke za Amerike Kurtiju? Politikolog Ognjen Gogić smatra da, ukoliko Kurti ne bude kooperativan, Amerikanci će naći nekog ko će biti. On je za Kosovo onlajn oceno da je taj sastanak "više od poruke" Kurtiju, jer su se SAD već jednom umešale u izbore na Kosovu.  

Gogić je rekao da nije neobično da američki zvaničnici održavaju kontakte sa raznim političkim liderima na Kosovu zato što su oni "generalno odnegovali tamošnju političku elitu", izuzev pokreta Samopredeljenja, a uključujući pre svega DPK. Međutim, ocenjuje, jeste neobično to što se Hamza susretao s nekim zvaničnicima s kojima Kurti nije. 

Euronews/Vladislav Ćup

"Američki izaslanik Ričard Grenel je 2020. godine na neki način imao udela u toj promeni vlasti na Kosovu, takođe uz podršku DPK, kada je pala prva Kurtijeva vlada. Tako da to zapravo može da bude poruka Kurtiju, a može da bude i viša od poruke. Može da bude pravljanje nekih operativnih dogovora i planova za neko dalje delovanje", ocenjuje politikolog. 

S druge strane, analitičar iz Prištine Arbnor Sadiku smatra da će SAD sarađivati sa bilo kim ko pobedi na sledećim izborima na Kosovu, a sastanak Hamze i Kasanofa osenjuje kao izbornu kampanju DPK. On ocenjuje da će, prema sadašnjim priliklama. Kurtijeva stranka Samoopredeljenje napraviti koaliciju sa PDK. 

"Pitanje da li je međunarodna zajednica nemoćna ili ne želi da deluje"

Podsećamo, vlasti u Prištini su u poslednje vreme povlačile niz jednostranih poteza koji su ugrožavali stabilnost i dijalog. Neki od njih su zabrana dinara, zatvaranje banaka, pošta, a najava otvaranja mosta na Ibru, koji više od 20 godina razdvaja severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu je poslednja u nizu takvih akcija. Sve to je, uprkos protivljenju međunarodne zajednice, ostalo bez ikakvih posledica.  

Komentarišući brojne jednostrane poteze Kurtijeve vlade, diplomata u penziji Zoran Mialivojević nedavno je za Euronews Srbija rekao da je most na Ibru samo jedna od kockica u mozaiku "niza jednostranih poteza koji su planirani za ostvarivanje pune dominacije nad severom Kosova i Metohije". 

Na pitanje da li je zapadna međunarodna zajednica nemoćna u nameri da zaustavi jednostrane poteze Prištine, Milivojević je rekao:  

"Suština je u tome, što je za njih najvažnije, da izbegnu rizike za bezbednost, kada je reč o Zapadu. Inače, oni sve te mere i akcije tolerišu, zato što Kosovo tretiraju kao državu, koja to radi u skladu sa svojim nadležnostima na svojoj teritoriji. I oni to tako tretiraju, u meri u kojoj to dotiče i neke njihove interese, ali pre svega kada je reč o bezbednosti i kontroli na ovim prostorima, onda reaguju". 

Euronews/Vladislav Ćup

Istraživač Centra za Evropske politike Miloš Pavkovć je naveo da je pitanje da li je međunarodna zajednica nemoćna ili samo prosto ne želi da deluje.  

"Međunarodna zajednica je bila jasna i decidna kada govorimo o otvaranju mosta na Ibru. Kosovo je dobilo osude od svih ambasada Kvinte, od Evropske unije, od SAD. Svi su protiv tog jednostranog poteza. Videli smo čak i Evropska unija razmatra neke dodatne restriktivne mere, dodatne sankcije za kosovsku vladu ukoliko su odlučni u nameri da to i ostvare. Ovde će biti od suštinske važnosti uloga Kfora. Dakle, Kfor ima mogućnost da fizički zabrani pritup kosovskim vlastima da otvore most. Tu će se zapravo pokazati suštinski stav međunarodne zajednice po tom pitanju", rekao je Pavković za Euronews Srbija.