Vehabije na Balkanu: Radikalni elementi bezbednosna pretnja po države i stanovništvo, Srbi i Bošnjaci posebno na udaru
Komentari19/08/2024
-19:00
Likvidacijom vehabije Senada Ramovića Becana, koji je odigrao ključnu ulogu u radikalizaciji teroriste Miloša Žujovića, ponovo se postavlja pitanje aktivnosti, brojnosti i stepena radikalizacije vehabističkih grupa na teritoriji Srbije.
Organizovani u islamske paradžemate, tj. nelegalne strukture van organizacije Islamske zajednice Srbije, najčešće dolaze pod uticaj ekstremističkih grupa i pojedinaca sa Bliskog istoka, koji u centralnoj Srbiji deluju na prostoru Raškog okruga, u gradovima Novom Pazaru i Tutinu, kao i drugim okolnim mestima.
Takođe, u Srbiji se posebna pažnja obraća na prostor Kosova i Metohije, gde je radikalizacija u vreme rata u Siriji dostigla pandemijske razmere. Međutim, opasnost od radikalizacije elemenata koji su odmetnuti od Islamskih zajednica najveći je problem u Bosni i Hercegovini, te Makedoniji i Albaniji.
Dodatni problem za bezbednosne službe i kontrolu radikalnih elemenata su i izjave pojedinih političara iz regiona koje verskom ekstremizmu, u ovom slučaju islamskom, daju vetar u leđa, a koji je, prema rečima najviših zvaničnika Srbije, kao i verskih poglavara Islamske zajednice, najveći neprijatelj muslimana u Srbiji, te Bošnjaka i Albanaca, koji su dve najveće nacionalne manjine u Srbiji, pretežno islamske veroispovesti.
Vehabije u BiH postrojavao Alija Izetbegović
Istorijat vehabijskog pokreta i vehabizma, koji je kao religijski ekstremistički pokret praktično sekta u Islamu, koja se nalazi van regularnih institucija Islamske zajednice, u Bosni i Hercegovini je prvi put u tom obliku viđen za vreme građanskog rata u BiH.
Najpoznatija grupa dobrovoljaca vođenih ideologijom vehabijskog pokreta, a koji su bili deo regularnih snaga tzv. Armije Republike BiH, je svakako odred "El Mudžahid", koji su bili u sastavu Trećeg korpusa Armije.
Njihovi zločini nad srpskim civilima i zarobljenim vojnicima Vojske Republike Srpske u septembru i oktobru 1995. godine u varošici Vozuća kod Zavidovića, snimljeni su kamerama i fotografisani fotoaparatima kao ključni dokaz surovosti ekstremističke ideologije.
Ipak, posebnu pažnju javnosti je privukao video snimak iz novembra 1995. godine kada je u selu Gostović kod Zavidovića tadašnji predsednik predsedništva tzv. Republike BiH Alija Izetbegović postrojio pripadnike ovog odreda, tek mesec dana nakon stravičnih zločina u Vozući, te je tom prilikom izneo i pohvale na račun njihovog ratnog puta.
Ekspert za borbu protiv terorizma i bezbednosna pitanja, Dževad Galijašević, je za RTRS o ovom događaju rekao:
"Alija Izetbegović je na tom postrojavanju izrekao pohvalu, ne samo da je potvrdio svoje učešće u tim zločinima, već je izrekao i pohvalu i najavio nove bitke", rekao je Galijašević.
Nove bitke i "odgovor za ne daj Bože" je, prema mišljenju analitičara i javnosti u Srpskoj i Srbiji, potpuno nesmotreno i zlokobno najavljivao i Bakir Izetbegović, koji je na jednom predizbornom skupu govorio o "prebrojavanju" i spremnosti Bošnjaka u BiH, zbog čega su čak i predstavnici američke ambasade u BiH bili "šokirani i zgroženi".
Osim ovog ispada, kada su ove reči izgovorene na predizbornom skupu uzburkale javnost i posebno, prema mišljenju struke, dale vetar u leđa ekstremistima, i ranije je dokazana veza Bakira Izetbegovića i jednog od vođa odreda "El Mudžahid" Abu Maalija, kojem je prema pisanju bosanskohercegovačkog "Dnevnog Avaza", dodeljen stan u centru Sarajeva od Zavoda za izgradnju grada, u vrijeme dok je na čelu tog zavoda bio Bakir Izetbegović.
Njemu je izdati i pasoš "Republike BiH" u dva navrata, 4. septembra 1995. godine pod oznakom BiH 540623, te 6. aprila 1999. godine pod brojem 0857563, a koje je dobio uz državljanstvo BiH na osnovu lažnih podataka, pisao je bosanskohercegovački list.
Do kraja građanskog sukoba u BiH grupa je brojala oko 1700 pripadnika, a njihovi zločini su zabeleženi kamerama, dok su ljudi sa snimaka nastavili da žive u BiH i nakon rata, polažući temelj današnjeg vehabijskog pokreta u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Ćeranić: Vehabijski pokret u BiH mogao bi da iznedri prvu brigadu
Vehabijski pokret u BiH mogao bi da iznedri prvu brigadu, koju je lider SDA okarakterisao kao za "ne daj Bože", rekao je profesor banjalučkog Fakulteta bezbednosnih nauka Predrag Ćeranić.
Ćeranić je ocenio da su u BiH male šanse za terorističke napade poput onih iz perioda 2010 2014. godine, ali da treba da zabrinjava to što su humanitarci postali nekadašnji pripadnici zloglasnog odreda "El mudžahedin".
"To su sada nevladine organizacije registrovane po opštinama i sudovima, imaju tekući račun, dobijaju pomoć od lokalnih zajednica, sami daju pomoć socijalno ugroženim. Odnosno, jačaju ideološki, šire svoj uticaj i sedbenika je sve više", naveo je Ćeranić.
Ćeranić je istakao i da sada dosta mlađih ljudi pristupa vehabijskom pokretu, obrazovanja su stekli na prestižnim univerzitetima u islamskim zemljama, na njihovim teološkim fakultetima.
"Sklopljeno je neko primirje između Islamske zajednice BiH i vehabijskog pokreta i njih sada niko ne ometa, toleriše ih vlast. Vehabijski pokret mogao bi iznedriti prvu brigadu za, kako je Izetbegović rekao, "ne daj Bože" - rekao je Ćeranić za agenciju SRNA.
On je naveo da vehabije sada najviše koriste društvenu mrežu "Telegram", a ne "Fejsbuk", a internet im služi da drže predavanja i nije im u interesu teroristički napad koji bi ih predstavio kao bezbednosnu pretnju po BiH.
"Uočio sam da lideri vehabijskog pokreta pozivaju svoje sledbenike da ne nasedaju na provokacije, odnosno da se ni u kom slučaju ne uključe u nešto što bi imalo neku posledicu", rekao je Ćeranić.
On je pojasnio da to vehabijama nije u interesu jer su promenili formu svog delovanja, više to nisu vehabijske zajednice po zabitima, gde gaje pčele i sa domicilnim stanovništvom dođu u kontakt kada prodaju med ili dele versku literaturu.
On je naveo da je zbog rata u Ukrajini vehabijski pokret zaboravljen, a u medijskom diskursu ponovo se našao nakon što je vehabija Miloš Žujević pokušao napad na izraelsku Ambasadu u Beogradu.
"Službe Srbije su ozbiljne u nameri da se takvi teroristički napadi ne bi ponovili i ušli su u trag vehabiji Senadu Ramoviću, koji je odbio da se preda i otvorio je vatru na policiju, te je tom prilikom likvidiran. Te službe će sigurno odmotavati klupko da bi došli do potencijalnih podstrekača i pomagača Žujeviću", zaključio je Ćeranić.
Župljanin: Vehabije u Srbiji su alarm za bezbednosne službe
Vehabije stalno rade na pripremama terorističkih dela i na njihovoj realizaciji, izjavio je dekan banjalučkog Fakulteta za bezbednost i zaštitu Slobodan Župljanin.
Župljanin je naveo da su događaji u vezi sa vehabijskim pokretom u Srbiji vrlo upozoravajući, da je to alarm za bezbednosne organizacije da se pozabave tim pitanjem jer očito da rovita globalna situacija pogoduje njihovoj delatnosti.
"Oni imaju period kada su praktično uspavani, ne vide se, a u stvari uvek deluju i rade na pripremama terorističkih dela i njihovoj realizaciji", istakao je Župljanin komentarišući likvidaciju vehabije Senada Ramovića u Srbiji koji je odbio da se preda i pucao na policiju.
Župljanin smatra da opasnost od vehabizma nije nikakva novost i da već godinama unazad bezbednosne službe upozoravaju na opasnosti od vehabijskog pokreta imajući u vidu veličinu te zajednice u Evropi.
"Sasvim je sigurno da su vehabije prisutne na Balkanu, u Srbiji, kao i u BiH gde je prema tom pitanju odnos uglavnom bio ignorantski zbog nekakvog stava da je to upereno protiv bošnjačkog naroda", pojasnio je Župljanin za agenciju SRNA.
On je naglasio da su bezbednosne službe u Srbiji imale odlične informacije, da su pratile situaciju i obračunale se sa onim koji su bili pretnja i podsticaj izvršenju napada na izraelsku Ambasadu u Beogradu.
Prema njegovim rečima, potrebno je da sve bezbednosne agencije u okruženju, ali i u Evropi sarađuju o tom pitanju koje može postati veliki problem.
Đorić: Ubijeni vehabija bio vrlo opasan terorista
Vehabija Senad Ramović Becan, koji je u subotu ubijen u okršaju sa policijom u selu Hotkovo kod Novog Pazara pošto je prethodno pucao na policiju, bio je vrlo opasan terorista koji je bio i član grupe koja je uhapšena 2007, izjavila je Marija Đorić iz Centra za proučavanje bezbednosti.
Ona je Tanjugu kazala da je Ramović proveo 13,5 godina u zatvoru ali da iz te zatvorske kazne nije ništa naučio i da se nije popravio, odnosno nije se deradikalizovao.
"Moje neko iskustvo pokazuje da je najteže raditi deradikalizaciju sa ljudima koji imaju duboko utemeljen neki vrednosni sistem i koji veruju to. Njima neće nauditi ni zatvorska kazna, niti smrt njegova ili njegovih bližnjih, jer su oni spremni da daju život za ono u šta veruju. To je taj fanatizam, a gde imate fanatizam, to je velika ostrašćenost", rekla je Đorić.
Ona je podsetila da ubijeni Ramović bio član uhapšene grupe čiji je cilj bio atentat nad tadašnjim muftijom Muamerom Zukorlićem, a neke od potencijalnih meta su im bile i Beograđanka kao simbol Beograda i Narodno pozorište u Beogradu, a želeli su da napadnu i neke ambasade, kao i džamije zato što su, kako je naglasila, neprijatelji vehabija i umereni muslimani.
"Naše bezbednosne službe pokazale su da su sposobne da se bore protiv ovakvih vrsta bezbednosnih pretnji, koje nisu nimalo lake za rešavanje", rekla je Đorić.
Ona je naglasila i da nijedna religija nije ekstremistička, dodajući da je pre svega Islam jedna umerena religija, ali kako ističe, postoje mogućnosti da i religije pa i ideologije skrenu u ekstremizam.
Kako je navela, vehabizam je zvanična religija u Saudijskoj Arabiji.
"Nisu sve vehabije ekstremisti, ali postoje jedna vrlo indikativna veza, a to je da su svi oni koji su optuženi, osuđeni za teroristički akt i koji su pritom otišli recimo da se bore u Siriji i Iraku, regrutovani iz vehabijskih zajednica. Oni su regrutovani u ilegalnim verskim objektima, gde se promoviše radikalni Islam", rekla je Đorić.
Kada je reč o Balkanu, sagovornica Tanjuga je dodala da postoji "jedan trougao kod nas u komšiluku, a to je centar delovanja iz Sarajeva, pa onda Novi Pazar i Priština, dok jedan krak ide ka Albaniji, a kasnije dolazi delovanje i u Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori".
"Dakle, vehabije su međusobno povezane, ali nisu svi ekstremisti. Njihov uticaj se intenzivira na ovim prostorima od rata u Bosni i Hercegovini, kada je došlo nekoliko hiljada mudžahedina. Oni deluju, kad je rečem o vehabijskom pokretu iz inostranstva, pre svega putem humanitarnih organizacija, koje osim humanitarne pomoći donose i radikalizaciju", naglasila je Đorić.
Ona je istakla i da je to upravo ono čime bi trebalo da se pozabave naše bezbednosne službe, koje su dokazale da imamo dobro obučene pripadnike specijalnih jedinica.
Đurđev: Naše institucije još jednom pokazale da rade svoj posao
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev pohvalio je akciju bezbednosnih službi u Novom Pazaru u kojoj je likvidiran vehabija Senad Ramović i čestitao pripadnicima MUP-a, BIA i Javnog tužilaštva na iskazanoj hrabrosti, požrtvovanosti i profesionalizmu.
"Naše institucije su još jednom pokazale da rade svoj posao i da su u funkciji zaštite bezbednosti i sigurnosti naših građana u svim delovima Srbije", rekao je Đurđev.
On je ponovio ranija upozorenja Srpske lige da je potrebno pojačati institucionalnu i svaku drugu pažnju prema fenomenu radikalnog islamističkog terorizma, a posebno kada je reč o vahabizmu kao najradijalnijoj interpretaciji islamskih verskih tekstova.
"Imali smo teroristički napad pred izraelskom ambasadom pre nekoliko sedmica, sada smo imali dobro osmišljenu akciju naših bezbednosnih organa, ali i još jedan dokaz da se vehabije ne šale i spremne su da poginu u ostvarivanju svojih opasnih namera", rekao je Đurđev i dodao:
"Neke procene govore da čak 200.000 građana Bosne i Hercegovine prihvata vehabijsko učenje ili ga simpatiše. Mi ne znamo tačno koliko iznosi broj vehabija u Srbiji, ali je njihova koncentracija u Raškoj oblasti očigledno velika. Zato formirajmo nacionalni tim za borbu protiv isključivo vahabizma, uključimo u njega i ljude iz islamske zajednice, moramo se zajedno odupreti ovom zlu ne samo po srpsku, već i bošnjačku omladinu".
Država i islamski verski lideri u Srbiji pozivaju na otklon od radikalizma, koji nije nikakav predstavnik Islama
Posebno pogođeni terorističkim činom kod izraelske ambasade su pripadnici Islamske zajednice, koja sve vreme poziva na otklon od radikalizma i ekstremizma, a što je sumirano kroz reči predsednika Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije (IZS) Muhameda Jusufspahića. koji je rekao da se Miloš Žujović (25) "predstavljao kao musliman", ali da vernik ne može biti terorista.
"Ono što je učinio Miloš Žujović, čovek koji se opredeljivao za islam i sebe nazvao Salahudin, koji se predstavljao kao musliman, to je čisti terorizam, neislamski čin", rekao je Jusufspahić za Tanjug tada.
Ističući da Žujović nije bio član IZS, Jusufspahić je tada upozorio da ipak jeste bio član paradžemata, koji nisu pod kontrolom IZS.
"Zločin koji je izvršen je atak na državu i na sve nas. Kažete sufizam - to ne postoji, kažete vehabizam - ni to ne postoji. Postoji izraz musliman za onoga koji je Bogu veran", rekao je Jusufspahić i dodao da ljudi koji se deklarišu kao vehabije ne ulaze u džamije i u regularne objekte islamske verske zajednice već u neke druge, nepoznate objekte i nastavio:
"Duboko saosećamo sa ranjenim policajcem i njegovom porodicom. Naše molitve upućujemo za njegovo zdravlje i brz oporavak. On je deo nas i našeg društva, zbog toga ovaj napad doživljavamo kao napad na člana svoje porodice", rekao je Jusufspahić.
Na kraju je zaključio da bi nadležni organi trebalo da učine dodatni napor da IZS dobije punu podršku "u cilju ukidanja privatnih organizacija koje se svojim delovanjem direktno mešaju u nadležnosti Islamske zajednice Srbije, što je očito više puta do sada dalo veoma negativne rezultate na štetu mira, stabilnosti i suživota među narodima u Republici Srbiji", rekao je on.
Da je stav Republike Srbije da vehabije rade direktno na štetu muslimana u Srbiji, te Bošnjaka kao jedne od dve najveće nacionalne manjine čiji su pripadnici većinski islamske veroispovesti, potvrdio je i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
"Ja sam nedavno razgovarao i sa mnogim Bošnjacima, muslimanima, mislim da Islamska zajednica isto snosi veliku odgovornost. Mi treba zajedno da radimo na ovome, ovde je reč o očuvanju mira, o borbi za mir i borbi protiv ekstremizma, da se ne dese ponovno neke terorističke akcije", kazao je ministar unutrašnjih poslova tada.
Komentari (0)