Godišnjica Oluje - održana komemorativna ceremonija u Loznici, Vučić: Dani tuge i sećanja, traktor simbol poštenih ljudi
Komentari03/08/2024
-18:01
U zoru 4. avgusta pre 29 godina hrvatska vojska i policija otpočele su operaciju "Oluja". Tog avgusta 1995. godine, za samo 48 sati, pod naletom hrvatske vojske i policije, Lika, Banija, Kordun i Severna Dalmacija bili su potpuno etnički čisti, a kazne za etničko čišćenje nisu nikada stigle.
Ove dane već tri decenije Srbi obeležavaju komemorativno, kao dane sećanja na ubijene, nestale i prognane sa svojih ognjišta. Obeležavaju ih i Hrvati, ali kao dan pobede i sticanja državne nezavisnosti. I dok se na jednom kraju Knina slavi uz vatromet i muziku, na drugom kraju posećuju grobove svojih rođaka i pale sveće.
Komemorativnu ceremoniju povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u akciji "Oluja" mogli ste da pratite uživo u našem blogu, a tim povodom Euronews Srbija emitovao je i specijalnu emisiju:
21.10 Brnabić: Da se ne zaborave sve žrtve i nepravda počinjena nad Srbima u Oluji
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić prisustvovala je u Loznici državnoj ceremoniji posvećenoj obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" i tom prilikom je poručila da se nikada ne smeju zaboraviti sve žrtve i nepravda počinjena nad Srbima u toj oružanoj akciji.
"Oluja je pogrom! Da se nikada ne zaborave sve žrtve i nepravda počinjena nad srpskim narodom u ovoj oružanoj akciji", napisala je Brnabić na svom Instagram nalogu.
20.36 Dačić: "Oluja" podsetnik na najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" u Loznici i tom prilikom je poručio da je "Oluja" pogrom, zločinačka akcija i tragičan podsetnik na najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, koji obeleževamo sa pijetetom i sećanjem na nevino postradale žrtve ovog zločina.
"Danas, u Loznici, parastosom koji je služio patrijarh Porfirije, otpočelo je obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji 'Oluja', u prisustvu državnog vrha Srbije i Republike Srpske. Stojimo zajedno u bolu u tuzi, sećajući se kolona u kojima je 250.000 prognanih Srba bežalo od smrtne presude, a da ni za šta nisu bili krivi. Da se ne zaboravi", napisao je Dačić na svom Instagram nalogu.
19.17 Vučić: Dani tuge zbog izgubljenih ljudi, traktor simbol izmučenih i poštenih ljudi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na Danu sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" da se već deset godina 3. ili 4. avgusta obeležava ta velika tragedija i da je za to vreme Srbija uspela celom svetu da kaže šta o tome misli i oseća.
"Pre samo mesec i nešto dana pokušali su da nas unize, da nas ni ne obaveste, da usvoje rezoluciju o jednom malom, slobodarskom i najstradalnijem narodu, bez ikakve sumnje, istorijske činjenice o tome govore, i da baš taj narod proglase za genocidni narod. Oni kažu, ne, ne - to je zbog individualnih zločina, nigde ni jedne individue, nigde se niko ne pominje, ne, hteli su da nam stave žig i pečat genocidnog naroda", rekao je Vučić.
On je naveo da pre 12 godina političari iz Srbije nisu smeli ni da kažu - pa nije to baš sasvim tako, nego bi išli po ambasadama, pravdali bi se, govorili, ne brinite, nećemo da obeležimo ništa, nećemo da se zamerimo nikog.
"A mi smo se u Ujedinjenim nacijama, pred celim svetom, suprotstavili najmoćnijim silama sveta i rekli, dosta je bilo, dosta je bilo pritiska na srpski narod i progona najstradalnijeg naroda na Balkanu. I digli smo glas u ime svih slobodarskih zemalja i naroda na svetu i pokazali kako jedna mala zemlja može da ih pobedi", rekao je Vučić.
On je podsetio da za tu rezoluciju nisu svi glasali i da je to zato što ljudi hoće da menjaju svet, zato što ljudi neće da budu više sluge.
"A mi Srbi nikada nikome nismo hteli da služimo. Imali smo neke koji su mislili da u tome što služe drugima je spas. Mi danas znamo da nema spasa ako služite drugima. Služimo svom narodu, svojoj zemlji i nikada se to više neće promeniti u našoj Srbiji", rekao je Vučić.
On je podsetio da se već deset godina, bez izuzetka, obeležava tragedija i dodao da je zahvalan predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, ali i svima koji su i sa njim radili na tome.
"Početak avgusta, to su dani naše tuge, našeg sećanja, naše muke, zbog izgubljenih ljudi, njihovih kuća, ognjišta, zbog izgubljene dece koju nikada da vratimo nećemo moći. Ali to su i dani ponosa, jer oni koji nas napadaju, oni koji se raduju, kako kažu, svojoj velikoj pobedi, nikada neće moći da razumeju da nije pobeda kada akciju vodite na tenku, a na njemu američki ambasador, a suočavate se sa ženama, decom i starcima na traktoru", rekao je on.
Kako je rekao, oni ne razumeju da je traktor imenica mučenika.
"Traktor je imenica divnih i poštenih ljudi koji su bili primorani svoja ognjišta da napuste. Niste baš tako hrabri i niste baš ni sami taj zločin sprovodili. Pomagali su vam ovi veliki i najmoćniji. I znate šta smo uradili za tih deset godina? Uspeli smo da uradimo to da danas smemo celom svetu u lice da kažemo šta mislimo", rekao je Vučić.
Vučić je poručio da su Srbi pokazali da nikada nikome nisu hteli da služe, iako smo, kako je rekao, imali neke koji su mislili da je u tome što služe drugima spas.
"Svake godine slušate o tome kako smo agresori, kako smo mi za sve krivi. Govorili su da juče po Hrvatskoj imate ministre Srbe, u Srbiji nema. Sada u Srbiji imate hrvatske ministre, a u Hrvatskoj gde ima šest puta više Srba nego Hrvata u Srbiji, proporcionalno govoreći, nema. Pa koga briga? Jesu to te vrednosti?", pitao je Vučić.
On je zahvalio Krajišnicima što su uvek bili uz Srbiju i što su, kako je naveo, doprineli izgradnji modernog društva i države Srbije, od kada su u nju došli, posle "Bljeska" i "Oluje".
"Hvala vam na svemu, što vredno i marljivo radite, što ovu našu Srbiju volite isto onoliko koliko i mi volimo. Baš onoliko koliko vi volite nas, toliko volimo i mi vas, ne pravimo nikakvu razliku. I nikada neće biti razlika između Srba. Nema razlike među Srbima, Srbin je isti, bio on iz Knina, Pirota, Subotice, Loznice, Prištine ili bilo kojeg drugog mesta. Nikada nas nećete podeliti, nikada srpski narod nećete uništiti", rekao je Vučić.
Dodao je da će Srbija pratiti kako se stvari u svetu menjaju, jer se, po njegovim rečima, menjaju ogromnom brzinom.
"Moraćemo da vodimo računa, da sačuvamo svoju zemlju, da očuvamo mir, da očuvamo našu decu, da odbranimo našu budućnost. Ali moraćemo da budemo svakoga dana ekonomski jači, a kada smo ekonomski jači, bićemo i vojno snažniji. Odvratićemo svakoga od pokušaja agresije na našu zemlju i napada na naš narod", rekao je Vučić.
Istakao je da je ponosan na tri stvari, od kojih je prva što je Srbija postala stvarno nezavisna i suverena zemlja.
"Mi nismo ničiji, ni patuljak, ni patrljak, ni prilepak, niti lutka na povocu, kakvi smo bili nekada. Srbija je danas ponosita zemlja dostojanstvenih ljudi koja samostalno odlučuje o svojoj budućnosti", rekao je Vučić.
Kao drugu stvar na koju je ponosan naveo je to što se Srbija mnogo promenila i napredovala i naglasio je da se u Srbiji danas mnogo bolje živi, ali moramo da radimo da bismo živeli još bolje.
19.15 Dodik: Srbe u Srpskoj i van nje interesuje samo snažna i moćna Srbija
Srpski narod u Republici Srpskoj i van nje isključivo interesuje samo snažna i moćna Srbija, jer bez toga smo u jadnoj poziciji i zato to niko nema pravo da nam ospori, poručio je večeras predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Dodik je u obraćanju povodom Dana sećanja na stadionu Lagator u Loznici rekao da obeležavamo 29 godina od pogroma Srba u Hrvatskoj, ali da, istakao je, veruje bi to bilo zaboravljeno da nije bilo jednog čoveka koji je to pokrenuo pre 10 godoina.
"To je bio upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je pokrenuo pre 10 godina da zajednički obeležavamo upravo ovo stradanje", rekao je Dodik.
Seća se, kaže, toga od pre 10 godina kada je Vučić predložio da zajednički obeležavamo datume iz naše prošlosti, koji su najčešće datumi našeg stradanja.
"I danas ovde osetim ponos, pored tuge koja je večna zbog stradanja našeg naroda u kolonama, jamama... Treba reći da je pražnjenje Republike Srpske Krajine na prostoru današnje Hrvatske bio deo kontinuiteta, kako se govorilo, da Srbe jednu trećinu treba pobiti, jednu raseliti i jednu pokatolčiti", naveo je Dodik.
To je bio genocid u kontinuitetu, rekao je Dodik i istakao da moramo ići dalje, ali da ne smemo da izgubimo sećanje.
"Ona ne smeju da blede. Kada nas jako napadaju, Srbe, Srbiju, Republiku Srpsku, onda sam siguran da nam ide bolje. Uvek može bolje, i kad nam skupa i pojedinačno bude dobro, onda će nam i država biti jaka i uspešna", kazao je Dodik.
Poručio da Srbi treba da se okupe oko ideje države Srbije i Republike Srpske.
"Ako budemo podeljeni, mali, onda ćemo biti ponovo lak plen i ponovo nam se mogu desiti kolone. U ime toga podržimo jedinstvo, to je jedino što nam je preostalo", kazao je Dodik. Rekao je da je ponosan na usvojenu Deklaraciju sa Svesrpskog sabora, te da je jedinstvo i opstanak srpskog naroda moguće ostvariti samo uz jaku Srbiju i Republiku Srpsku, jer, kako je istakao, "to je jedinstven prostor".
19.00 Đorđević: Prošlo je 29 godina od Oluje, bol se nije smanjio i neće nikada
U Loznici je danas obeležen Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja", a svoju ispovest iznela je Nataša Basta Đorđević, koja je bila u koloni izbeglica i koja je rekla da je prošlo 29 godina od zločina, ali da se bol nije smanjio i da se nikada neće smanjiti. Ona je rekla da je odrasla u selu Kurjak u Lici, u kojem je provela najlepše godine svog detinjstva. Basta Đorđević je navela da je taj 4. avgust 1995. počeo kao i svaki drugi dan na selu, ali da je oko 6.00 sati ispred njene kuće počela da prolazi kolona ljudi u traktorima i prikolicama, sa zaprežnim kolima i automobilima, ali da joj još uvek nije bilo jasno šta se dešava.
"Pošto nam je kuća uz cestu počeli su ljudi da svraćaju, da traže osveženje i tada smo shvatili šta se dešava. Jedna žena mi je rekla da jutro nećemo dočekati. 'Ustaše su krenule od Gospića, već su pala srpska sela, probijena je prva linija"', rekla je ona sećajući se tih dana.
Ispričala je da se sa nekim članovima porodice oko 23.30 časa tog 4. avgusta priključila koloni i krenula na "put bez povratka".
"To je trajalo tako dva, tri dana, samo smo išli napred bez ikakvog obrazloženja i informacija", rekla je ona.
Tokom deset dana putovanja, kako se sećala, u koloni je bilo svega, da se umiralo i rađalo u njoj, te da nije bilo nikakvih uslova ni informacija. Ona je iskazala zahvalnost Srbiji što joj je omogućila da se obrazuje i stekne zvanje profesora pedagogije. Navela je da je od 2000. godine počela da radi kao stručni saradnik pedagog u jednoj školi u opštini Vladimirci i sada je direktor te škole.
"Imam curicu koja nosi ime po mom stricu, njenom dedi, koji je dao svoj život na kraju, jer je izgubio zdravlje. Od prvog dana je bio na aerodromu Batajnica, gde je preživeo bombardovanje", rekla je ona.
Dodala je da je Krajišnicima svake godine avgust iznova težak, da je 29 godina je prošlo od zločina, a bol se nije smanjila i nikada se neće smanjiti.
"Ali opet, život ide dalje, našli smo svoj krov u državi Srbiji, i samo vas molim sve da se ovo nikada ne zaboravi. Da se uči o stradanju srpskog naroda. Da nam se nikada više ne ponovi", poručila je Basta Đorđević. Tokom programa, emitovane su video izjave drugih živih svedoka, koji su izneli svoja sećanja i kako su preživeli dane tokom "Oluje".
18.49 Marković: Bizarna je želja Hrvatske da od Oluje pravi nešto veličanstveno
Istoričar Predrag Marković prisetio se mučnih scena iz 1995. a prvo je pomenuo jednu devojčicu koja nije htela da primi "milostinju".
"Ja sam video jedan "jugić" kninske registracije, kako se deca svađaju u radnji sa čokoladom, šta će da kupe. Roditelji nisu nisu imali novac. I ja kažem, 'devojčice, da ti ja kupim čokoladu?' Ona kaže, 'ne, imam ja svoje novce'. Kakav integritet, kakvo dostojanstvo. To je moj prvi kontakt, recimo, jutro tog dana. Nekako su se provukli kroz blokadu", ispričao je Marković za Euronews Srbija.
Istoričar je operaciju "Oluja" opisao kao jedan od najstrašnijih događaja u srpskoj istoriji, dodavši kako mu je "bizarna" želja Hrvatske da od nje pravi nešto veličanstveno.
"Prvo, pobedili su najjadniju moguću vojsku. Posle 'Bljeska' uklonjeno je svo teško oružje iz Republike Srpske Krajine. Avioni su sklonjeni. Znači, neki obični ljudi, slabo obučeni, slabo naoružani, čuvaju ogromne linije fronta, to su hiljade i hiljade kilometara fronta i napada ih 130.000 hrvatskih vojnika", objasnio je Marković.
18.48 Minut ćutanja za stradale u "Oluji"
Nakon besede patrijarha intonirana je Himna Srbije i odata počast stradalima minutom ćutanja.
Komemorativnom skupu, prema procenama, prisustvuje 30.000 ljudi.
18.44 Matić: Mnogo volontera je učestvovalo u našoj akciji, taksisti su igrali važnu ulogu
Gosti specijalne emisije Euronews Srbija povodom 29. godišnjice oružane akcije "Oluja" su izaslanik predsednika Srbije za pitanje nestalih u Hrvatskoj, Veran Matić i istoričar Predrag Marković.
Matić je opisao užasnu stvarnost kolone koja je nastojala da se dočepa Srbije, dok je usput bila granatirana i napadana. Matić kaže da je ljudima falilo i hrane i lekova, ali da je bilo mnogo ljudi dobrog srca koji su im pomogli, bez obzira na njihovu političku pripadnost.
"Tu su taksisti Beograda, na primer, odigrali veliku ulogu. Veliki broj volontera je učestvovao u toj našoj akciji. Oni su nam, na neki način, diktirali dinamiku. I to ono što je zanimljivo, tu je i građanski Beograd, tu su i neki radikali, tu se više nije pitalo ko je sa kim. I zaista ogromna količina hrane, lekova, i medicinske pomoći. Do Banjaluke su kolone nosile i delile", rekao je Matić.
18.20 Porfirije: Egzodus nije bio okidač za očaj među nama, već podstrek za nadu
Patrijarh Porfirije rekao je da egzodus nije nikada bio okidač za očaj među Srbima, već podstrek za nadu i optimizam. U besedi na stadionu "Lagator" u Loznici, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja", patrijarh srpski je naveo da je sećanje na stradale tokom "Oluje" i na one koji su tada proterani sa svojih imanja, potvrda naše vere u mir i slobodu.
"Strah nam neće zalediti grudi - volovi trpe jaram, a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka. Nema tog ubojnog sredstva koje je jače od Hristovog mira u nama i među nama. Mir nema alternativu, slobodom se ne može trgovati", poručio je patrijarh. Istakao je da moramo da se borimo sa protivnicima mira i mrziteljima slobode.
Porfirije je istakao da je ključ svih naših nedoumica svetosavski program, a odbrana od svih napada je kosovski zavet.
"Da pokušamo da razumemo šta je (pesnik Aleksa) Šantić hteo da nagovesti kada je pre jednog stoleća pevao o nama: 'Mi put svoj znamo, put Bogočoveka, i silni, kao planinska reka, svi ćemo poći preko oštra kama. Sve tako dalje, tamo do Golgote, i kada nam muške uzmete živote, grobovi naši - boriće se s vama'", citirao je patrijarh.
Kako je naveo, jedino što nas može održati jeste put bogočoveka.
"Ako se budemo držali tog puta, zaista mnogo više nade ima za nas i za našu decu. Biće i snage, daće Bog. 'Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam' - ovim rečima Hristos je tešio učenike i apostole, ali i sve potonje sledbenike, moleći se za naše postradale, i tako odužujući najsvetiji dug koji imamo prema njima", rekao je Porfirije. Patrijarh je besedu održao nakon što je sa sveštenstvom služio pomen stradalima.
18.15 Starović za Euronews Srbija: Jedna čitava generacija je izgubila sve što su sticali tokom svog života
Nemanja Starović, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije rekao je za Euronews Srbija da ovakvim događajima, državni vrh želi da oda poštu svim žrtvama "Oluje", ali i da pošalje poruku da Srbija više nikada neće dozvoliti progon svog stanovnišzba
"Želimo pre svega da iskažemo pijetet prema nevino stradalim srpskim žrtvama, koje su pale tokom zločinačke akcije Oluja, ali i da iskažemo saosaćanje prema stradanju više stotina hiljada naših prognanih sunarodnika, ne samo kada govorimo o zločinačkoj akciji Oluja jer ona je predstavljala tek kulminaciju procesa iseljavanja i progona srpskog stanovništva sa teritorije Republike Hrvatske koje je trajalo punih pet godina. Ne smemo smetnuti sa uma činjenicu da danas nakon rata koji je završen još 1995. danas u Hrvatskoj živi čak pola miliona manje Srba nego što je to bilo po popisu iz 1991. godine. Jedna čitava generacija, jednog naroda, je izgubila sve što su sticali tokom svog života i ovo jeste tragedija jedne generacije koje se mi sećamo. Već naredni naraštaji, njihova deca, dobili su priliku da stvore mnogo toga višeg i kvalitetnijeg kada su primljeni u Republici Srbiji nego što bi to ikada imali, govorim o nekim životnim šansama. Srbija je dočekala raširenih ruku svoje napaćene sunarodnike i oni čine možda i najvitalniji deo srpskog društva", rekao je on.
Mi želimo da gradimo korektne i pristojne odnose sa Republikom Hrvatskom, ali nikada to nećemo činiti na uštrb sećanja na naše žrtve i stradalnike.
"Sve što se u Hrvatskoj dešava, govorim o tim proslavama, apsolutno je neprihvatljivo, neprihvatljivo je i sa aspekta morala i sa aspekta etike. Čini mi se da danas kada podvučemo crtu, svi one koje krase zdrav razum moraju da shvate da nemaju previše razloga za bilo kakvo slavlje", naveo je Starović.
18.00 Godišnjica "Oluje"
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U subotu, 3. avgusta, s početkom u 18 časova počenje državna komemorativna svečanost povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji Oluja.
Pomen stradalima će u Loznici služiti partrijarh srpski Porfirije uz sasluženje arhijereja i sveštenstva, a potom će se okupljenima obratiti preživeli iz kolone izbeglica koja je tog 4. avgusta 1995. godine krenula put Srbije, kao i predsednici Republike Srpske i Srbije.
Na lozničkom stadionu "Lagator" biće izveden i umetnički program prilagođen komemorativnom skupu.
Komentari (0)