Pola godine od zabrane dinara na Kosovu: Srbima dodatno otežan život, Priština odbija da sarađuje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/08/2024

17:30

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Prošlo je šest meseci od kada je Centralna banka Kosova donela odluku o jedinstvenoj valuti na Kosovu, što podrazumeva zabranu upotrebe dinara. Dinara više nema a građani, većinom Srbi, koji plate i penzije dobijaju u dinarima iz budžeta Republike Srbije, primorani su da po svoj zarađeni novac, odlaze na administrativne prelaze gde je Vlada Srbije instalirala privremene ekspoziture banke Poštanska štedionica ili u neki u gradova centralne Srbije.

Iako na početku teško, građani severnog dela Kosova i Metohije su se polako privikli na činjenicu da dinara na toj teritoriji više nema.

Neki su prinuđeni da putuju više od sto kilometara u jednom pravcu ili do jednog od administrativnih prelaza gde su postavljene ekspoziture banke Poštanske štedionice ili do nekog grada u centralnoj Srbiji kako bi došli do svojih plata ili penzija.

"Naravno da je puno teško, da nam je komplikovaniji život iz dana u dan sve više i više. Većina ljudi mora da ode van administrativne linije da podigne novac", objašnjava meštanka severnog dela Kosovske Mitrovice dodajući da pojedini svoj novac podižu u evrima i na Kosovu, ali samo u Komercijalnoj banci koja na toj teritoriji ima ekspozituru.

S druge strane, meštanin Kosovske Mitrovice ističe da je naročito teško ljudima iz enklava.

"Možete misliti kako mladi u enklavama teško prolaze, a tek stari. Ovo je okupacija, klasična okupacija, ne znam šta bih rekao u ovom trenutku, osim da je zaista mnogo teško", dodaje naš sagovornik.

Stanovnik opštine Gračanica kaže su se građani već navikli, te da su prinuđeni da se snalaze. "Čujem da idu masovno za Kuršumliju i Prokoplje da podižu novac. Kupuju evro po nekom basnoslovnom kursu i narod gubi kao i uvek. A da je dobro, nije dobro", zaključuje on.

Upad u banke

Situacija se dodatno zakomplikovala kada su kosovski inspektori u pratnji kosovske specijalne policije zatvorili sve banke Poštanske štedionice na osnovu izveštaja ''institucija za finansijski monitoring''.

To je bila koordinisana akcija prilikom koje su pripadnici policije oduzeli i sav novac koji se u tom trenutku našao prostorijama banaka.

Banka Poštanska štedionica obavestila je tada sve klijente da su njihova sredstva na računima u Banci sigurna i da neće biti oštećeni.

Tom prilikom iz Evropske unije su poručili da je ova akcija kosovske policije bila jednostrana, da nije koordinisana sa "prijateljima i saveznicima", kao i da ona ugrožava dijalog Beograda i Prištine.

Da akcija nije bila koordinisana sa međunarodnim partnerima saglasni su bili i iz američkog Stejt departmenta saopštivši da su razočarani što je, kako je navedeno, "policija Kosova preduzela akciju u finansijskim institucijama na severu Kosova", ističući da ona eskalira tenzije.

Situacija se za nijansu stišala, a pripadnici kosovske policije u međuvremenu postavili su na vrata ekspoziture Banke Poštanske štedionice u Leposaviću upozorenje da će, kako se navodi, "svaki pokušaj nelegalnog ulaska smatrati krivičnim delom".

Na vratima je tada postavljeno upozorenje da je taj poslovni prostor "pod upravom" Agencije za privatizaciju i da će se svaki pokušaj nelegalnog ulaska "smatrati krivičnim delom". Osim toga, reporterka Euronews Srbija sa KiM pojašnjava i da su predviđene visoke kazne za sve ugostitelje i za sve trgovce koji primaju dinare od građana na toj teritoriji.

Zabrana dodatno ugrozila dijalog

Upad u ekspoziture Banke Poštanske štedionice dodatno je poremetio napredak dijaloga Beograda i Prištine koji ni do tada nije imao značajne pomake, a mnogima se učinilo da je ukidanje dinara na KiM, Priština "zakucala još jedan ekser u dijalog".

Održano je nekoliko rundi dialoga u Briselu gde se, osim formiranja ZSO kao glavne teme, razgovaralo i o upotrebi dinara. Beograd je bio spreman da prihvati da traži licencu za banku Poštanske štedionice kako bi funkcionisala na Kosovu.

Međutim, kosovski pregovorači su ostali pri svom stavu o zabrani dinara, odnosno da se sve uplate iz centralnog dela Republike Srbije vrše preko kosovskih banaka, i pored zahteva ambasadora zemalja Kvinte i EU da sačekaju sa ovom odlukom.

Prošlo je sedam rundi dijaloga u Briselu, a Priština je odbila sve predloge koje je imao Beograd.

Međutim, EU i ambasadori zemalja Kvinte nisu bili čvrsti u svom pritisku, već su zahtevali samo od kosovskih vlasti, odnosno Kosovske centralne banke da svoju odluku odloži, a ne da je ukine, ali Priština ni to nije prihvatila.