Ambasadorka Nemačke u Srbiji: Žalosno je što ne vidimo napredak po pitanju uspostavljanja ZSO

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad ocenila je da je žalosno što se ne vidi napredak kada je reč o uspostavljanju Zajednice srpskih opština na KiM, a što je dogovoreno još 2013. godine.

Dodala je da su u Ohridu 2023. dogovorene još neke mere za, kako kaže, normalizaciju odnosa, između Srbije i Kosova i konstatovala da ima premalo napretka nakon poslednjeg sporazuma o redosledu sprovođenja tih mera. 

Ona je istakla da je bitno da se shvati da je normalizacija odnosa važna za građane.

"Važno je postići napredak u normalizaciji za ljude na licu mesta i za ceo region", rekla je Konrad u intervju za Blic TV.

Kada je reč o situaciji nastaloj zabranom upotrebe dinara u južnoj srpskoj pokrajini, kao i zabranom uvoza srpske robe, ona je rekla da je od momenta dolaska u Srbiju "doživela različite situacije da su donete mere od strane različitih aktera, a koje su sve nanele štetu u procesu normalizacije odnosa".

"Žrtve toga su uvek građani na licu mesta, koji tamo žive i koji ne vide na koji način se mogu realizovati njihove perspektive. Zato se mora prestati sa takvim jednostranim merama, mora se ostvariti napredak u normalizaciji odnosa", rekla je ona ističući da je to važno za obe strane i region.

Posetu Bundestagu srpske parlamentarne delegacije i razgovor koji su vodile predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić i predsednica nemačkog Bundestaga Barbel Bas, Konrad vidi kao deo dobrog odnosa dve zemlje.

"Radujem se tome i nadam se da će ovaj razgovor dovesti do toga da će se produbiti i saradnja među dva parlamenta. Nešto što mi je uvek važno da ističem je da su ekonomski odnosi veoma dobri, ali to nije jedina stvar koja povezuje naše zemlje. Ponekad imamo različita mišljenja, kritički se posmatramo, ali naši odnosi su održivi i uvek postoji prostor za proširenje", ocenila je Konrad.

Na temu iskopavanja litijuma u Nemačkoj, Konrad je podsetila da je prošlog meseca izdata građevinska dozvola za postrojenje, na osnovu geotermalnih voda u tehnološkom rovu Gornje Rajne, blizu mesta Kalskoja, koja će, kako kaže, obezbediti i zelenu energiju i litijum. 

"Značaj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i količina litijuma koji se može proizvesti se može uporediti sa nalazištima litijuma ovde u Srbiji, kada to gledamo strateški. Nama je to važno jer nam je potreban litijum. Imamo tamo blizinu tržištima, uspostavlja se tamo lanac stvaranja vrednosti", navela je Konrad. 

Dodaje da je Vulkan Energy Resources, firma koja je pokrenula ovaj projekat, već sklopila ugovore sa kupcima kao što su Volkswagen, Unicorn i Renault. 

"Sve to ide zajedno, ali podrazumeva se da su nam standardi važni, najviši standard u rudarstvu, ali standardi u lancu stvaranja vrednosti se moraju ispuniti i stoga nas raduje da smo uspeli u tome. Imamo i druge projekte u Rudnim gorama, blizu mesta Cimbala, delimično se tamo još radi na istraživanju, jer litijum nije jednostavna sirovina, ali radujemo se da ćemo i tamo u budućnosti otvoriti nove projekte", rekla je Konrad.

Dodala je i da je bezbednost ključna linija vodilja za svaki projekat i navela primer da se na području Gornje Rajne litijum dobija iz podzemnih voda. 

"Za to je potrebna tehnologija po meri. Veoma je važno naravno da imamo standarde, da se primenjuju standardi kao što su standardi IRMA, to su standardi u oblasti ekologije, zaštite životne sredine, zaštite resursa, ali to se tiče i bezbednosti celog postrojenja. To se tiče i uključivanja svih aktera u tim procesima. Sve aktere treba uključiti u takve projekte i to je preduslov za uspeh istih", ukazala je ona.

Smatra da su ekonomske prednosti ovakvih projekata očigledne i povezane sa zaštitom sredine i resursa, kao i sa prilagođavanjem klimatskim promenama. 

"Litijum je potreban za zelenu tranziciju, upravo kako bismo u oblasti saobraćaja smanjili štetne posledice po klimu, ali potrebna nam je i velika sigurnost kada je u pitanju sirovina poput litijuma. Ta sirovina mora biti raspoloživa. Ne možemo sebi priuštiti da budemo zavisni. Evropa to sebi ne može priuštiti, da bude zavisna od malog broja izvora. Stoga je važno da se i ovde mogu sprovesti navedeni standardi, o kojima sam govorila, a kada je reč o ekologiji da se uključe svi akteri", navela je Konrad. 

Dodaje da dalje postoji lanac stvaranja vrednosti i da tu važe standardi za dalje upravljanje procesom proizvodnje litijuma. 

"Uspostavljanje, proširivanje lanaca stvaranja vrednosti, proizvodnja baterija, sve do proizvođača automobila. Dakle, cela dobavljačka industrija koja je povezana s time. Ekonomski je to nešto što ima smisla i mi se zaista u Nemačkoj zalažemo zato da se primenjuju svi važeći standardi", rekla je Konrad.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji Srbije i Nemačke, Konrad navodi da u Srbiji ima još prostora za investitore iz Nemačke, ali i drugih zemalja. 

"Kao što je i pokazala anketa Srpsko-nemačke privredne komore, ulogu ne igraju samo subvencije i ekonomski parametri, važna su i pitanja poput pravne sigurnosti, borbe protiv korupcije i slično, ali na to utiču i geopolitički faktori. Dakle, uvek postoji niz faktora na kojima se zasnivaju odluke o investicijama", objasnila je ona.

Ona je u tom kontekstu istakla važnost dualnog obrazovanja, odnosno, kako kaže, obrazovanja po meri za zanimanja budućnosti. 

"To je ono što je važno u Nemačkoj, to je ono što je potrebno i ekonomiji. Ključna reč je zelena tranzicija. To su mogućnosti zapošljavanja u budućnosti. Nemački investitori sprovode ovaj model u Srbiji. Nemačka razvojna saradnja (GIZ) podržava ovaj proces kroz razvoj nastavnih planova i programa, ali i investicija u škole. Važno je pripremiti mlade za radna mesta u budućnosti i mislimo da je dualno obrazovanje pravi put u tom pravcu", ocenila je Konrad.