Rusofili ili Rusi: Šta je potrebno da bi se na izbore izašlo kao manjinska lista i da li se to pravo zloupotrebljava?

I pored malog broja glasova, Ruska stranka, inače manjinska, vrlo je značajna za odgovor na pitanje ko će formirati vlast na Novom Beogradu i u Nišu. Zato se i nakon ovih izbora, postavlja pitanje da li je pozitivna diskriminacija manjinskih stranaka zloupotrebljena? Analitičari poručuju da je Ruska stranka učestvovala na izborima poštujući zakone koji su trenutno na snazi i navode da je o uslovima kandidovanja majinskih stranaka potrebno diskutovati.

Ruska stranka je posle lokalnih izbora iskočila u prvi plan. Sa jučerašnjeg opozicionog skupa je poručeno da ta stranka nema veze sa “komšijama Rusima” kojima se izdaju stanovi, dok sa druge strane u Ruskoj stranci govore da oni dobijaju najviše glasova od rusofila i u tome ne vide ništa sporno. Deluje i da je je među kandidatima mnogo više rusofila nego etničkih Rusa.

"Ja sam radikal, ja sam srpski nacionalnista, ja volim Rusiju. Teško je da budem s one strane, šta god da mi nude ili nekom drugom nude", istakao je za Euronews Srbija kandidat Ruske stranke iz Niša Tihomir Perić.  

Predsednik Ruske stranke Slobodan Nikolić o tome kaže: "Zašto sad Rus ne vodi gradski odbor u Nišu? Bože moj, veliko pitanje, pa i carica Katarina Velika nije bila ruskog porekla, a bila je vladar u Rusiji i Rusija je doživela najveći procvat za vreme njene vladavine”.  

Ističe da oni rade po regularnim zakonima koje je donela Skupština Srbije i da, ako se to nekome ne sviđa, onda on može da predloži izmene. 

"Svi smo upisani u poseban birački spisak, kandidati ruske manjine. VI ne znate kako se ja izjašnjavam, ja se izjašnjavam kao Rus", poručio je Slobodan Nikolić.  

Šta zamera opozicija?

U opoziciji to ne osporavaju, ali tvrde da stranke kao Ruska imaju svoju ulogu u svakom izbornom ciklusu. U prethodnim je bio važan njihov glas u izbornim komisijama. 

"U ovom izbornom ciklusu, na lokalnim izborima dobijaju jednu drugu funkciju gde im se zapravo dodaju glasovi, pa dobijaju i mandate, jer nemaju izborni cenzus. Npr. Ruska stranka na Novom Beogradu ove godine ima 2.000 glasova, a prošle godine, na beogradskim izborima je imala nešto više od 300", rekla je Jelena Jereinić iz Zeleno-levog fronta.  

Ona dodaje da je i kandidovanje ovakvih stranaka sporno i da su im uvek sumnjivi potpisi koji su im potrebni za liste. 

"Često verovatno i falsifikovani, isključivo ih overavaju opštinski overitelji i oni vrlo brzo podnose te liste", rekla je Jerinić.  

Tanjug/Marko Đoković

U opoziciji napominju da se zna koje su to autentične stranke manjina, koji su njihovi odbori po Srbiji i koje su njihove aktivnosti. Dodaju da takve stranke imaju nekakve političke stavove i da se pojavljuju u javnosti između izbora. 

Nedovoljno precizne odredbe zakona koji štiti manjinske stranke više puta su bile u fokusu javnosti. Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj kada je politički analitičar Đorđe Vukadinović bio kandidat na vlaškoj manjinskoj listi.

"Zakon ne predviđa da na listi moraju da budu predstavnici manjina"

Na pitanje da li je sada kasno za osporavanje legitimnosti nekih lista, Slađana Komatina iz CESID-a kaže da jeste i da već u nekoliko izbornih procesa imamo problem za zloupotrebom položaja manjina. 

"Ova pozitivna diskriminacija postoji u srpskom izbornom sistemu već duži niz godina. Međutim, u poslednjhi desetak godina u nekoliko izbornih ciklusa mi smo videli određene zloupotrebe ovakvog položaja. Stranke nacionalnih manjina imaju nekoliko olakšica kada je u pitanju učestvovanje u izbornim procesima. To je pre svega potreba da sakupe značajno niži broj potpisa da bi se kandidovali uopšte za učešće na izborima. Međutim, kasnije za njih ne važi ovaj cenzus od tri odsto koji važi za ostale stranke, već takozvani prirodni prag. Takođe, njihovi glasovi osvojeni na izborima se uvećavaju za 1.35 odsto", rekla je Komatina za Euronews Srbija.  

Politički analitičar Vladimir Dobrosavljević dodaje da zakon ne predviđa da na listi moraju da budu predstavnici manjina i napominje da su potrebne promene političkog sistema i načina na koji se registruju političke stranke da bi se ovakva vrsta zloupotreba izbegla.  

Pošto su manjinske stranke u Nišu i u nekim beogradskim opštinama postale jezičak na vagi, Komatina podseća da je preporuka ODIHR-a da se učešće stranaka nacionanih manjina u izbornim procesima dalje i preciznije uredi. 

Inače, zakon predviđa da izborne komisije mogu da odbiju listu ukoliko se utvrde namera i okolnosti da se izigra zakon. Komatina napominje da ta odredba nije dovoljno precizna i da se izbornim komisijama daje dužnost da autonomno odlučuju ko je taj koji pokušava da izigra zakon.  

"RIK je pokušavao da stane na put ovakvoj praksi, ali praksa Upravnog suda je pokazala da je za položaj nacionalnih manjina dovoljno da te stranke koje predlažu liste budu upisane u registar političkih stranaka kao političke stranke nacionalnih manjina”, navela je sagovornica Euronews Srbija. 

Rokovi za osporavanje kandidature istekli

Podsetila je da su, od ukupnog broja političkih stranaka u Srbiji, više od polovina stranke nacionalnih manjina. 

Kada je reč konkretno o slučaju u Nišu i žalbama na učešće Ruske stranke na izborima, Komatina je navela da su rokovi za osporavanje njihove kandidature istekli.  

"Ono što je sada pred strankama opozicije koje su učestvovale na izborima u Nišu jeste prostor za zaštitu izbornog prava vezano za neka neslaganja koja su oni možda prmetili u zapisnicima o radu biračkiuh odbora. Kada govorimo o kandidaturi Ruske stranke, to je nešto za šta su rokovi odavno istekli. Ruska stranka je učestvovala na izborima apsolutno poštujući zakon koji postoji u ovom momentu", ukazala je. 

Zaključuje da je o tom pitanju potreban dijalog vlasti i opozicije gde će se videti šta je to što su nabolje opcije kada je budućnsot kandidovanja stranaka nacionalnih manjina u pitanju. 

Svakako postoji radna grupa koja se bavi poboljšanjem izbornih uslova u Srbiji i nadamo se da će i ovo pitanje biti na dnevnom redu", rekla je.