U kakvim uslovima izlazimo na izbore 2. juna: Nenadić i Barac u emisiji Euronews Centar

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/05/2024

22:20

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Do beogradskih i lokalnih izbora ostalo je još četiri dana. Ovi izbori održavaju se u nesvakidašnjim okolnostima, posle dijaloga vlasti i opozicije, pomeranja datuma, izmena nekoliko zakona, ali i obećanja da će biti primenjene preporuke misije OEBS-a posle decembarskih izbora. U tu svrhu je formirana i Radna grupa za sprovođenje tih preporuka.

Dok oni koji bojkotuju izbore u Beogradu, tvrde da su uslovi lošiji u odnosu na prošlu godinu, predstavnici vladajuće koalicije ističu da će oni biti bolji. Pod kakvim uslovima izlazimo na glasanje 2. juna, tema je ove emisije.

Programski direktor Transparentnosti Srbije i predsednik Radne grupe za unapređenje izbornog procesa Nemanja Nenadić smatra da su se nekie stvari, ipak, promenile u odnosu na glasanje od 17. decembra.

"Mi smo u okviru Radne grupe imali zadatak da pokušamo da formulišemo neke mere koje bi mogle da se primene i na ove izbore, makar u tim poslednjim nedeljama ili na izborni dan ili posle izbornog dana. I predlozi tih mera su stigli samo od članova koji dolaze iz civilnog društva, tu su CRTA, CeSID i Transparentnost, kao i od nekoliko opozicionih stranaka. Od ljudi koji su imenovani u Radnu grupu iz poslaničkih grupa vlasti nije stigao nijedan predlog", rekao je Nenadić.

On je dodao da je kao predsedavajući pokušao da nametne brz tempo s obzirom da je Radna grupa faktički počela sa radom tek 7. maja i bio je cilj da se do 15. maja usvoje neki predlozi kako bi dalje otišli u skupštinsku proceduru.

"Međutim, nije bilo volje da se o tim predlozima glasa, tako da, u stvari, nijedan od njih nije formalno čak ni odbijen, već jednostavno osmoro članova Radne grupe nije želelo, ili kako oni kažu, moglo da se o njima izjasni, navodno im je trebalo više vremena za to. Tako da je čitav proces bio blokiran na tom mestu i zato nijedan predlog nije izašao iz Radne grupe".

Kaže da je došlo do dogovora između predstavnika vlasti i opozicije da pravo glasa imaju oni sa 11 meseci prebivališta u opštini gde glasaju.

"Koliko je to bitno, teško je reći, zato što mi u stvari nikada nismo videli podatke o tome kolike su bile predizborne migracije pre izbora u decembru. Mi smo tražili te podatke od MUP-a, oni su rekli da, navodno, ne mogu da ih dostave, a videli smo, evo, posle kad je taj zakon donet, da i te kako su mogli da identifikuju koje su to migracije vršene. Tako da ta mera, veliko je pitanje koliki je ona efekat imala na promenu uslova. Na neke ljude će se, očigledno, odraziti", rekao je Nenadić.

Prema njegovim rečima, vlast je nametnula neke druge teme koje su bile u fokusu, dok smo tek poslednjih 10 dana ušli u kampanje za lokalne izbore.

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost tvrdi da je opozicija zahtevom da se izbori objedine napravila propust jer je znatno skraćeno vreme za kampanju.

"Građani na lokalnom nivou prosto nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju sa udruženjima građana i pokretima. Tradicionalne i velike stranke već imaju svoje biračko telo, ali mislim da je ostao taj jaz za sve one koji bi učestvovali u izboru. Ipak bio je vrlo kratak vremenski rok u kojem su trebali da predstave šta nude. S druge strane, mislim da je određenom broju građana uskraćeno biračko pravo, što je isto, ja mislim, iz ugla opozicije bio pogrešan potez, jer vlast je to prihvatila i opozicija je tim uslovljavala izlazak na izbore, ali nekome je uskraćeno pravo glasa", rekao je Barac i dodao:

"Mislim da je rezultat ove kampanje da imamo polarizovano društvo, imamo jasnu poziciju koja se ujedinila u jednu snažnu koaliciju i imamo s druge strane Biramo borbu, Kreni-promeni i Nestorovića kao tri dominantne opozicione stranke koje se bore za vlast i svakako zaključak je da bojkota nema osim u tom idejnom početnom procesu koji je služio da bi se vlast ucenila da uradi ove izmene koje ja mislim da nisu bile na korist birača već su bile po nekim verovatno analizama njihovim u korist njihovog izbornog rezultata".

Nenadić tvrdi da je opozicija dok je još bila ujedinjena, tražila da se izbori spoje, ali ne za bilo koji datum, nego za jesen nakon rada na preporukama ODIHR-a.

"Ono što je bio ključni zahtev opozicije, pa i razlog zašto jedan deo opozicionih stranaka na kraju nije ni izašao na izbore, je bio da se svi izbori, uključujući beogradski pomere na jesen, a da pre tih izbora budu bitno poboljšani izborni uslovi i da se uradi nešto po ključnim preporukama OEBS-a, koje uključuju reviziju biračkog spiska, rešavanje medijskih preporuka, preporuka koje se tiču pritisaka na birače i još nekih, recimo razdvajanje javne i partijske funkcije", rekao je Nenadić.

Kaže da vlast nije bila voljna da pristane na odlaganje izbora u Beogradu i da je tada došlo do prekida tih pregovora.

"Ima i ta stvar koja se često pominje, evo i svih ovih dana, umesto da se priča o lokalnim izborima, pa evo i mi večeras pričamo o izbornim uslovima. Dakle, vlast to predstavlja kao ustupak opoziciji i to jeste negde tačno, ali nikako ne može biti tačno da je vlast izmenila zakon na zahtev opozicije. Jer kad bi bilo tako, onda bi vlast udovoljavala svakom zahtevu opozicije, svakom predlogu koji se iznese u Skupštini, a znamo da to nije slučaj. Tako da odgovornost, ako ima nekih propusta i kršenja prava, jednako snose sve stranke koje su glasale za izmenu zakona, a to su i stranke vlasti i opozicije".

Brac kaže da suštinski bojkot izbora ne postoji i nada se da će proći u najboljem mogućem redu i miru.

"To što Đilas ne učestvuje u Beogradu ne znači da je bojkot, to je taktički potez gde pokušavaju da demotivišu glasače pozicije iz ugla da ih uljuljkaju je pobeda već dobijena jer oni ne učestvuju. S druge strane svugde drugde učestvuju, u Novom Sadu učestvuju svi zajedno, recimo u Zrenjaninu isto tako učestvuju. Na dve liste je NADA, SSP, s druge strane imamo drugu podelu, ali na dve liste, znači sve opozicione stranke učestvuju", ocenio je Barac.

U poređenju sa izborima u decembru, neke stvari idu na ruku tome da se čitava stvar desi regularnije, a druge idu u suprotnom pravcu, tvrdi Nenadić.

"U samim organima koji sprovode izbore, pa i u biračkim odborima, biće predstavnici mnogih izbornih lista koje su proglašene, a kod kojih postoje u najmanju ruku sumnje u to da su na regularan način prikupili i potpise za proglašavanje lista i koje se pojavljaju naprasno samo pred izbore, gde je reč o strankama koje faktički ne postoje, nego se pojave u tom trenutku. I onda tu postoje sumnje da je reč o listama koje organizuje vlast ili im da potporu kako bi u Izbornim komisijama bilo više glasova ako treba neke sporne odluke da se donose", rekao je Nenadić i dodao:

"To je razlog da kažemo koji ide protivno očekivanjima regularnosti, a razlog koji ide za je okolnost da je vlast verovatno sada mnogo relaksiranija kada ulazi u izborni proces i da ima manje potrebe verovatno da poseže za nekim neregularnim sredstvima, makar tako i izgleda prema prognozama. Zbog neizlaska jednog dela opozicije postoji na toj strani biračkog tela nešto veća malodušnost i da onda se čini kao da vlast može i bez uključivanja nekih metoda koje su kontroverzne da ostvari bolji rezultat".

Celu emisiju Euronews Centar pogledajte u videu na početku teksta.