"Šlag na torti" sukoba u opoziciji: Slučaj Vračar - nova bitka za najveće parče opozicionog kolača?
Komentari22/05/2024
-18:00
Do lokalnih izbora u Beogradu ostalo je još samo 11 dana, a deo opozicije poslednje dane predizborne kampanje koristi za međusobne napade. To samo, kako navode sagovornici Euronews Srbija ide naruku vladajućoj partiji, te ističu da su ovo veoma čudni i neobični po različitim osnovama i da je njihov najveći problem što opozicija ne ide jedinstvena i u miru na njih. Poslednji u nizu sukoba je nastao kada je objavljeno da je na beogradskoj opštini Vračar oborena izborna lista "Kreni-promeni".
Kandidat za gradonačelnika liste "I ja sam Beograd - Kreni promeni" Savo Manojlović saopštio je juče da iza obaranja ove liste za izbore za odbornike Skupštine opštine Vračar od strane Višeg suda u Beogradu stoji lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
Kako je naveo, njegov pokret je kontaktirao predstavnike CRTE povodom vesti da su oborili listu "Kreni - Promeni" na Vračaru.
"Crta se ne bavi kontrolorima izbora na opštinskom nivou, iako se njihov advokat nalazi na listi saradnika", napisao je Manojlović na mreži X, dodavši kako će "SNS komisija navodno vratiti izbornu listu".
Kako je dodao, plan je da se tom pokretu "pojede" izborna kampanja tako što će Đilas s jedne strane obarati izbornu listu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić će je vraćati.
Zaključio je i da se više neće baviti slučajem na Vračaru, da idu u kampanju, te pozvao birače da glasaju za opozicione liste na toj beogradskoj opštini.
Nije prošlo mnogo, lider SSP je odgovorio Manojloviću na optužbe, te naveo da je iz medija saznao da lista "Kreni-promeni" ima 230 potpisa manje od zakonskog minimuma.
"Govore mi upućeni da je Savo ispostava službe. Do danas nisam verovao u to. Ali kada vidim da laže na isti način kao Vučić i njegovi tabloidi, kada me bestidno, bez ikakvih dokaza, optuži da sam srušio njegovu listu na Vračaru i još kaže da ima informacije da će Vučić da je vrati, onda priča dobija smisao", napisao je Đilas na mereži Iks.
"Čudni i veoma neobični izbori"
Govoreći o sukobima od strane pojedinih opozcionih stranaka, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar, rekao je da onog trenutka kada se opozicija podelila da su oni jedni drugima postali politički konkurenti. To, kako dodaje, možda ne prija ušima opozicionih birača, "ali je činjenica da onog momenta kada je jedan deo opozicije odlučio da bojkotuje izbore, drugi da na njih izađe, a treći, poput (Save) Manojlovića da se pojave po prvi put, jedni drugima su postali konkurencija".
"Oni nemaju iste interese u ovoj fazi. Interes Dragana Đilasa u opoziciji je neizlaznost, jeste loš rezultat opozicije, zato što je to način na koji će oni moći da prikažu uspeh svoje kampanje. I obrnuto, dobar rezultat opozicije ili dobar rezultat Sava Manojlovića će značiti da se on profiliše kao lider stranke koji imaju određeni uticaj u opoziciji", rekao je Klačar za Euronews Srbija.
Ne isključuje mogućnost da do 2. juna dođe do još nekih incidenata, te dodaje da se podele u opoziciji produbljuju, jer oni ne idu "ka istom cilju".
Klačar ocenjuje da su ovo "veoma čudni i neobični izbori po različitim osnovama", od toga da gotovo pola kampanje suštinski nije ni bilo, do velike podele u opoziciji, problema sa kandidovanjem, promenama određenih zakonskih propisa koje su uticale na promenu izbornog ambijenta (birački spisak)...
"Sve ukupno čini se da će najveći trag ostaviti ta konfuzija koja je nastala sa raspadom koalicije Srbija protiv nasilja, koja je zapravo ključni uzrok za moguću apatiju koja će se pojaviti. Sve drugo su ili izvedeni slučajevi iz ove podele ili su manje važni slučajevi, kao što je recimo pojava određenih lista u Zemunu, na promer, koje nemaju nikakvo veliko političko uporište. Mislim da je to manji problem u odnosu na ono što jeste potencijalni suštinski najveći razlog za nisku izlaznost a to je ta podela u okviru liste Srbija protiv nasilja", rekao je Klačar.
Kako je dodao, na taj način biračima su poslate poruke koje oni mogu teško da razumeju u relativno kratkom periodu - zašto se na ove izbore ne izlazi, a izašlo se u decembru, zašto se samo govori o bojkotu, a zapravo opozicija učestvuje u veoma velikom broju opština i suštinskih opozicija, a bojkotuje samo u pojedinim.
"Na kraju, problemi sa kandidaturom, koje su imali Savo Manojlović i Biram borbu su zapravo možda kreirali određenu percepciju da se radi o nekompetentnim akterima. Čini mi se i da su poslednja dešavanja sa predajom lista bili šlag na torti nekih neprijatnosti, negativnih stvari koje su se desile u opoziciji u ovoj kampanji. I sigurno je da su napravili veliku štetu. Čini mi se da će zapravo cenu, onu najveću, platiti opozicija u Beogradu i u beogradskim opštinama", rekao je Klačar.
Dodaje i da mu se čini da je opozicija na lokalu bolje razumela kontekst i da se bolje pripremila za izbore u pojedinim opštinima nego što je to slučaj sa opozicijom u Beogradu.
"Najveći problem što opozicija ne ide u miru na izbore"
Politikolog Boban Stojanović poručuje da je najveći problem ovih izbora što opozicija ne da ne ide jedinstvena na izbore, već što ne ide u miru.
"Jer ovi izbori su bili prilika samo da urade ono što su u pojedinim gradskim opštinama u Beogradu uradili u decembru, a to je da na njih pet ubedljivo poraze Srpsku naprednu stranku i potencijalno da učine izbore neizvesnim u još nekoliko opština. I ja mislim, i to pričam već mesecima da je od 18. decembra to trebalo da bude cilj opozicije... I sve što se je dešavalo od 18. decembra mi deluje da je bilo pogrešno, pa tako i ovi dodatni sukobi tako da je opozicija po meni morala i posvađana, ali u miru da izađe na redovne lokalne izbore u junu i da pobedi tamo gde je pobedila u decembru, svima bi bilo mnogo bolje nego što je sada", kaže Stojanović.
Kako je dodao, u pet gradskih opština u Beogradu jedini način da vladajuća partija ostane na vlasti je bio da opozicija ne izađe na te izbore, i u tom smislu im, sukobi u opoziciji zaista ide naruku, "a posebno je nezgodno to što neki idu na sve izbore, neki idu na samo neke izbore, neki ne izlaze samo na Beogradu".
"Verujem da prosečnom biraču nije baš previše jasno, a posebno im nije jasno zato što gotovo svi politički subjekti sede u Narodnoj skupštini, učestvuju u parlamentarnom radu i nekako ako poredimo neučestvovanje na izborima u Beogradu sa npr. bojkotom 2020. godine, mislim to su nebo i zemlja, a izborni uslovi se nisu popravili ni posle bojkotovanih izbora 2020. Tako da u tom smislu, mislim, kako god strategija jedni, drugi, treći, šta god da rade, samo je trebalo da idu u miru na te izbore ili da ne idu na te izbore u miru, a suštinski vidimo da to nije slučaj i najveći profiter od svega može da bude upravo Srpska napredna stranka, posebno u opštinama u gradu Beogradu.
Faktor Manojlović
Na pitanje može li Manojlović da se profiliše kao novi lider opozicije, Stojanović kaže da je to u ovom trenutku teško reći, ali da je očigledno da je njegov ulazak u izbornu borbu uzburkao strasti.
"Mislim da će dosta toga zavisiti naravno od ovih rezultata beogradskih izbora, ali i izbora pokreta Kreni-promeni u Novom Sadu i Nišu. I ako opozicija, ova koja ide na izbore u Beogradu, ostvari približno dobar rezultat kao u decembru, to će onda biti znak da zaista politička odgovornost leži na onima koji nisu izašli na izbore, a ne na onima koji su izašli na izbore", naveo je Stojanović.
Klačar navodi da Manojlovića može u određenoj meri da "profitira", te da se pojavljuje kao "treći" igrač koji može da ima širi koalicioni potencijal i da može da prigrabi možda i glasove desno orijentisanih birača.
"U tom smislu on bi mogao da bude neko ko će da u određenoj meri da kapitalizuje ove podele koje su nastale nakon raspada liste Srbija protiv nasilja, ali je i njegov uspeh sad ozbiljno doveden u pitanje sa povlačenjem ovih lista, odnosno sa problemima u predaji lista, zato što se stvorila percepcija da opozicija nije dovoljno kompetentna", zakljušio je izvršni direktor Cesida.
Komentari (0)